Савез комуниста Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста Хрватске
Комунистичка партија Хрватске
Симбол Савеза комуниста
КоалицијаСавез комуниста Југославије
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
Основана(1937-08-01)1. август 1937.
Распуштена3. новембар 1990.(1990-11-03) (53 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Хрватску
НаследникСоцијалдемократска партија Хрватске
СедиштеЗагреб
 СР Хрватска
 СФР Југославија
Млади огранакСавез социјалистичке омладине Хрватске
Број чланова  (1981)348.054[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Савез комуниста Хрватске (скраћено СКХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1945. до 1990. деловала у Социјалистичкој Републици Хрватској, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Основан је 1/2. августа 1937. под називом Комунистичка партија Хрватске (КПХ), од Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску и Славонију и Покрајинског комитета КПЈ за Далмацију, који су од оснивања КП Југославије деловали на подручју Хрватске и Далмације. У току Другог светског рата, 1941–1945. организовао је руководио Народноослободилачком борбом у Хрватској, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Хрватске. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 11. фебруара 1990. променио је назив у Савез комуниста Хрватске – Странка демократских промена (СКХ–СДП). На Конгресу 3. новембра 1990. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао само Странка демократских промена. Нова странка је након уједињења са Социјалдемократском странком Хрватске, 30. априла 1994. добила назив Социјалдемократска партија Хрватске (СДП), која данас представља правног наследника СКХ.

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Хрватској и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима одржаним априла и маја 1990. освојио је 35% гласова, односно 107 (од 350) посланичких места[а] и након 45 година изгубио власт.

Историјат[уреди | уреди извор]

Споменик у Аниндолу, код Самобора, на месту где је 1937. основана КПХ

Повратком Јосипа Броза Тита из емиграције, започиње рад на стварању Комунистичке партије Хрватске. У свом извештају о стању у КПЈ, 14. априла 1937. Тито даје приказ стања у Хрватској и у њему посебно истиче да је загребачку партијску организацију нашао у врло лошем стању, због бројних провала и хапшења чланова. Након тога, формирао је групу која је преузела рад на оснивању Комунистичке партије Хрватске.

Оснивачки конгрес је одржан у ноћи између 1. и 2. августа 1937. у Аниндолу, код Самобора. Присуствовало му је 16 делегата, који су представљали партијске организације из ширег подручја Осијека, Сплита, Сиска, Сушака, Вараждина и Загреба. Рад Оснивачког конгреса ограничио се на анализу тадашње ситуације партијских организација у Хрватској и Далмацији и на смернице будућег рада на узградњи Комунистичке партије Хрватске.

На конгресу је изабран Централни комитет, у који је ушло 12 чланова – Ђуро Шпољарић (секретар), Павле Грегорић, Андрија Жаја, Јосип Краш, Божидар Аџија, Анка Буторац, Иван Дујмић, Марко Орешковић, Драго Петровић, Владо Јанић Цапо, Вицко Јеласка и Ловро Курир.

Први значајнији потез КПХ било је оснивање Народног фронта, који је требало да представља широки народни покрет. Убрзо је дошло и до сукоба унутар вођства КПХ и то посебно око односа према Хрватској сељачкој странци (ХСС). Поред тога направљено је више озбиљнијих пропуста у реаговању на важне политичке догађаје у земљи, попут не изласка на изборе 1938. године. У јесен 1939. започиње реорганизација КПХ, а утицај комуниста почиње да расте у Хрватској, због чега Бановина Хрватска, уз подршку ХСС, забрањује рад свим организацијама које је контролисала КПХ.

Августа 1940. одржана је Прва земаљска конференција КПХ, на којој је Раде Кончар изабран за организационог секретара КПХ.

Новембра 1952. на Шестом конгресу КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије променила назив у Савез комуниста Југославије и Комунистичка партија Хрватске мења назив у Савез комуниста Хрватске.

Зграда друштвено-политичких организација у Загребу, седиште ЦК СКХ од 1968. до 1990.

У другој половини шездесетих година, након смене Александра Ранковића, међу руководством Савеза комуниста Хрватске јавила се тежња за већом економском и културном самосталношћу СР Хрватске од СФРЈ. Главни поборници те политике били су Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало, вође Хрватског прољећа. На затвореној седници Извршног комитета ЦК СК Хрватске, која је одржана 4. јула 1971. и на којој је учествовао Јосип Броз Тито, први пут су осуђена „националистичка застрањења“ руководства СКХ.

