Хомо деус: кратка историја сутрашњице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Miljananrt4217 (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca
ознака: враћање
м Враћене измене Acamicamacaraca (разговор) на последњу измену корисника Miljananrt4217
ознака: враћање
Ред 1: Ред 1:
{{без извора|датум=јул 2019}}
{{без извора|датум=јул 2019}}
'''''Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице''''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор [[Иувал Ноах Харари|Јувал Ноа Харари]], професор на [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету]] у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године.
'''''Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице''''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор [[Иувал Ноах Харари|Јувал Ноа Харари]], професор на [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету]] у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године<ref>{{Cite web|url=http://www.laguna.rs/n3897_knjiga_homo_deus_kratka_istorija_sutrasnjice_laguna.html|title=Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice - Juval Noa Harari {{!}} Laguna|website=www.laguna.rs|language=sr|access-date=2019-07-16}}</ref>.


Као и у претходнику, ''[[Sapiens: A Brief History of Humankind|Сапиjенс: Кратка историја човечанства]]'', Харари подсећа на ток [[Светска историја|историје]] док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, ''Хомо Деус'' се више бави способностима које су људи стекли ([[homo sapiens]]) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су [[Људско стање|људско искуство]], [[индивидуализам]], људске [[Emocija|емоције]] и [[свест]].
Као и у претходнику, ''[[Sapiens: A Brief History of Humankind|Сапиjенс: Кратка историја човечанства]]'', Харари подсећа на ток [[Светска историја|историје]] док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, ''Хомо Деус'' се више бави способностима које су људи стекли ([[homo sapiens]]) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су [[Људско стање|људско искуство]], [[индивидуализам]], људске [[Emocija|емоције]] и [[свест]].


== Сажетак ==
== Сажетак ==
Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се h''omo sapiens'' у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка [[бесмртност]]и, [[Срећа|блаженству]] и [[Божанство|божанским]] моћима. У читавој књизи, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности, на основу прошлости и садашњости.
Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се h''omo sapiens'' у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка [[бесмртност]]и, [[Срећа|блаженству]] и [[Божанство|божанским]] моћима. <ref>{{Cite book|title=Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице|last=Харари|first=Јувал Ноа|publisher=Laguna|year=2018|isbn=978-86-521-2858-7|location=Београд|pages=75}}</ref> У читавој књизи, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности, на основу прошлости и садашњости.


=== Хомо сапијенс осваја свет ===
=== Хомо сапијенс осваја свет ===
Ред 18: Ред 18:
* Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са [[Постхуман|супер-човеком]] или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је [[Бесмртност|вечни живот]].
* Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са [[Постхуман|супер-човеком]] или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је [[Бесмртност|вечни живот]].
* Последње поглавље представља могућност да су људи заправо [[Алгоритам|алгоритми]], те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где [[Датаизам|велики подаци]] постају парадигма.
* Последње поглавље представља могућност да су људи заправо [[Алгоритам|алгоритми]], те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где [[Датаизам|велики подаци]] постају парадигма.
* Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу: <blockquote> „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?” </blockquote>
* Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу: <blockquote> „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”<ref>{{Cite book|title=Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице|last=Харари|first=Јувал Ноа|publisher=Laguna|year=2018|isbn=978-86-521-2858-7|location=Београд|pages=487}}</ref> </blockquote>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 16. јул 2019. у 20:55

Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице (хебрејски: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор Јувал Ноа Харари, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године[1].

Као и у претходнику, Сапиjенс: Кратка историја човечанства, Харари подсећа на ток историје док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за своја историјска истраживања. Међутим, Хомо Деус се више бави способностима које су људи стекли (homo sapiens) током свог постојања и током еволуције у доминантну врсту у свету. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Расправља се о многим филозофским питањима, као што су људско искуство, индивидуализам, људске емоције и свест.

Сажетак

Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се homo sapiens у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно циљати ка бесмртности, блаженству и божанским моћима. [2] У читавој књизи, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности, на основу прошлости и садашњости.

Хомо сапијенс осваја свет

  • Први дeо књиге истражује однос између људи и других животиња, посвећујући посебну пажњу факторима који су довели до доминације сапијенса.

Хомо сапијенс даје смисао свету

  • Од говорне/језичке револуције пре неких 70.000 година, људи живе унутар „интерсубјективној стварности”, као што су државе, границе, религија, новац и компаније, све створене да омогуће велику, флексибилну сарадњу између различитих појединачних људских бића. Човечанство је одвојено од животиња способношћу да верује у ове интерсубјективне конструкције које постоје само у људском уму и којима се даје снага кроз колективно веровање.
  • Огромна способност човечанства да да смисао својим акцијама и мислима је оно што је омогућило многа достигнућа.
  • Харари тврди да је хуманизам форма религије која обожава човечанство уместо бога. Она ставља човека и његове жеље као главни приоритет у свету, у којем су људи сами обликовани као доминантна бића. Хуманисти верују да су етика и вредности изведене унутар сваког појединца, а не из спољашњег извора. Током 21. века, Харари сматра да хуманизам може подстаћи људе да траже бесмртност, срећу и моћ.

Хомо сапијенс губи контролу

  • Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са супер-човеком или „хомо деусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је вечни живот.
  • Последње поглавље представља могућност да су људи заправо алгоритми, те као такви, хомо сапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где велики подаци постају парадигма.
  • Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу:

    „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”[3]

Референце

  1. ^ „Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice - Juval Noa Harari | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-07-16. 
  2. ^ Харари, Јувал Ноа (2018). Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице. Београд: Laguna. стр. 75. ISBN 978-86-521-2858-7. 
  3. ^ Харари, Јувал Ноа (2018). Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице. Београд: Laguna. стр. 487. ISBN 978-86-521-2858-7.