Дуж — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Ред 8: Ред 8:


== Пример ==
== Пример ==
Рецимо да је дата дуж <math>\overline{AB}</math>. Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку -{A}- за референцу. Тада ће тачка -{B}- моћи бити изражена преко ње на следећи начин:
Рецимо да је дата дуж <math>\overline{AB}</math>. Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку -{A}- за референцу. jhhtjirhtiuhrutehfuhgurhug



<math>B = A + 1 \cdot \overrightarrow{AB}</math>
<math>B = A + 1 \cdot \overrightarrow{AB}</math>

Верзија на датум 3. септембар 2014. у 18:52

Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.

У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:

  • Две тачке, које представљају њене крајеве.
  • Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи

Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .

Пример

Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. jhhtjirhtiuhrutehfuhgurhug


Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:

Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:

Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:

Тиме је одређена и дуж.

Дужина дужи

Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:

Конкретно у дводимензионом простору, где су и :

Конкретно у тродимензионом простору, где су и :

Спољашње везе