Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. јун 2007. у 12:30

Ђорђе Марковић Кодер (рођен 1806. у Сремској Митровици - 1891.)

Животопис

Имао је тридесет година кад је као правник, „јурат“, из Пеште 4. јуна 1836 упутио једно писмо Вуку које се и сад чува у Академији у Вуковој заоставштини и потресно нас потсећа на читав један прохујали свет. Обраћа се Марковић Вуку. — „Мужу, и српском филологу, и вкусноме српства Гласнику... „ молећи га за његово „мјеније, и строгу критику„ приложене алегорије на пра људи под називом ,Љубов грлице к своме друту“. Вук је, доиста, после месец дана одговорио, пошто је, распитујући се ,ко је и шта је, дознао да је нови писац учен човек и јак у страним језицима. Али шта му је одговорио не зна се. Марковић није могао одолети искушењу него је своје „дјелце“ нешто доцније штамптао под промењеним насловом „Сан грлице“.

Марковић је Роморанку објавио двадесет и шест годика после писма Вуку. Тих четврт столећа, између 1836 и 1862, он је пролутао светом, не само по Европи него и по оближњим деловима Азије и Африке, да не помињемо јужнословенске крајеве. Све те земље oн je прешао пешице, од насеља до насеља, од конака до конака, надничећи или задржавајући се повремено по градовима где је налазио ефемерне службе да презими, да би га c пролећа након лутања опет ишао све даље и даље.

Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персиски и јерменски. Ако се сме закључивати по именима које наводи на претпоследњој страни своје књиге, где помиње Њутна, Бекона, Шекспира, Лапласа, Хумболта и „Панчића травоука“, његово је знање било доиста пространо и разноврсно.

Био је еве и свашта у тим лутањима: чак и драгоман, консуларни тумач у Царитраду. Затим је отишао у Анадолију. Беше „први Србин који је био на развалинаша Троје. . . и који је онде записао своје име српски, ћирилицом, на рушевинама што се сада ископавају“. Походио је иеколико пута јерменске и персиске крајеве и Африку све до пустиња и оаза. Увек апостолски и сиромашки.

C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у Новом Саду или по Фрушкој Гори. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у Варадину, a затим у Темишвару, престоници тадашње Српске Војводине, где је било доста официра и „као вешт у мачевањемачевању ... учио је у томе и многе знамените у оно време људе“. Из тих времена, нарочито у његовим младим и средњим годинама, савременици су га запамтили као великог оригинала, неку врсту „природног философа“, „гимнософисте“ и „прамудраца“, кога би „стари Јелини урачунали у своје мудраце да је живео у њихово доба“, јер је био „заправо Диоген у свачем“.

Надимак „Кодер“ (а то је швапски облик немачке речи Каter, мачак) Марковић је стекао зато што је волео скоруп.

Кодер је живео после објављивања Роморанке неких трвдесет година. У сиротињи, по салашима, од туђе милости, али је за све то време стално читао, студирао, писао. Пред смрт је рекао лекару у болници да оставља двеста табака рукописа.

Кад је умирао, Ђорђе Марковић био је већ давно заборављен и у књижевним круговима и у Новом Саду у коме је велики део живота ировео. Обична судбина људи који дуго живе, a наро-чито уметника! A некада, o њему се говорило, писало, и он је на неки начин узбуђивао људе као први романтички песници и ,као индиски јоги или грчки мудраци, јер се читав његов живот, свакодневно његово понашање, мисао, реч, дело, једном речи сваки његов гест одвајао од осталих људи, a ипак се није могло рећи да он припада јуродивима и умоболнмма.

