Последњи двобој (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Последњи двобој.
Последњи двобој
The Last Duel poster.jpg
Филмски постер на српском језику
Изворни насловThe Last Duel
РежијаРидли Скот
СценариоНикол Холофсенер
Бен Афлек
Мет Дејмон
ПродуцентРидли Скот
Кевин Џ. Валш
Џенифер Фокс
Никол Холофсенер
Мет Дејмон
Бен Афлек
Темељи се наПоследњи двобој
(Ерик Џегер)
Главне улогеМет Дејмон
Адам Драјвер
Џоди Комер
Бен Афлек
МузикаХари Грегсон-Вилијамс
КамераДаријуш Волски
МонтажаКлер Симпсон
Издавачка кућаScott Free Productions
Pearl Street Films
TSG Entertainment
Студио20th Century Studios
Година2021.
Трајање153 минута[1]
Земља УК
 САД
Језикенглески
Буџет100 милиона долара
Зарада30,6 милиона долара
IMDb веза

Последњи двобој (енгл. The Last Duel) је америчко-британски историјски драмски филм из 2021. године, режисера и продуцента Ридлија Скота. Филм је базиран на истоименој књизи коју је написао Ерик Џегер, а сценарио су написали Никол Холофсенер, Бен Афлек и Мет Дејмон. Дејмон тумачи улогу Жана де Каружа, витеза из 14. века који изазива свог штитоношу Жака Ле Грија (Адам Драјвер) на двобој, након што његова супруга (Џоди Комер) оптужује Ле Грија да ју је силовао. У осталим улогама су Афлек, Харијет Волтер, Натанијел Паркер, Сем Хејзелдин, Мајкл Макелхатон и Алекс Лотер.

Адаптација Џегерове књиге први пут је најављена 2015, мада је пројекат добио зелено светло тек у јулу 2019. године. Афлек и Дејмон су тог месеца потврђени као глумци и косценаристи, а Комерова и Драјвер су се придружили глумачкој екипи те јесени. Филм је сниман у Француској и Ирској од фебруара до октобра 2020. године, са вишемесечном паузом због пандемије ковида 19.

Филм је премијерно приказан 10. септембра 2021. на Филмском фестивалу у Венецији, док је у америчким биоскопима реализован 15. октобра исте године. Добио је позитивне критике критичара, који су нарочито похвалили глуму и продукцијске вредности, упоређујући Последњи двобој са филмом Рашомон (1950) Акире Куросаве. Национални одбор за рецензију филмова га је прогласио једним од најбољих филмова 2021. године. Међутим, филм није остварио успех на биоскопским благајнама, зарадивши само 30,6 милиона долара наспрам буџета од 100 милиона долара.

Радња[уреди | уреди извор]

Прво поглавље[уреди | уреди извор]

Након што су служили у Kаролинском рату, Жан де Каруж и његов штитоноша Жак Ле Гри заклињу се на верност грофу Пјеру д'Аленсону, кога је његов рођак, краљ Шарл VI, именовао за Жановог господара. Жак касније обавештава Жана да је Пјер наредио својим новим вазалима да плаћају ратне дажбине, слажући се да ће затражити попустљивост у Жаново име када његов господар објасни да му недостају средства.

Kако би обновио своје финансије, Жан се жени Маргерит де Тибувил, примајући велики мираз и права на многа вредна имања. Пјер је, међутим, већ поклонио један комад земље, Ону ле Фокон, Жаку. Kада Жан тражи да му се да земља, краљ Шарл VI одбацује његову тужбу. Пјер узвраћа тако што поставља Жака за капетана тврђаве коју је Жанова породица држала генерацијама.

Током војне кампање у Шкотској, Жан је проглашен за витеза због исказане храбрости, али је банкротирао. Жан се враћа кући из посете Паризу, а Маргерит му каже да ју је Жак силовао док је била сама код куће. Знајући да Пјер штити Жака, Жан одлучује да га изазове на двобој до смрти, а Шарл VI одобрава овај захтев.

Друго поглавље[уреди | уреди извор]

Жак осваја Пјерово поверење користећи своје знање математике како би организирао грофове финансије, чиме је добио позицију на двору. Након што је упознао Маргерит, Жак се заљубљује у њу и постаје уверен да га она воли након што му искаже љубазност.

Док је Жан одсутан, његова мајка узима слуге да јој помогну око обавеза, остављајући Маргерит саму. Жак је натерао свог слугу да покуца на њена врата, тврдећи да му је коњ одбацио потковицу. Она дозвољава слуги да уђе, али и Жак улази за њим, па изјављује своју љубав према Маргерит. Она инсистира да је удата и наређује им да оду. Уместо тога, Жак јури Маргерит до њене спаваће собе и силује је. Пре одласка саветује јој да не исприча ово мужу.

Нешто касније, Пјер обавештава Жака да га Жан оптужује да је силовао Маргерит. Упркос грофовом покушају да искористи свој ауторитет, Жан се жали на свој случај директно краљу и тражи двобој до смрти. Жак прихвата Жанов изазов.

Треће поглавље („Истина”)[уреди | уреди извор]

Маргеритин и Жанов брак постаје натегнут због њеног неуспеха да затрудни. Након што је упознала Жака, Маргерит обавештава своје пријатељице да је показала љубазност према њему само да би покушала да придобије наклоност суда. Kада Жан одлази у Шкотску, он јој наређује да не напушта замак и не пушта никога унутра.

Жанова мајка води сву послугу са собом да би јој помогли око обавеза, упркос Жановом наређењу. Жак се појављује са слугом који превари Маргерит да их пусти да уђу. Жак јури Маргерит до њене спаваће собе и насилно је силује. Kада се Жан врати, Маргерит му исприча шта се догодило. Жанова мајка касније упозорава Маргерит да не изводи Жака пред суђење.

На Жаковом суђењу, сада трудна Маргерит остаје одлучна да каже истину. Шарл VI одобрава Жанов захтев за двобој до смрти. Маргерит се супротставља Жану јер јој није рекао да ће бити жива спаљена ако он изгуби. Маргерит рађа сина неколико дана пре почетка двобоја.

Двобој почиње надметањем Жана и Жака све док обојица не изгубе своје коње и боре се прса у прса. Жан је избоден, али на крају успева да надјача Жака. Он захтева да Жак призна истину или да се суочи с проклетством, али Жак тврди да је невин; Жан га убија. Жан ужива у слави своје победе док га Маргерит тихо следи.

Текстуални епилог открива да је Жан умро борећи се у крсташким ратовима неколико година касније, док је Маргерит наставила да управља његовим имањем и да је живела у миру преосталих тридесет година свог живота, никада се више не удавши.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Мет Дејмон Жан де Каруж
Адам Драјвер Жак Ле Гри
Џоди Комер Маргерит де Каруж
Бен Афлек гроф Пјер д'Аленсон
Харијет Волтер Никол де Бушар
Натанијел Паркер сер Роберт де Тибувил
Сем Хејзелдин Томин ду Буа
Мајкл Макелхатон Бернар Латур
Алекс Лотер краљ Шарл VI
Серена Кенеди краљица Изабела
Мартон Чокаш Креспин
Жељко Иванек Ле Кок
Брајони Хана Алис

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Last Duel”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]