Небојша Дугалић — разлика између измена
+ кратак опис |
|||
Ред 60: | Ред 60: | ||
Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ [[Борислав Пекић|Борислава Пекића]] у режији [[Небојша Брадић|Небојше Брадића]], у коме поред њега наступају [[Небојша Глоговац]] и [[Војин Ћетковић]]. |
Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ [[Борислав Пекић|Борислава Пекића]] у режији [[Небојша Брадић|Небојше Брадића]], у коме поред њега наступају [[Небојша Глоговац]] и [[Војин Ћетковић]]. |
||
[[Датотека:Zona Zamfirova - Premijera 09.JPG|280п|мини|десно|Небојша Дугалић као Хаџи Замфир на премијери представе ''Зона Замфирова'', [[Позориште на Теразијама|Позоришта на Теразијама]], 2012. године]] |
|||
Бави се и режијом. Режирао је следеће представе: |
Бави се и режијом. Режирао је следеће представе: |
||
* ''Вишњик'', [[Антон Чехов|Антон Павловић Чехов]] |
* ''Вишњик'', [[Антон Чехов|Антон Павловић Чехов]] |
Верзија на датум 27. август 2019. у 19:59
Небојша Дугалић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. мај 1970. |
Место рођења | Краљево, СФРЈ |
Занимање | филмски и позоришни глумац, режисер, професор глуме |
Веза до IMDb-а |
Небојша Дугалић (Краљево, 17. мај 1970) је српски глумац, редитељ и професор глуме.
Биографија
Рођен је 17. маја 1970. године у Краљеву, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи проф. др Владимира Јевтовића.
Играо је на сценама Народног позоришта, Позоришта на Теразијама, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Битеф театра, Мадленијанума, Краљевачког позоришта и др.[1]
Од 2001. до 2016. године био је професор глуме на Академији уметности у Београду, а 2017. постаје редовни професор на Факултету савремених уметности.[2]
Остварио је више улога у телевизијским драмама, на радију, филму и телевизији, за које је награђен многобројним наградама и признањима. Члан је Удружења драмских уметника Србије.
Ожењен је глумицом Драганом Дугалић (1971) са којом има петоро деце.
Позориште
Остварио је низ позоришних улога, за које је добио следеће награде и признања:
- улоге Чезареа, у „Маски“ Милоша Црњанског - Годишња награда Народног позоришта;
- Грумиа, „Укроћена горопад“ Вилијама Шекспира - награда „Ошишани јеж“ за најбољег младог глумца на фестивалу Дани комедије у Јагодини;
- кнеза Мишкина, у „Идиоту“ Фјодора Достојевског, у режији Стеве Жигона - награда „Стојан Дечермић“ - за најбољег младог глумца;
- Сигисмунда, „Живот је сан“ Педра Калдерона де ла Барке - награда „Миливоје Живановић“ на глумачким свечаностима у Пожаревцу и Годишња награда Народног позоришта;
- Петра, „Говорна мана“ Горана Марковића - Стеријина награда, награда „Љубиша Јовановић“ у Шапцу и награда критике за најбоље глумачко остварење у сезони 1998-1999;
- Карађоза, „Проклета авлија“ Иве Андрића - Стеријина награда, „Награда Зоран Радмиловић“, награда Новосадског отвореног универзитета, награда публике Стеријиног позорја, повеља „Миливоје Живановић“ и др.
Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ Борислава Пекића у режији Небојше Брадића, у коме поред њега наступају Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.
