1.572.075
измена
мНема описа измене |
м (референце; козметичке измене) |
||
{{bez_inlajn_referenci}}
Холоценска епоха је геолошки период који се протеже од пре 10.000 радиокарбонских година, односно отприлике пре 11.430 ± 130 календарских година (између 9560.и 9300. пне.) до данас. Означен је као МИС 1, односно интерглацијал. Следећи глацијал тек треба да се догоди.
Холоценска ера се односи на предложену реформу календара односно Холоценски календар.
Све људске цивилизације су настале у холоцену. Прецизније датирање се има захвалити [[
Почетак холоцена је означио хладни период млађег Драјаса, завршни дио [[pleistocen
Холоцен је почео касно с повлачењем плеистоценских ледника. Холоцен је четврта и завршна епоха неогенског периода (друга епохе неслужбене квартарске под-ере). Назив му долази од грчких речи ὄλος (потпун(о)) и καινός (ново). Такођер је назван и "Алувијска епоха".
Палеонтолози нису дефинисали фауналне стадијуме за холоцен. Уколико су потребне под-поделе, користе се периоди људског технолошког развоја као палеолитик, мезолитик и неолитик.
== Геологија ==
Покрети континената су били безначајни у распону од само 10,000 година -- износили су мање од километра. Међутим, ниво мора је растао за ко 35 метара на почетку холоцена захваљујући топљењу леда. Уз то су многе области изнад 40. степена географске ширине били лишени притиска ледене масе те су нарасли преко 180 метара.
Осим повремених продора мора, пост-глацијални поврат у скандинавској регији је резултирао стварањем Балтичког мора. Та регија наставља да расте, још увек изазивајући благе потресе дуж северне Европе.
== Клима ==
Иако су географски помаци у холоцену били безначајни, промене климе су биле знатне. Подаци из ледене језгре показују да је и раније било глобалних затопљења и захлађења, али су промене климе добиле регионални карактер на почетку Млађег Дрajаса. Међутим, Huelmo/Mascardi повратак хладноће у јужној хемисфери је започео пре Млађег Драјаса и већина топлоте је
Холоценски климатски оптимум је био период загревања у коме је глобална клима била 0,5-2
Холоценско загревање је у ствари само још један интерглацијални период и не представља коначни крај плеистоценске глацијације. Сматра се да ће се планета вратити у стање глацијације за неких 3000 година. Међутим, ако се људском активношћу покренуто глобално загревање настави, могао би настати супер-интерглацикал, постати топлији, а можда и дужи интерглацијални периоди него сви они у плеистоцену. Супер-интерглацијал може постати топлији од Емијског интерглацијала, који је врхунац био досегао пре 125.000 година и био топлији од холоцена.
Кроз свет су екосистеми хладније климе, раније регионалне природе, остали изоловани на вишим географским ширинама у посебним еколошким "острвима".
== Људски развој ==
Почетак холоцена кореспондира с почетком мезолитског доба у већем делу Европе; али у областима попут Блиског истока и Анадолије с високим степеном неолитизације, уместо неолита се користи израз епипалеолит. Културе тог доба укључују : Хамбуршку, Федермесерску и Натуфијску културу.
Обе прати а-керамички неолит (Предгрнчарски неолитик А и Предгрнчарски неолитик Б) и грнчарски неолитик.
== Литература ==
* Neil Roberts The Holocene: an environmental history (Blackwell Publishing)
== Види још ==
* [[Плеистоцен]]
* [[Ледено доба]]
|
измена