Данило Илић — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
|||
{{commonscat|Young Bosnia}} |
{{commonscat|Young Bosnia}} |
||
* [http://www.staracrkva.org/muzej.htm Музеј Стара српска црква, део Музеја Млада Босна] |
* [http://www.staracrkva.org/muzej.htm Музеј Стара српска црква, део Музеја Млада Босна] |
Верзија на датум 20. јул 2014. у 07:32
Данило Илић | |
---|---|
Датум рођења | 1891. |
Место рођења | Кондоминијум Босна и Херцеговина Аустроугарска |
Датум смрти | 3. фебруар 1915. |
Место смрти | Сарајево Аустроугарска |
Данило Илић (1891 — 3. фебруар 1915) био је босански Србин, рођен на територији садашње Босне и Херцеговине. Похађао је Државни учитељски факултет у Сарајеву и неко време предавао у школи у Босни. Године 1913, Илић се преселио у Београд, где је постао новинар и члан тајног удружења Црна рука. Илић се вратио у Сарајево 1914. године, где је радио као уредник локалних српских новина. Постао је члан Младе Босне. [1] Регрутовао је Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића, Васу Чубриловића, Трифка Грабежа, Мухамеда Мехмедбашића и Цвјетка Поповића ради извршења атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда. [1] Он и Гаврило Принцип били су блиски пријатељи. [1]
У недељу, 28. јуна 1914, Гаврило Принцип је убио Франца Фердинанда и Софију Хотек. Принцип и Недељко Чабриновић су заробљени и испитивани од стране полиције. Они су се бранили ћутњом, али је Илић, који је приведен ради рутинске провере, на крају попустио под притиском и именовао своје колеге заверенике. Мухамед Мехмедбашић је успео да побегне у Србију, али Вељко Чубриловић, Васо Чубриловић, Цвијетко Поповић и Мишко Јовановић су заједно са Данилом Илићем ухапшени и оптужени за издају и убиство.
Осам мушкараца оптужених за издају и убиство надвојводе Франца Фердинанда су проглашени кривим. Аустроугарски закон налаже да се смртна казна не може изрећи особи млађој од двадесет година у време када је злочин почињен. Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж су стога добили максималну казну од двадесет година, док је Васо Чубриловић добио 16 година и Цвијетко Поповић 13 година затвора. Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић, који су помогли атентаторима да убију краљевски пар, били су погубљени вешањем у касарни у Сарајеву 3. фебруара 1915. године.[2]
Види још
- Сарајевски атентат
- Црна рука
- Народна одбрана
- Гаврило Принцип
- Богдан Жерајић
- Владимир Гаћиновић
- Недељко Чабриновић
- Боривоје Јевтић
- Трифко Грабеж
- Јездимир Дангић
- Вељко Чубриловић
- Васо Чубриловић
- Мухамед Мехмедбашић
- Иво Крањчевић
- Иво Андрић
- Добросав Јевђевић
- Слободан Принцип Сељо
- Анархизам код Јужних Словена
- Бела рука
- Млада Босна
- Народна одбрана
- Солунски процес
- Драгутин Димитријевић Апис
Референце
Литература
- Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 978-0-8028-4455-2.
- Cassels, Alan (1996). Ideology and International Relations in the Modern World. Psychology Press. стр. 122—. ISBN 978-0-415-11926-9.
Спољашње везе
- Музеј Стара српска црква, део Музеја Млада Босна
- Владимир Гаћиновић Смрт једног хероја, Пијемонт, 1912. године
- Владимир Гаћиновић Онима који долазе
- Владимир Гаћиновић Млада Босна
- Мајски преврат 1903., Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон „Завере и атентати у Србији“, 7 наставак, 8. април 2003.
- Апису - смрт стрељањем!, Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон „Завере и атентати у Србији“, 8 наставак, 9. април 2003.
- „Апис - убица или мученик“, Сања Антић, Вечерње новости, фељтон, 7 наставака, 22 - 28. мај 2006.
- „Београдска вартоломејска ноћ“, Милош Миљковић, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 2 - 16. мај 2003.
- „Црна рука“ им пресудила, Влада Арсић, Пресс магазин, 19. октобар 2007.
- Др Рудолф Арчибалд Рајс: „Црна рука је била само родољубива реакција против диктатуре политичких странака”
- Crna Ruka (WWI Document Archive)
- Црна рука на нишану правде („Вечерње новости“, фељтон, октобар 2013)