Генерал — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
У већини армија генерал је степенован у 3—4 чина. |
У већини армија генерал је степенован у 3—4 чина. |
||
Установљен је као чин први пут у [[Француска|Француској]] почетком [[17. век|XVII века]]. Касније је уведен и у већини других [[армија]]. У српској војсци установљен [[1837]]. у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] као један степен. Током [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] [[1901]]. уведен као двостепени ранг - генерал и војвода. Највеће промене овај чин је доживео у војсци Краљевини СХС ([[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]) када је [[1923]]. по француском систему степеновања овај чин подељен на четири ранга |
Установљен је као чин први пут у [[Француска|Француској]] почетком [[17. век|XVII века]]. Касније је уведен и у већини других [[армија]]. У српској војсци установљен [[1837]]. у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] као један степен. Током [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] [[1901]]. уведен као двостепени ранг - генерал и војвода. Највеће промене овај чин је доживео у војсци Краљевини СХС ([[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]) када је [[1923]]. по француском систему степеновања овај чин подељен на четири ранга: [[бригадни генерал]], [[дивизијски генерал]], [[армијски генерал]] и војвода. Војвода је остао највиши генералски чин дољеван само за заслуге у рату. Ови чинови су били у употреби све до [[1945]]. године у [[ЈВуО|Југословенској војсци у отаџбини]] која је била део некадашње [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. |
||
Током [[Народноослободилачки рат|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|НОВ и ПОЈ]] [[1. маја]] [[1943]]. године уведени а [[1945]]. међународно признати по новом систему рангирања као највиши официрски чинови [[генерал-мајор]]а, [[генерал-лајтнант]]а и [[генерал-пуковник]]а. [[1946]]. године уведен је чин [[генерал армије|генерала армије]] а [[1952]]. године, чин генерал-лајтнанта замењен је чином [[генерал-потпуковник]]а у [[ЈНА|Југословенској народној армији]]. Године [[1955]]. уведен је пети генералски чин, али је укинут [[1974]]. године. [[Војска Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе]] задржале су ове генералске чинове осим адмирала флоте и генерала који су избачени из употребе. Данас у [[Војска Србије|Војсци Србије]] у употреби су следећи генералски чинови: |
Током [[Народноослободилачки рат|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|НОВ и ПОЈ]] [[1. маја]] [[1943]]. године уведени а [[1945]]. међународно признати по новом систему рангирања као највиши официрски чинови [[генерал-мајор]]а, [[генерал-лајтнант]]а и [[генерал-пуковник]]а. [[1946]]. године уведен је чин [[генерал армије|генерала армије]] а [[1952]]. године, чин генерал-лајтнанта замењен је чином [[генерал-потпуковник]]а у [[ЈНА|Југословенској народној армији]]. Године [[1955]]. уведен је пети генералски чин, али је укинут [[1974]]. године. [[Војска Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе]] задржале су ове генералске чинове осим адмирала флоте и генерала који су избачени из употребе. Данас у [[Војска Србије|Војсци Србије]] у употреби су следећи генералски чинови: |
Верзија на датум 28. јун 2014. у 18:42
Генерал је општи назив за официре највишег ранга. Реч је латинског порекла и значи „главни“. Зависно од чина генерал може командовати највишим здружено-тактичким јединицама, здруженим оперативно-тактичким саставима или стратегијско-оперативним групацијама. Генерал може руководити вишим и високим установама, видовима, родовима, службама оружаних снага...
У већини армија генерал је степенован у 3—4 чина.
Установљен је као чин први пут у Француској почетком XVII века. Касније је уведен и у већини других армија. У српској војсци установљен 1837. у Кнежевини Србији као један степен. Током Краљевине Србије 1901. уведен као двостепени ранг - генерал и војвода. Највеће промене овај чин је доживео у војсци Краљевини СХС (Краљевине Југославије) када је 1923. по француском систему степеновања овај чин подељен на четири ранга: бригадни генерал, дивизијски генерал, армијски генерал и војвода. Војвода је остао највиши генералски чин дољеван само за заслуге у рату. Ови чинови су били у употреби све до 1945. године у Југословенској војсци у отаџбини која је била део некадашње Југословенске војске.
Током Народноослободилачког рата у НОВ и ПОЈ 1. маја 1943. године уведени а 1945. међународно признати по новом систему рангирања као највиши официрски чинови генерал-мајора, генерал-лајтнанта и генерал-пуковника. 1946. године уведен је чин генерала армије а 1952. године, чин генерал-лајтнанта замењен је чином генерал-потпуковника у Југословенској народној армији. Године 1955. уведен је пети генералски чин, али је укинут 1974. године. Војска Југославије и Војска Србије и Црне Горе задржале су ове генералске чинове осим адмирала флоте и генерала који су избачени из употребе. Данас у Војсци Србије у употреби су следећи генералски чинови:
У неким армијама су постојали или и данас постоје официрски чинови ранга и већег од генералског, као што су: војвода, вицемаршал, маршал, фелдмаршал, генералфелдмаршал, генералисимус и други.
Генералу у војсци одговара чин адмирала у ратној морнарици.
Копнена Војска (КоВ) | Ваздухопловство и Противваздушна Одбрана (В и ПВО) | |
---|---|---|
Види још
Спољашње везе
Литература
- Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.
Шаблон:Чинови (официри) у ВС Шаблон:Чинови (подофицири) у ВС Шаблон:Чинови (војници) у ВС