Пошто се руководство СК Хрватске није дистанцирало од националистичке политике, на седници Извршног комитата СКХ, 30. новембра и 1. децембра 1971. у Карађорђеву, оставке су поднели Савка Дабчевић-Кучар, Мико Трипало, Перо Пикер, Марко Копртл и Јанко Бобетко. На седници ЦК СКЈ, одржаној 1. и 2. децембра 1971, одлучено је да се са дотадашњих дужности смене председник и потпредседник Градског комитета СК Загреба Срећко Бијелић и Драгутин Харамија, а за новог председника Централног комитета СК Хрватске изабрана је Милка Планинц.

Током 1980-их година унутар Савеза комуниста Хрватске водила се борба између две струје. С једне стране је био Стипе Шувар, који је давао предност идеологији, а с друге Анте Марковић који је наглашаво технологију. Пред распад Југославије, председник Председништва ЦК СК Хрватске био је Станко Стојчевић, припадник тврде струје унутар СКХ, коју је предводио Мика Шпиљак. Нарочити заокрет догодио се 10. децембра 1989, када је Председништво ЦК СКХ прихватило захтев дванаест политичких странака којим се тражило расписивање избора на свим нивоима. Централни комитет је прихватио одлуку Председништва, а сутрадан 11. децембра почео је Једанаести конгрес СК Хрватске, који је трајао три дана и на коме је на чело СКХ дошао Ивица Рачан.

Јануара 1990. делегација СК Хрватске, заједно са делегацијом СК Словеније, напустила је 14. ванредни конгрес СКЈ и тиме чином је СКХ престао да буде део СКЈ. Марта 1990. Савез комуниста Хрватске променио је назив у Савез комуниста Хрватске—Странка демократских промена (СКХ–СДП) и под тим именом учествовао на првим вишепартијским изборима у Хрватској, који су одржани 22. и 23. априла 1990. (6. и 7. маја други круг) и освојио 35% или 107 посланичких места.

На Дванаестом конгресу СКХ–СДП, 3. новембра 1990. партија из свог назива избацује Савез комуниста и остаје само Странка демократских промена. Године 1994. након уједињења са Социјалдемократском странком Хрватске добио је назив Социјалдемократска партија Хрватске (СДП), под којим и данас делује.

Конгреси[уреди | уреди извор]

  • Први (оснивачки) конгрес КП Хрватске — одржан 1. и 2. августа 1937. у Самобору
  • Други конгрес КП Хрватске — одржан од 21. до 25. новембра 1948. у Загребу
  • Трећи конгрес СК Хрватске — одржан од 26. до 28. маја 1954. у Загребу
  • Четврти конгрес СК Хрватске — одржан од 7. до 10. априла 1959. у Загребу
  • Пети конгрес СК Хрватске — одржан од 26. до 29. априла 1965. у Загребу
  • Шести конгрес СК Хрватске — одржан од 5. до 7. децембра 1968. у Загребу
  • Седми конгрес СК Хрватске — одржан од 7. до 9. априла 1974. у Загребу
  • Осми конгрес СК Хрватске — одржан од 24. до 26. априла 1978. у Загребу
  • Девети конгрес СК Хрватске — одржан од 13. до 16. маја 1982. у Загребу
  • Десети конгрес СК Хрватске — одржан од 16. до 18. маја 1986. у Загребу
  • Једанаести конгрес СК Хрватске — одржан од 11. до 13. децембра 1989. у Загребу
  • Дванаести конгрес СК Хрватске—Странке демократских промена — одржан од 3. новембра 1990. у Загребу

Лидери[уреди | уреди извор]