Бави се и режијом. Режирао је следеће представе:
- Вишњик, Антон Павловић Чехов
- Осврни се у гневу, Џон Озборн
- Сироти мали хрчки, Гордан Михић
- Полицајци, Славомир Мрожек
- Слушкиње, Жан Жене
- Омерпаша Латас, Иво Андрић
- Путујуће позориште Шопаловић, Љубомир Симовић
- Павиљон број 6, Антон Павловић Чехов
- Стари дани, Борисав Станковић
- Женски разговори, Душко Радовић
Награде
На међународном фестивалу „Златни витез“ у Москви 2006. године добио је Златог витеза за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића. Златног витеза је добио и 2012. године за монодраму „Реч је о свечовеку“.[3]
Добитник је још два Златна витеза, укупно четири и два Сребрна витеза, четири „Зоранова брка“, три Стеријине награде, „Награде Зоран Радмилоивћ“, „Награде Милош Жутић“ коју додељује Удружење драмских уметника Србије за сезону 2013-2014, награда Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013-2014, годишња награда Југословенског драмског позоришта за изузетан допринос високим стандардима пословања те куће, награда града Београда за позоришно стваралаштво за 2013. годину. Крајем јуна 2019, Дугалићу је уручено признање „Витез Србије“.[4]
Улоге
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1990.-те | |||
1992. | Театар у Срба | ||
1992. | Тито и ја | Милиционер 1 | |
1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Милиционер 1 | |
1994. | Вуковар, једна прича | Војник Далматинац | |
1995. | Крај династије Обреновић | Антоније Антић | |
1997. | Горе доле | Нешкин љубавник | |
1997. | Враћање | Никола Патић | |
1998. | Недовршена симфонија (ТВ) | Франц Варфел | |
1999. | Пролеће у Лимасолу | Петар Теодоровић | |
2000.-те | |||
2002. | Нетакнути сунцем | Јован | |
2004. | Трагом Карађорђа | Гаја Пантелић | |
2004. | Смешне и друге приче | ||
2007. | Пешчаник | Андреас Сам | |
2008. | Звер на месецу (ТВ филм) | Арам Томасијан | |
2007-2008. | Заборављени умови Србије | Владимир Дворниковић/Милан Влајинац/Никола/Асистент/Јован Бошковић/Сељак | |
2009. | Беса | Филип | |
2010.-те | |||
2002-2015. | Вршачка позоришна јесен (ТВ серија) | ||
2010. | Грех њене мајке | Добривоје | |
2010. | Приђи ближе | Професор Марко Арсић | |
2011. | Мирис кише на балкану | Доктор Барух | |
2013. | Шешир професора Косте Вујића | Јован Јовановић Змај | |
2013. | Врата Србије: Мојсињска Света гора | Монах Исаија | |
2014-2015. | Јагодићи: Опроштајни валцер | Мирољуб | |
2015. | Бићемо прваци света | Владимир Дедијер | |
2016. | Име: Добрица, презиме: непознато | наратор | |
2016. | Вере и завере | Алберт Султајс | |
2016. | Santa Maria della Salute | Симо Матавуљ | |
2017. | Santa Maria della Salute (ТВ серија) | Симо Матавуљ | |
2017. | Сенке над Балканом | армијски генерал Петар Живковић | |
2018. | Корени | Никола Пашић | |
2018. | Јутро ће променити све | Душан | |
2018-2019. | Жигосани у рекету | Војислав | |
2018-2019. | Беса | Премовић | |
2018-2019. | Народно позориште у 10 чинова | Наратор | |
2019. | Бела врана | Константин Сергејев | |
2019. | Пет | Пиги | |
2019. | Моја генерација | ||
2019. | Државни службеник (серија) | Милојевић | |
2020. | Страхиња |
Референце
- ^ Ивановић, Иван (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Нова С. Јутјуб. Приступљено 26. 5. 2019.
- ^ Биографија на сајту Академије уметности, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Златни витез“ Небојши Дугалићу („Политика“, 7. децембар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „На Златибору додељена признања Витез Србије”. Општина Чајетина. 28. 6. 2019. Приступљено 28. 6. 2019.
Спољашње везе
- Рођени 1970.
- Краљевчани
- Српски глумци
- Добитници Награде Милош Жутић
- Бивши студенти Универзитета уметности у Београду
- Наставници и сарадници Универзитета у Београду
- Чланови Удружења драмских уметника Србије
- Глумци и глумице Народног позоришта
- Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта
- Глумци и глумице Краљевачког позоришта