Баиле Херкулане

Координате: 44° 52′ 43″ С; 22° 24′ 51″ И / 44.878611° С; 22.414167° И / 44.878611; 22.414167
С Википедије, слободне енциклопедије
Баиле Херкулане
Băile Herculane
Поглед на варош
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
Становништво
Становништво
 — 2021.2.457 [1]
Агломерација (2021.)3.787
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 43″ С; 22° 24′ 51″ И / 44.878611° С; 22.414167° И / 44.878611; 22.414167
Апс. висина168 m
Баиле Херкулане на карти Румуније
Баиле Херкулане
Баиле Херкулане
Баиле Херкулане на карти Румуније
Веб-сајт
primaria.baile-herculane.ro

Баиле Херкулане (рум. Băile Herculane) је варош и бањско лечилиште у округу Караш-Северин у Румунији.

Географија[уреди | уреди извор]

Мост преко Черне

Баиле Херкулане се налази у југоисточном делу округа Караш-Северин и припада географском региону Баната. Варош је смештена у долини реке Черне, окруженој западним карпатским планинама Черна на истоку и Мехединци на западу. У Черну се низводно од вароши улива Бела река, односно 18 километара узводно од ушћа Черне у Дунав.

Најближа већа насеља су Мехадија која је удаљена 11 километара и Топлец 13 километара. Од окружног седишта Решице удаљена је 125 km. Планина Мехединци одваја варош од олтенских села на истоку и чини природну границу између Баната и Олтеније. Надморска висина вароши је 168 метара.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Цртеж вароши из 1824.

Херкулова Бања се први пут помиње 153. године нове ере у време Римљана. Термалне изворе и њихова лековита својства открило је и прво користило локално становништво. Бања је била позната широм земље и њени термоминерални извори су били веома цењени од стране аристрократије античког Рима, а за заштитника бање сматрао се Херкул због чега бања и носи такав назив до данашњег дана.

Након Пожаревачког мира 1718. године, почиње период реконструкције и модернизације бање. Године 1736. генерал Анреас вон Хамилтон који је постављен од стране цара Карла VI да управља Банатом, обнавља бању и њено постојање приписује Херкулу, Хигији и Ескулапу. Током времена бању су посетиле познате личности тог доба као што су цар Јозеф II, цар Франц I и царица Каролина, цар Франц Јозеф и царица Елизабета. Цар Франц Јозеф је Херкулову Бању описивао као „најлепше одмаралиште на континенту”, а царица Елизабета звана Сиси је у свом дневнику забележила природне лепоте тог краја.

1896. године значајне политичке личности тог доба, аустријски цар Франц Јозеф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар I Карађорђевић, састали су се у комплексу казина на свечаном ручку поводом отварања Сипског канала.[3]

Становништво и насеља[уреди | уреди извор]

Положај вароши у округу Караш-Северин

Варош Баиле Херкулане је на попису 2021. године имала 3.787 становника[1], за 1.221 мање (-24,38%) од претходног пописа 2011. године када је било 5.008 становника. Већину становништва чине Румуни.

Етнички састав према попису из 2011.‍[4]
Румуни
  
4.342 86,70%
Роми
  
111 2,22%
Мађари
  
23 0,46%
Чеси
  
21 0,42%
Срби
  
7 0,14%
Остали
  
9 0,18%
Непознато
  
495 9,88%

Варош Баиле Херкулане поред самог насеља Баиле Херкулане обухвата и насеље Печинишка.

Насеље Изворни назив Становништво
2002.[5] 2011.[6] 2021.[1]
Баиле Херкулане Băile Herculane 5.396 4.433 2.457
Печинишка Pecinișca 623 575 1.330
Варош Баиле Херкулане Oraș Băile Herculane 6.019 5.008 3.787

Побратимљени градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 12. 06. 2023. 
  2. ^ „Băile-Herculane - Localizare”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023. 
  3. ^ „Băile-Herculane - Istoric”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023. 
  4. ^ „Етнички састав Румуније према попису из 2011.”. Institutul Național de Statistică (на језику: румунски). 
  5. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 04. 03. 2023. 
  6. ^ „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 04. 03. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]