Пређи на садржај

Последња битка

С Википедије, слободне енциклопедије
Последња битка
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Last Battle
АуторК. С. Луис
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Жанрнаучна фантастика
Издавање
ИздавачThe Bodley Head
Број страница184
Серија(л)Летописи Нарније
Превод
ПреводилацЗоран Јакшић
Издавање2007: Лагуна
Хронологија
ПретходникЧаробњаков сестрић

Последња битка (енгл. The Last Battle) фантастични је роман за децу енглеског писца К. С. Луиса из 1956. године и последње је остварење од укупно седам у серијалу Летописи Нарније.[1]

Последња битка је смештена у свет Нарније, а деца из породице Певенси стижу тек на половини дешавања. Радња се дешава око 200 нарнијских година после дешавања у Сребрној столици и око 2500 година (49 земаљских година) од стварања света о коме се прича у Чаробњаковом сестрићу. Сукоб у Нарнији кулминира између Нарнијаца и Калорменаца и окончава се завршетком света од стране Аслана.[2]

Исте године када је изашла, књига добија и Карнегијеву медаљу од стране Асоцијације библиотека за дечију књигу године у Уједињеном Краљевству.[3]

Радња

[уреди | уреди извор]

Након догађаја у Сребрној столици, краљ Тиријан, један од потомака краља Каспијана, сада влада Нарнијом. Прича почиње кад паметни и похлепни мајмун Врдалама, који живи у северним регионима Нарније, наговара наивног магарца Спетљанка да обуче лављу кожу и представља се осталим животињама као Аслан, док ће се он сам представити као његов верни слуга. Животиње поверују у то и почињу да слушају мајмуна шта им говори и испуњавају његове жеље.

Мајмун им потом наређује да посеку дрвеће које говори, након чега га он као дрво за огрев продаје Калорменцима. Након тога уз помоћ калорменског капетана Ришде Таркана поробљавају животиње које говоре и убеђују их да су Таш, калорменски бог са птичијим главом, и лав Аслан једно исто. Све животиње које су довеле у питање мајмунова наређења бивају послата у велику шталу за коју кажу да ту живи бог Ташлан, а тамо их Ришдини војници убијају.

Краљ Тиријан и његов пријатељ, једнорог Драгуљ чују да се Аслан вратио у Нарнију и радују се тој вести, али их убрзо кентаур Рунвит обавештава да се дешавају чудне и зле ствари које наговештавају злокобан развој догађаја. Кад сазнају да је посечено дрвеће које говори, Тиријан и Драгуљ крећу на север одмах, а Рунвита задужују да скупи одређени број војника да им се придруже.

Кад њих двојица стигну на север затичу два калорменска војника како покушавају да заробе коња који говори и у налету беса их убијају, након чега се посрамљени предају наводном Аслану. Чекајући пресуду, Тиријан увиђа превару од стране мајмуна након чега оптужује Врдаламу да лаже, а овај наређује да Тиријана вежу за дрво да би сачекао пресуду следећег јутра. Шумска створења саосећају са патњом краља Тиријана, али га не ослобађају јер не могу да се натерају да се супротставе наводном Аслану. Тиријан онда покушава да призове Аслана и моли се њему за помоћ.

Убрзо се појављују Јустас и Џил. Децу је Аслан призвао као помоћ и она ослобађају Тиријана и Драгуља, а у близини налазе и магарца Спетљанка, који увиђа своје грешке и придружује им се како би успео можда мало да поправи штету коју је направио. Тад ослобађају и групу патуљака, али они сви сем једног одбијају да помогну након што су изгубили веру у Аслана. Убрзо након тога Тиријан и његови сапутници виде злог бога Таша како стиже у Нарнију, а убрзо им орао Далековид доноси лоше вести да су кентаур Рунвит и остатак војске које је повео погинули током борбе са Калорменцима, као и да су они заузели замак Кејр Паравел током Тиријановог одсуства.