Литература

Божидар Ковачевић: Неколико нових момената из Кодерова живота

@@ Ред 21: / Ред 21: @@
 Кад је умирао, Ђорђе Марковић био је већ давно заборављен и у књижевним круговима и у Новом Саду у коме је велики део живота ировео. Обична судбина људи који дуго живе, a наро-чито уметника! A некада, o њему се говорило, писало, и он је на неки начин узбуђивао људе као први романтички песници и ,као индиски јоги или грчки мудраци, јер се читав његов живот, свакодневно његово понашање, мисао, реч, дело, једном речи сваки његов гест одвајао од осталих људи, a ипак се није могло рећи да он припада јуродивима и умоболнмма.
-==Спев Роморанка (Поморанка)==
-Има у српској књижевности неколико чудних књига које се ретко читају нити их је ико икад дочитао, a опет не може се рећи да немају вредности. Напротив. Таква су песничка дела [[Сима Милутиновић|Симе Милутиновића]], особито четири свеске његове '''[[Сербијанка|Ceрбијaнкe]]''' и њима блиске збирке.
-Али, рецимо, o Ђорђу Марковићу Кодеру и његовом спеву '''[[Poмopaнци]]''', који без предаха тече и ромори на педесет и шест страна, данас се готово ништа не зна, мада је и он занимљив, мозда исто толико колико и толики друти његови савременици којих се ипак c времена на време сетимо.
-Особен у свакодневном животу и у свом посматрању света и природе, Марковић је своје особењаштво показивао и у својим књижевним радовима. Био је већ сасвим зрео човек, кад је у педесет шестој години живота, у Новом Саду објавио свој чудни спев Роморанку. Навешћемо целу ту насловну страну зато што се готово увек погрешно наводи: „РОМОРАНКА. / САН МАТЕРЕ СРБСКЕ / НЕ ШКОЛИ, / не ком ученом Друштву, већ простим Матера/ма, из Срема, Бачке и Баната, / коима бла/годарим за све што у Роморанки пишем и / шго ћу писати. / Посве-ћујем ово / дело / јер / Сладко, лепо, Мајкино је Млеко, / Прогрушица из Надри — Књижицах / Ј. Ј. — / ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ. / састављао у Јованском крају / На велику Госпоину / У Новом Саду / У печатњи Игњата Фукса. / [[1862]].
-Испод њега стоји „Ј. Ј.“ [[Није познато да ли је то из каквог стиха [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]] и да ли ове речи треба, например, да значе да су његови, Кодерови стихови слатко млеко, a песме и дела друтих његових савременика само „прогрушица из надрикњижицах“.
-Још теже би било  објашњавати садржину   Роморанке. Од прве реченице:  „Новирица Чиз, помладоцу Мајке на једно уво оримала, на друго пропушћала“, па до завршних стихова:
-:Гора тужи,
-:угину -{joj}- слада.
-:Ветрић лужи,
-:Млада изненада.
-:Са прегрева,
-:И са Зелендина.
-:И са Рева,
-:Вилини Видинах.
-:Ту избија
-:Жути невен цветак,
-:Ту с' извија,
-:Вечни загонетак.
-:Птица лужи
-:Роморанка тужи, —
-Све је то чуддо и данас, a како ли је тек морало бити чудно његовим савременицима љета господњег [[1862]]-ог, у години турског бомбардовања Београда. Они су се, по свој прилици, зграњавали и крстили левом руком читајући, например, овакве реченице: „Док је младо, на мозгу је краста; кад одрасте тад краста на срцу расти; тај уцвелак не лечи нити река, нити апотека ...“
-Или овакве стихове:
-:Самозбори, ала сте ми мили,
-:Ора ми је тако прославити
-:Мило ми је тијадисат c вама,
-:Удаљена од мог туземишта,
-:Јер ми крвца разгрева потајце,
-:Који кипе у слово, ал' клоно
-:Како не би, три су минилета
-:Како моја судба меновета,
-:Мога срца разговетна словца . . .
-:Девесиље, сидирасто биље!
-:Севај, девај, и силе распраскуј,
-:Растопи ми Жицу канадице
-:Замагли ми моја јасни-зрнца,
-:Да не следе по беломе свету,
-:Плавог свода, блиста чудотворца,
-:Расплузи ми силире немире,
-:Расточи ми раздрумије ума,
-И још, ово су понајмање мутна места, јер је већина стихова пуна херметичких обрта, метафора и кованица, a треба имати на уму да 1636 стихова Роморанисе, често са по две-три такве речи, теку без предаха. Додуше, за тих педесет и неколико страна стихова песник је дао коментар који он зове „Разјасницом“ и који заузима читавих тридесет страна, али су ова његова тумачења још чуднија и неразумљивија.
-Била би то велика занимљивост и новост кад би се негде, рецимо на неком салашу у околини Новог Сада, по којој је он волео да лута, пронашли његови рукописи. Ко зна шта је све његов даљи песнички развој донео и које је све обале његово лутање додирнуло.
 ==Литература==