Пређи на садржај

Посета Блажене Девице Марије

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Похођење (вишезначна одредница).
Похођење од Понторма, 1528, Ректорат Светих Михаила и Фрање, Кармињано

У хришћанству, Похођење или Посета Блажене Девице Марије односи се на посету Марије, која је била трудна са Исусом, Јелисавети, која је била трудна са Јованом Крститељем, како је описано у Јеванђељу по Луки (Лк. 1,39–56). Ова епизода је једна од стандардних сцена приказаних у циклусима Живота Богородице у умјетности, а понекад и у већим циклусима Живота Христовог у умјетности.

То је такође назив хришћанског празника који обиљежава ову посету, традиционално слављеног 2. јула у западном хришћанству и 30. марта у источном хришћанству. У ревидираним календарима неких цркава на Западу, сада се често слави 31. маја.

Библијски наратив

[уреди | уреди извор]
Традиционално путовање Похођења од Назарета до брдовите земље Јудеје

Јеванђеље по Луки даје једини библијски извјештај о Похођењу:

"А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин. И уђе у кућу Захаријину, и поздрави се с Јелисаветом. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби njezinoj, и Јелисавета се напуни Духа Светог. И повика веома и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуда мени ово да дође мати Господа мојега к мени? Јер гле, кад дође глас поздрава твојега у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, јер неће остати неиспуњено што јој каза Господ.(Лк 1:39–45 9), Превод Ђуре Даничића и Вука Караџића"

У причи, Марија је посетила своју рођаку Јелисавету, супругу Захарија. Обје су трудне, Марија са Исусом, а Јелисавета око шест мјесеци трудна са Јованом Крститељем (Лк. 1,36). Марија је напустила Назарет одмах након Благовијести и отишла „у горску земљу... у град Јудин” (Лк. 1,39) да помогне својој рођаки Јелисавети (Лк. 1,36). Постоји неколико могућности о којем се тачно граду ради, укључујући Хеброн, јужно од Јерусалима, и Еин Карем. Путовање од Назарета до Хеброна дуго је око 130 km (81 mi) ваздушном линијом, а вјероватно и до пола пута дуже друмом, у зависности од руте.

Чувши Маријин поздрав Јелисавети, Јелисавета узвикује, почињући са: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје” (Лк. 1,42), понављајући и проширујући поздрав који је арханђел Гаврило упутио на Благовијестима (Лк. 1,28). Овај узвик чини други дио молитве Здраво Маријо. Као одговор Јелисавети, Марија изговара Магнификат, познат и као Пјесма Маријина.

Марија је остала три мјесеца код Јелисавете (Лк. 1,56), а већина учењака сматра да је остала до Јовановог рођења. С обзиром на преовлађујуће културне традиције и потребу за сигурношћу, вјероватно је да је Јосиф пратио Марију до Јудеје, затим се вратио у Назарет и поново дошао након три мјесеца да своју жену одведе кући. Указање анђела, поменуто у Матеју 1:19–25, можда се догодило тада како би се окончале мучне сумње Јосифа у вези са Маријиним материнством.[1]

Празник

[уреди | уреди извор]
Слика Херонима Езкере, око 1730-их
ТипХришћански
Датум31. мај (Општи римски календар)
2. јул (Англиканци, Немачка, Словачка)
30. март (Источноправославни)
Трећа недеља у Сезони Благовести (сиријски)
Повезан саБлаговести,
Рођење Јована Крститеља
Учесталостгодишња

Западно хришћанство

[уреди | уреди извор]

Празник Похођења Блажене Девице Марије је средњовјековног поријекла. Године 1389. папа Урбан VI, надајући се да ће тиме окончати Велику западну шизму, унио га је на наговор Јана од Јенштејна, надбискупа прашког, у Римски календар, за прославу 2. јула.[2] У Тридентском календару био је двоструки празник. Када је тај Мисал папе Пија V замијењен Мисалом папе Клемента VIII 1604. године, Похођење је постало двоструки празник друге класе, или, како ће се од 1960. године називати реформом папе Јована XXIII, празник друге класе.[3] Наставио је да се додјељује 2. јулу, дан након завршетка октаве након рођендана Јована Крститеља, који је још увијек био у мајчиној утроби у вријеме Похођења. Поред 2. јула, Похођење се традиционално обиљежавало и на Кватрени петак у Адвенту, пружајући јеванђељско читање за тај дан.[4]

Ревизија Римског календара из 1969. године (Mysterii Paschalis) премјестила га је на 31. мај, између „Благовијести Господњих (25. март) и Рођења Св. Јована Крститеља (24. јун), како би се боље ускладио са јеванђељском причом”.[5] Похођење је такође друго Радосно отајство Розаријума.[6]

У календару англиканске Књиге заједничких молитава из 1662. године, Похођење Блажене Девице Марије је црно слово означено 2. јула,[7] иако многи савремени англикански календари сада славе Похођење 31. маја у складу са промјенама у Римском календару. Католичка и Лутеранска црква Њемачке такође су задржале датум 2. јул. Слично томе, Католичка црква у Словачкој је такође задржала 2. јул због важног националног ходочашћа у Базилику Похођења у граду Љевоча, које се одржава првог викенда у јулу од 13. вијека. Традиционалистички католици, који користе календар прије 1970. године, такође обиљежавају 2. јул.

