Последња трка

С Википедије, слободне енциклопедије
Последња трка
Изворни насловПоследња трка
Жанркомедија
РежијаЈован Ранчић
СценариоЈован Ранчић
Верослав Ранчић
ПродуцентМилан Жмукић
Радивоје Поповић
Главне улогеБогољуб Петровић
Павле Вуисић
Аленка Ранчић
МузикаМладен Вранешевић
Предраг Вранешевић
СценографДрагољуб Ивков
СниматељМиливоје Миливојевић
МонтажаКатарина Стојановић
Продуцентска
кућа
Центар филм Београд
Година1979.
Трајање87 минута
ЗемљаСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Језиксрпски
IMDb веза

Последња трка је југословенски хумористички филм из 1979. године, који је режирао Јован Ранчић, а сценарио су писали Верослав Ранчић и Јован Ранчић.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Дванаестогодишњи дечак разведених родитеља живи у насељу солитера, али сивило његовог урбаног живљења разбија близина хиподрома и ергела. Дечаков љубимац је некадашњи шампион, коњ Зимзелен којег је управа ергеле одлучила да прода кланици. После неуспешног покушаја да управу одврате од одлуке деца украду коња и нестану. Када су схватили шта деци значи тај коњ они га поклоне дечаковом разреду.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Богољуб Петровић Видоје Перић
Павле Вуисић Микош
Аленка Ранчић Разредна
Душан Јанићијевић Милорад
Надежда Вукићевић Бранка
Владан Живковић Тренер
Зоран Миљковић Алимпије Хоџић, јахач
Јанез Врховец Коментатор
Страхиња Мојић Милиционер
Предраг Милинковић Фотограф
Богдан Јакуш Месар
Љиљана Благојевић Ветеринарка
Мира Николић Девојка
Божидар Павићевић Пегин отац
Мирко Бабић Тучак
Владимир Буљан Зоран Перић
Душан Гојков Часлав
Мирјана Јоковић Зрна Родић
Златко Радојевић Пега

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Последња трка”. filmovi.com. Приступљено 3. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]