Љубомир Ковачевић — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| датум_смрти = [[2. децембар]] [[1918]].
| место_смрти = [[Врњачка Бања]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
|поље =
|институција =
|напомене =
}}
'''Љубомир Ковачевић''' ([[Петница (Ваљево)|Петница]], 4/[[16. јануар]] [[1848]] — [[Врњачка Бања]], 19. новембар/[[2. децембар]] [[1918]]) је био [[списак српских историчара|српски историчар]] и политичар. Један је од зачетника критичке [[Историографијаисторија|историографије]] у [[Србија|српској]] науци.
 
== Школовање и рани рад ==
== Културни и политички рад ==
 
Брзо је постао члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Био је изузетно активан у готово свим ондашњим српским културним и научним установама. Био је председник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. За академика га је именовао [[милан Обреновић|краљ Милан Обреновић]] [[1887]]. а након пензионисања [[ПантелијаПанта Срећковић|Пантелије Срећковића]] предавао је историју на Великој школи. Био је министар просвете у кабинету [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] између [[1895]]. и [[1897]]. године. Значајан је његов пројекат закона којим је [[Министарство просвете Краљевине Србије|Министарству просвете]] ускраћено право да поставља професоре на великој школи. Током његовог деловања настава на високој школи се примакла универзитетском нивоу јер су ученици морали „радити и у семинарима, заводима и лабораторијама“<ref>[[Енциклопедија српске историографије]], приредили [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], одредница Љубомир Ковачевић, [[Београд]] [[1997]].</ref>. Наставничку делатност прекинуо је због обавеза у [[Српска краљевска академија наука и уметности|Српској краљевској академији]]. У овој научно-културној установи био је секретар одсека за друштвене науке а затим је постао главни секретар академије. Постао је државни саветник [[1912]]. године једногласном одлуком Народне скупштине. Учествовао је у два [[Српско-турски ратови|српско-турска]] рата ([[1876]] — [[1878]]) а у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] погинуо му је син јединац.
 
== Научни рад ==
Током свог школовања Љубомир Ковачевић није се припремао за историјска проучавања. Његова интересовања била су више везана за [[Математика|математику]] и [[Биологија|биологију]]. Такође се у ђачким данима бавио сакупљањем народних умотворина. Његов историчарски рад почео је исправљањем датирања појединих повеља и писама. Унапредио је [[помоћне историјске науке]] својим радовима из области [[Нумизматика|нумизматике]] и [[Историјска географија|историјске географије]]. Био је и колекционар старог новца и оставио је вредну нумизматичку збирку. Занимљиви радови у сфери нумизматике се тичу описа и обраде врло ретког старог Влашког и Бугарског новца.{{чињеница|date=10. 2009.}}
 
Писао је средњошколске уџбенике. Са [[Љубомир Јовановић|Љубомиром Јовановићем]] је отпочео писање обимне историје српског народа али она није довршена. Прекида се са [[1020]]. годином. Сакупљао је и објављивао изворе. Истовремено са [[Ватрослав Јагић|Ватрославом Јагићем]] објавио је [[СветостефанскаПовеља хрисовуљакраља Милутина манастиру Бањска|Светостефанску хрисовуљу]]. Између ова два издања не постоје значајније разлике. Пажљиво је припремао за објављивање збирку светогорских повеља чије је исписе направио [[1894]]. године. Ова збирка делимично је пропала у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Део исписа које је направио издао је Стојан Новаковић у књизи ''[[Законски споменици српских држава средњег века]]''.
 
Највећи број његових расправа односи се на проблематику одвајања предања од поузданих извора. Као и [[Иларион Руварац]] одлучно је побијао истинитост легенде о убиству цара Уроша и о издаји Вука Бранковића. После објављивања ових радова уследила је жестока полемика са романтичарским историчарима, српским Пантелијом Срећковићем и руским [[Владимир Качановски|Владимиром Качановским]]. Тек је [[Константин Јиречек]] завршио ову полемику доказујући документима из [[Дубровачки архив|Дубровачког архива]] да је цар Урош надживео краља Вукашина Мрњавчевића. Студијом ''Вук Бранковић'' доказао је да овај српски великаш није издао [[Кнезлазар ЛазарХребељановић|кнеза Лазара]] [[Бојкосовска на Косовубитка|на Косову пољу]] [[1389]]. године. Користио је све, у том тренутку, расположиве изворе. Утицај традиције био је толико јак да је теорија о издаји Вука Бранковића нашла места и у уџбеницима. Због непоколебљивог става Љубомира Ковачевића су означавали као народног издајника иако је био велики патриота.
 
Љубомир Ковачевић је радио изузетно пажљиво, настојећи да сваки проблем сагледа и разуме до краја и да тек онда публикује своје резултате. Зато је објавио релативно мали број радова. Склон детаљу велику пажњу посвећивао је појединим питањима настојећи да установи научну истину тамо где се романтичарска историографија држала традиције.
* ''Неколико хронолошких исправки у српској историји, [[1879]].''
* ''Знамените властеотске породице средњег века, [[1888]].''
* ''[[Стефан Лазаревић|Деспот Стефан Лазаревић]] за време [[Грађански рат у Османском царству|турских међусобица]] ([[1402]] — [[1413]]), [[1880]].''
* ''Најстарији бугарски новци, [[1908]].''
* ''Два непозната босанска новца, [[1910]].''
* ''И опет [[вукашин Мрњавчевић|краљ Вукашин]] није убио [[Царстефан Урош V|цара Уроша]], [[1884]].''
* ''И по трећи пут краљ Вукашин није убио краља Уроша, [[1886]].''
* ''[[Вук Бранковић]], [[1888]].''
363.220

измена

Мени за навигацију