Тиријан и остали крећу до штале да разоткрију истину о мајмуновој превари. Испред штале се Тиријан и остатак групе сукобљавају са калорменским војницима и Врдаламом, након чега Тиријан баца мајмуна у шталу, где га прождире Таш, а онда Тиријан одвлачи Ришду у шталу, али уместо мрачне одаје њих двојица се појављују на пространој равници. Ту Таш прождире и Ришду и креће на Тиријана, али се појављују и поздрављају га пријатељи Нарније: Дигори, Поли, Питер, Едмунд и Луси. Не појављује се само Сузан, која је одрасла и престала да верује у Нарнију. Они наређују Ташу да се врати у своје краљевство и он нестаје.

Потом се појављује прави Аслан, који хвали Тиријана за борбу и пожртвованост у одбрани Нарније. Сви они траже од Аслана да излечи Нарнију, али он им каже да ни он не може да поништи зло које се посејано. Сем њих ту се налази и група патуљака која је била заробљена у штали, која се понаша чудно, а Луси моли Аслана да уради нешто по њиховом питању, на шта јој Аслан одговара да су они неверни и да они себе и даље виде као да су закључани у штали, као и да без њихове вере ни он не може да им помогне.

Након тога Аслан отвара врата која не воде нигде и три пута узвикује: „Време, време, време!” Он тиме буди џина, Оца Време, који дува у велики рог и оглашава позив. Тад звезде са неба почињу да падају око њих и претварају се у људе, омогућавајући свима да виде крај Нарније. Појављују се велики гуштери и змајеви који једу и уништавају вегетацију, исти они које су Јустас и Џил видели како спавају у Подземљу и за које им је речено да ће да се пробуде кад дође крај света. Тад се сви људи и животиње, укључујући и оне који су умрли, окупљају испред врата и одлучују да ли ће да се придруже Аслану ако верују у њега, или неће, а они који одлуче да не верују у њега нестају попут сенки. Сунце и месец излазе по последњи пут стапајући се у пламену лопту, коју џин, Отац Време, хвата и гаси, Након тога цео свет нестаје у великој поплави која руши и планине. После тога све почиње да се претвара у лед, а Питер за њима закључава ледена врата означавајући крај Нарније.

Људи примећују планине и брда око себе сличне као у Нарнији, али стварније и сазнају да се налазе у правој верзији Нарније, као и да је претходна била несавршена сенка. Ту се појављују и сви они који су давно умрли, а који су стварно веровали у Нарнију и деца примећују многе ликове који су им били драги. Срећу и миша Рипчипа, који их поздравља и каже да је стварно пронашао крајњи исток. Тад Аслан деци, пријатељима Нарније, објашњава потрес који су осетили када су ушли у нови свет. Тај потрес је била железничка несрећа у којој су погинули сви они сем Сузан, која није била тамо, и обавештава их да сада могу заувек да остану ту. Да су умрли у сопственом свету да би се поново родили у његовом. Књига се завршава открићем да је ово само почетак истините приче, која траје вечно и у којој је свако поглавље боље од претходног.[4]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Флојд С. Гејл је у часопису Galaxy Science Fiction написао да је књига „предивна, фантастична басна оне врсте у којој Енглези бриљирају још од времена Луиса Керола — или можда управо захваљујући њему”.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nicholls, Peter (2016). „Lewis, C S”. The Encyclopedia of Science Fiction (3rd изд.). New York: St Martin's Griffin. 
  2. ^ The Last Battle
  3. ^ Schakel, Peter J. (2002). Imagination and the arts in C. S. Lewis: journeying to Narnia and other worlds. University of Missouri Press. стр. 30–31. ISBN 0-8262-1407-X. 
  4. ^ Narnia fandom
  5. ^ Gale, Floyd C. (јун 1957). „Galaxy's 5 Star Shelf”. Galaxy Science Fiction. стр. 107—110. Приступљено 11. 6. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Последња_битка&oldid=31028899”