Источно хришћанство

[уреди | уреди извор]
Источнохришћанска фреска Похођења, око 1000, Саборна црква Св. Софије, Кијев, Украјина

Прослава празника који обиљежава овај догађај у Источној православној цркви релативно је новијег поријекла, датира тек из 19. вијека. Подстицај за успостављање празника у источно-православном литургијском календару и састављање службе која ће бити укључена у Минеј, дјело су архимандрита Антонина Капустина (1817–1894), шефа Руске православне црквене мисије у Јерусалиму.[8] Горњенски манастир|ru|Горненский монастырь (Эйн-Карем) у Еин Карему, изграђен на традиционалном мјесту Похођења, слави овај празник 30. марта. Ако 30. март пада између Лазареве суботе и Васкрса, празник Похођења се преноси на Светли петак. Прослава празника Похођења још увијек није прихваћена у свим православним јурисдикцијама.

У сиријском хришћанству празник Похођења слави се треће недјеље у Сезони Благовијести прије Божића.[9]

Тумачење

[уреди | уреди извор]
Похођење од Рафаела, око 1517

Похођење Марије Јелисавети у Луки 1:39—56 многи виде као богат извор тумачења о улози Марије у хришћанској цркви. Указујући на поштовање Богородице у Католичкој цркви, њемачки теолог Јустус Кнехт (1839–1921), пише:[10]

"У Магнификату Марија је пророчки рекла: „Од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји.” Ово пророчанство се испунило у Католичкој цркви, јер наша света Црква одаје почаст Госпи посебним празницима и посебним побожностима. Како би било могуће не одавати почаст њој коју је Бог уздигао на тако високо достојанство, и хвалио на такав начин устима Гаврила и Јелисавете! Наше поштовање свете Богородице добро је утемељено и на Светом Писму и на разуму."

Кнехт такође примјећује да нам Марија даје „узор доброчинства”, пишући:[10]

"Зашто је Марија пожурила да посети своју рођаку? ... Прво, анђео ју је упутио на Јелисавету, иако је вјеровала његовим ријечима не тражећи знак. Стога је вјеровала да је Божја воља да посети своју рођаку и увјери се у истинитост знака који јој је дат, тј. да ће Јелисавета добити сина. Друго, Марија је добро знала да је њена рођака много година туговала због тога што је бездјетна, и знала је колико срећна мора бити сада када је узрок њене туге уклоњен. Маријино љубазно срце саосјећало је са срећом њене рођаке; жељела је да јој честита, радује се с њом и придружи јој се у слављењу Божје милости. Онај ко заиста воли свог ближњег има љубазно саосјећање са његовим радостима и тугама. Треће, Марија је, како уче свети Оци, жељела да служи својој рођаки и помогне јој у кућним пословима."

Неки католички коментатори сматрају да је сврха ове посете била да донесе божанску милост и Јелисавети и њеном нерођеном дјетету. Иако је још увијек био у мајчиној утроби, Јован је постао свјестан присуства Христа и заиграо је од радости док је био очишћен од првородног гријеха и испуњен божанском милошћу. Јелисавета је такође одговорила и препознала присуство Исуса, и тако је Марија по први пут извршила своју функцију посреднице између Бога и човјека.[1]

У дјелу Медитације за сваки дан у години Роџера Бакстера, он пореди посјету са Ковчегом завјета, пишући сљедеће:[11]

"Размотрите надахнуте ријечи Писма: „И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едомовој Гетејина три мјесеца; и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.” (2. Самуилова 6:11.) Колико више можемо претпоставити да је благословио кућу Захаријину, у којој су живи ковчег Господњи и мајка Божја боравили тако дуго."

Ријеч „благословена” у Јелисаветином усклику на грчком је изражена не ријечју makarios, већ као evlogimeni, што је женски род другог лица једнине, кориштен само овај пут у Новом завјету. Његов мушки пандан у трећем лицу једнине, evlogimenos, користи се само за Исуса и само овом приликом и када је дочекан у Јерусалиму на Цвијетну недјељу са „Благословен који долази у име Господње”.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б  Holweck, Frederick (1912). „Visitation of the Blessed Virgin Mary”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 15. New York: Robert Appleton Company. 
  2. ^ Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), p. 93
  3. ^ General Roman Calendar of 1960
  4. ^ St. Andrew Daily Missal (1945) p. 103
  5. ^ Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), p. 128
  6. ^ „Joyful Mysteries (Without Distractions)”. Rosary Center – Home of the Rosary Confraternity (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2019. [мртва веза]
  7. ^ Book of Common Prayer, Cambridge University Press.
  8. ^ Frary, Lucien J. (2013). „Russian Missions to the Orthodox East: Antonin Kapustin (1817–1894) and his World”. Russian History. 40 (1): 133—151. doi:10.1163/18763316-04001008. 
  9. ^ „The Holy Virgin Mary in the Syrian Orthodox Church” (на језику: енглески). 14. 2. 2010. 
  10. ^ а б Knecht, Friedrich Justus; Glancey, M.F. (1910). „III. The Visitation”. A Practical Commentary on Holy Scripture (3rd revised изд.). London: B. Herder. 
  11. ^ Baxter, Roger (1823). „The Stay with Elizabeth”. Meditations For Every Day In The Year. New York: Benziger Brothers. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посета_Блажене_Девице_Марије&oldid=30583674”