Stari železnički most (Beograd) — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
Ovaj most je prvobitno izgrađen [[1884]]. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu stajao je najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i [[Zemun]]. Taj most je otvoren [[20. avgust]]a 1884. godine, stajao je na šest kamenih stubova i bio je dugačak 462 metra i težak 7.200 tona. Srušen je u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], obnovljen [[1919]]. godine i ponovo srušen [[1941]].<ref>Glas javnosti - [http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-08-2007/beogradski-mostovi „Beogradski mostovi“], 7.8.2007.</ref> |
Ovaj most je prvobitno izgrađen [[1884]]. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu stajao je najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i [[Zemun]]. Taj most je otvoren [[20. avgust]]a 1884. godine, stajao je na šest kamenih stubova i bio je dugačak 462 metra i težak 7.200 tona. Srušen je u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], obnovljen [[1919]]. godine i ponovo srušen [[1941]].<ref>Glas javnosti - [http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-08-2007/beogradski-mostovi „Beogradski mostovi“], 7.8.2007.</ref> |
||
== |
=== Prvo rušenje === |
||
{{Beogradski mostovi|slika=|širina slike=320|opis slike=}} |
{{Beogradski mostovi|slika=|širina slike=320|opis slike=}} |
||
Kapetan [[Михаило Алић|Mihailo Alić]] je 29. jula 1914. oko 1.30 posle ponoći sa svojim vodom pontoniraca uspeo da obori konstrukciju železničkog mosta preko [[Сава (ријека)|Save]], jedinoj tadašnjoj vezi [[Београд|Beograda]] sa levom obalom, sa koje su prestonicu već vrebale [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|austrougarske]] trupe. Posle nekog vremena odjeknula je snažna eksplozija. Od nje se zatresao ceo glavni grad, a tri dela čelične konstrukcije survala su se sa stubova u Savu. Napadačima je odsečen prilaz Beogradu, što je bilo ključno za odbranu prestonice na početku [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]]. Ne samo da su Austrougari preko Save od tada mogli da pređu jedino čamcima i brodovima, već je kapetan Alić svoje vojnike nepovređene vratio na početne položaje.<ref>Politika - [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Srusio-most-pred-naletom-Austrougara-danas-u-zaboravu.sr.html „Srušio most pred naletom Austrougara - danas u zaboravu“], 1.8.2014.</ref> |
|||
== Most danas == |
|||
Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje [[Novi železnički most (Beograd)|Novog železničkog mosta]], [[1979]]. godine. Dugačak je 350, a visok 13 metara. Preko njega saobraćaju vozovi između [[Srem]]a i beogradske [[Glavna železnička stanica (Beograd)|Glavne železničke stanice]]. Most je poslednji put rekonstruisan [[1986]]. godine, uz manje popravke [[1995]]. i [[1996]]. godine, a za [[2009]]. godinu planirana je zamena 10 drvenih železničkih pragova sintetičkim.<ref>„Blic“ - [http://www.blic.rs/beograd.php?id=78170 „Dotrajali pragovi biće zamenjeni“], 9.2.2009.</ref> |
Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje [[Novi železnički most (Beograd)|Novog železničkog mosta]], [[1979]]. godine. Dugačak je 350, a visok 13 metara. Preko njega saobraćaju vozovi između [[Srem]]a i beogradske [[Glavna železnička stanica (Beograd)|Glavne železničke stanice]]. Most je poslednji put rekonstruisan [[1986]]. godine, uz manje popravke [[1995]]. i [[1996]]. godine, a za [[2009]]. godinu planirana je zamena 10 drvenih železničkih pragova sintetičkim.<ref>„Blic“ - [http://www.blic.rs/beograd.php?id=78170 „Dotrajali pragovi biće zamenjeni“], 9.2.2009.</ref> |
||
Верзија на датум 1. август 2014. у 16:44
| Stari železnički most | |
|---|---|
 Stari železnički most, pogled uzvodno sa leve obale reke Save | |
| Место | Beograd Srbija |
| Карактеристике | |
| Дужина | 462 |
| Историја | |
| Отварање | 1945. |
Stari železnički most je jedan od dva železnička mosta preko reke Save u Beogradu.
Istorija
Ovaj most je prvobitno izgrađen 1884. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu stajao je najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i Zemun. Taj most je otvoren 20. avgusta 1884. godine, stajao je na šest kamenih stubova i bio je dugačak 462 metra i težak 7.200 tona. Srušen je u Prvom svetskom ratu, obnovljen 1919. godine i ponovo srušen 1941.[1]
Prvo rušenje
Kapetan Mihailo Alić je 29. jula 1914. oko 1.30 posle ponoći sa svojim vodom pontoniraca uspeo da obori konstrukciju železničkog mosta preko Save, jedinoj tadašnjoj vezi Beograda sa levom obalom, sa koje su prestonicu već vrebale austrougarske trupe. Posle nekog vremena odjeknula je snažna eksplozija. Od nje se zatresao ceo glavni grad, a tri dela čelične konstrukcije survala su se sa stubova u Savu. Napadačima je odsečen prilaz Beogradu, što je bilo ključno za odbranu prestonice na početku Prvog svetskog rata. Ne samo da su Austrougari preko Save od tada mogli da pređu jedino čamcima i brodovima, već je kapetan Alić svoje vojnike nepovređene vratio na početne položaje.[2]
Most danas
Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata, u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje Novog železničkog mosta, 1979. godine. Dugačak je 350, a visok 13 metara. Preko njega saobraćaju vozovi između Srema i beogradske Glavne železničke stanice. Most je poslednji put rekonstruisan 1986. godine, uz manje popravke 1995. i 1996. godine, a za 2009. godinu planirana je zamena 10 drvenih železničkih pragova sintetičkim.[3]
Galerija
-
Panorama mosta sa leve obale Save, pogled nizvodno -
Stari železnički most -
Stari železnički most; u pozadini se vidi most Gazela
Izvori
- ^ Glas javnosti - „Beogradski mostovi“, 7.8.2007.
- ^ Politika - „Srušio most pred naletom Austrougara - danas u zaboravu“, 1.8.2014.
- ^ „Blic“ - „Dotrajali pragovi biće zamenjeni“, 9.2.2009.