Преглед руководећих личности КП Хрватске / СК Хрватске[б]
конгресни период број име и презиме назив функције напомена
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КПХ
1937—1948.
1 Ђуро Шпољарић секретар Централног комитета 1937—1966. смењен
2. август 1937.[2] почетак 1939.[3]
2 Раде Кончар децембар 1939.[4] 25. август 1940.
25. август 1940.[5] 6. јул 1941.
/ Владо Поповић (в.д.) 6. јул 1941.[6] крај 1942. делегат ЦК КПЈ и
секретар Оперативног руководства КПХ
3 Андрија Хебранг крај 1942. 5. октобар 1944. смењен
4 Владимир Бакарић 5. октобар 1944.[7] 25. новембар 1948.
2 конгрес СКХ
1948—1954. 		25. новембар 1948.[8] 28. мај 1954.
3 конгрес СКХ
1954—1959. 		28. мај 1954. 10. април 1959.
4 конгрес СКХ
1959—1965. 		10. април 1959.[9] 29. април 1965.
5 конгрес СКХ
1965—1968. 		29. април 1965.[10] 26. октобар 1966.
председник Централног комитета 1966—1982.
26. октобар 1966.[11] 7. децембар 1968.
6 конгрес СКХ
1968—1974. 		7. децембар 1968.[12] 28. март 1969.
5 Савка Дабчевић-Кучар 28. март 1969.[13] 13. децембар 1971.[14][15] смењена
6 Милка Планинц 14. децембар 1971.[16] 9. април 1974.
7 конгрес СКХ
1974—1978. 		9. април 1974.[17] 26. април 1978.
8 конгрес СКХ
1978—1982. 		26. април 1978.[18] 16. мај 1982.
9 конгрес СКХ
1982—1986.
7 Јуре Билић председник Председништва Централног комитета 1982—1990.
16. мај 1982.[19] 23. мај 1983.
8 Јосип Врховец 23. мај 1983.[20] 14. мај 1984.
9 Мика Шпиљак 14. мај 1984.[21] 19. мај 1985.
19. мај 1985.[22] 18. мај 1986.
10 конгрес СКХ
1986—1989. 		10 Станко Стојчевић 18. мај 1986.[23] 18. мај 1985.
18. мај 1985.[24] 13. децембар 1989.
11 конгрес СКХ
1989—1990.
11 Ивица Рачан 13. децембар 1989. 3. новембар 1990.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су збирни за сва три већа Сабора СР Хрватске — Друштвено-политичко веће, Веће општина и Веће удруженог рада
  2. ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Хрватске променила је назив у Савез комуниста Хрватске

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 464.
  2. ^ Hronologija 1 1980, стр. 258.
  3. ^ Očak & Popović 1976, стр. 244.
  4. ^ Očak & Popović 1976, стр. 245.
  5. ^ Hronologija 1 1980, стр. 289.
  6. ^ Hronologija 2 1980, стр. 30—31.
  7. ^ Hronologija 2 1980, стр. 305.
  8. ^ Hronologija 3 1980, стр. 71.
  9. ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
  10. ^ Hronologija 3 1980, стр. 244.
  11. ^ Hronologija 3 1980, стр. 260.
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 287.
  13. ^ Hronologija 3 1980, стр. 293.
  14. ^ „23 sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske: SKH sposoban i spreman oživotvoriti Titove riječi”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 12. 1971. стр. 1. 
  15. ^ Hronologija 3 1980, стр. 327.
  16. ^ „Novi funkcioneri CK KPH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 15. 12. 1971. стр. 1. 
  17. ^ Hronologija 3 1980, стр. 364.
  18. ^ Hronologija 3 1980, стр. 417.
  19. ^ „Završen Deseti kongres Saveza komunista Hrvatske: S kongresa u akciju!”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 17. 5. 1982. стр. 1. 
  20. ^ „Predsjedništvo CK SKH razmotrilo rad Prve konferencije SKH: Samopouzdanje i homogenost”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 5. 1983. стр. 1. 
  21. ^ „Mika Špiljak predsjednik Predsjedništva CK SKH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 15. 5. 1984. стр. 1. 
  22. ^ „Izbor na sjednici Predsjedništva CK SKH: Mika Špiljak predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 5. 1985. стр. 4. 
  23. ^ „Stanko Stojčević predsjednik, Drago Dimitrović sekretar”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 5. 1986. стр. 1. 
  24. ^ „Izbor u Predsjedništvu CK SKH: Predsjednik Stojčević, sekretar Dimitrović”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 5. 1988. стр. 1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_комуниста_Хрватске&oldid=27554167”