Лалинце — разлика између измена

Координате: 42° 45′ 45″ С; 21° 50′ 04″ И / 42.7625° С; 21.8344° И / 42.7625; 21.8344
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 151: Ред 151:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
{{портал|Србија}}
{{Commonscat|Lalince}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Lalince.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Lalince.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/#lat=42.7625&lon=21.8344&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://wikimapia.org/#lat=42.7625&lon=21.8344&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]

Верзија на датум 19. јул 2014. у 15:52

Лалинце
Лалинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.150
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 45″ С; 21° 50′ 04″ И / 42.7625° С; 21.8344° И / 42.7625; 21.8344
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина768 m
Лалинце на карти Србије
Лалинце
Лалинце
Лалинце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Лалинце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 208 становника).

Опис села

Налази се на крајњем северу Пољанице, испод Брезовика и других висова Кукавице, у изворишном делу Лалинске реке (која се овде назива Градашница) и Црцавачке реке. На југозападу је село Мијовце, на северу Црцавац, на североистоку планина Кукавица, а на истоку Тумба и Студена. Мањи део села је у долини Ветернице, а већи део између Градашнице и Црцавачке реке, Груачке и Језерске долине и долине Рогја. Од центра Власа удаљено је око 8 км. Село је планинско, без добрих прилазних путева. Може се доћи из Мијовца сеоским путем са доста нагиба или из правца Студене тако што се са пута Пољаница - Вучје код превоја званог Петокрака скрене ка западу слабим шумским путем.

Познати су извори воде: Баљин кладанац, Љуљин кладанац, Лош кладанац, Ајдучки кладанац (ту је долазио Никола Мандрда, чувени пољаначки хајдук из турског времена), Бунатовац, Препљиште, Смрдан, Рогај и Луг.

Село је разбијеног типа, нема изражених махала, али се могу као махале сматрати Жарифез (поред Ветернице), Доње Лалинце, Горње Лалинце и Прекобрдце.

Пре доласка Арнаута у селу су живели Срби, о чему сведочи неколико старих српских гробаља. Једно је „ћосинско“, а друго „брзачко“, за друга се не зна које породице су их користиле. Познате српске породице тога времена биле су Брзаци, Ћосинци и Марковци.

Доласком Арнаута српске породице су се иселиле у Врање, Костомлатицу, Студену и друга села Пољанице. Арнаути су дошли из оближњег села Оруглица и владали су се као хришћани. У време ослобођења од Турака 1878. године, било је око 16 њихових кућа. После ослобођења, за кратко време су Лалинце населили Срби из Пољанице и Иногошта. Најстарији досељеници су били Костадин Илић, Новко Ђорђевић, Илија Јовић, Ђорђе Илић, Милош Станковић, Стеван Рашић, Јоца Стевановић, Илићи (Стеван и Станко), Ивко Ристић, Таса Јовић, Ристићи (Миле и Новко), Видосав Јањић, Настас Милошевић, Илија Пешић, Димча Живковић, Милутин Илић, Анта Стевановић, Димитрије Ристић, Ђорђе Стевановић, Величковићи (Стојан, Стоилко и Мита), Анта Станковић, Стојко Костић, Живко Додић, Петар Димитријевић, Микаил и Стеван Милојини, Станко и Сава Јовић, Новко Стошић, Микаил Илић, Антанас Ђорђевић, Стојко Јовић, Милисав Ђорђевић, Милутин Ристић и Стоша Стевановић.

Становништво се бави ратарством, сточарством, воћарством, а у новије време израдом ћумура, бербом гљива и шумских плодова.

Демографија

У насељу Лалинце живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (50,2 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 597
1953. 616
1961. 593
1971. 440
1981. 285
1991. 208 208
2002. 150 150
2011. 98
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
150 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 171. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе