Пређи на садржај

Пословни модел

С Википедије, слободне енциклопедије
Процес иновације пословног модела Кембриџа[1]

Пословни модел представља начин на који организација ствара, испоручује и задржава вредност, било да је реч о економском, друштвеном, културном или другом аспекту.[2] Овај модел објашњава како пословање функционише, управља трошковима и остварује приходе, чиме се генерише профит. Развијање и прилагођавање пословног модела, познато као иновација пословног модела, кључни је део пословне стратегије.[3]

У пракси и теорији, пословни модел описује кључне елементе организације или пословања кроз формалне и неформалне приступе. То укључује сврху пословања, пословне процесе, циљне купце, производе и услуге, стратегије, инфраструктуру, организациону структуру, начин остваривања профита, методе набавке, трговинске праксе, као и оперативне политике и организациону културу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Термин „пословни модел“, који комбинује речи посао и модел, први пут је забележен 1832. године и означавао је „план за функционисање једног предузећа“, наводи Оксфордски речник енглеског језика.[4]

Пословни модели су временом постали све сложенији. Почетком 20. века уведен је модел „мамца и удице“, познат и као модел „бријача и сечива“ или „везаних производа“. Овај приступ подразумева понуду основног производа по врло ниској цени, чак и са губитком (мамац), а затим наплату редовних производа или услуга (удица). Примери укључују: бријаче (мамац) и сечива (удица), мобилне телефоне (мамац) и минуте разговора (удица), штампаче (мамац) и мастило (удица), или камере (мамац) и фотографије (удица). Један од примера ове праксе је и Adobe, који је бесплатно нудио софтвер за читање докумената, док је за креирање докумената наплаћивао високе цене.

Током 1950-их, нови пословни модели су се појавили у McDonald's-у и Toyoti, док су 1960-их Wal-Mart и хипермаркети били водећи у иновацијама. У 1970-им новине доносе FedEx и Toys R Us, а 1980-их Blockbuster, Home Depot, Intel и Dell. Деведесетих година на сцену ступају Southwest Airlines, Netflix, eBay, Amazon.com и Starbucks.

Данас се пословни модели често ослањају на технологију. Интернет је омогућио креирање нових модела који зависе искључиво од дигиталних платформи, што омогућава допирање до великог броја купаца уз минималне трошкове. Уз то, глобализација и аутсорсинг захтевају нове приступе, укључујући стратешко снабдевање, сложене ланце дистрибуције и колаборативне уговоре.[5]

Категоризација

[уреди | уреди извор]

Од 2012. године развијају се теорије о концепту „течних пословних модела“, који доносе нове могућности у пословању.[6][7]

Прелаз са линеарних система на платформе

[уреди | уреди извор]

Сангит Пол Чудари у чланку за Wired прави разлику између два главна типа пословних модела: „цеви“ и платформи.[8] Линеарни модели („цеви“) подразумевају да компанија ствара производе или услуге и дистрибуира их ка купцима. Вредност се производи на једној страни и користи на другој, а ток је линеаран, попут воде која тече кроз цев. Насупрот томе, платформе омогућавају корисницима не само да троше већ и да сами стварају вредност.

Алекс Моазед дефинише платформу као модел који омогућава размену између две или више међузависних група, најчешће произвођача и потрошача.[9] Овај приступ, омогућен дигиталном трансформацијом, постао је водећи пословни модел савременог доба.

Чудари и његови сарадници додатно истичу у тексту за MarketWatch[10] како прелазак на платформе ремети традиционалне индустрије, доносећи радикалне промене.

Платформа

[уреди | уреди извор]

Успешна платформа има три основна елемента.[11] Инфраструктура („алатка“) омогућава повезивање. Она олакшава учесницима прикључивање платформи и омогућава интеракцију. Магнет привлачи кориснике и обезбеђује довољан број учесника да платформа функционише. Повезивач користи податке за успостављање веза између произвођача и потрошача, чинећи платформу ефикаснијом од традиционалних модела.

Чен истиче да пословни модели морају укључити карактеристике Веба 2.0, попут мрежних ефеката и садржаја који генеришу корисници, што омогућава њихово континуирано унапређење. Као успешан пример наводи Amazon, који је развио платформу отвореног типа и остварио огромне приходе.[12]

Утицаји пословног модела платформе

[уреди | уреди извор]

Према Хозе ван Дијк, платформе данас зарађују на три начина. [13]Први је модел претплате, који захтева редовну накнаду, често у freemium форми, где се неке услуге нуде бесплатно. Други је персонализовано оглашавање, прилагођено корисницима друштвених мрежа. Трећи начин је коришћење података генерисаних од стране корисника, што омогућава платформама да уновче своје услуге кроз анализу и коришћење тих података.

Примери

[уреди | уреди извор]

Неке дигиталне медијске платформе користе "троструки производ" пословни модел, где се infotainment (комбинација информација и забаве) размењује за пажњу корисника и податке о њиховом понашању, који се затим монетизују за циљано оглашавање.

Неке дигиталне медијске платформе примењују пословни модел "троструког производа", у којем се infotainment (информације и забава) нуди у замену за пажњу корисника и податке о њиховом надзору, који се касније користе за генерисање прихода путем циљаног оглашавања.[14]

У раним фазама развоја пословних модела, често су се дефинисали типови као што су "цигле и малтер" или "е-брокери". Међутим, ови типови су обично обухватали само један аспект пословања, најчешће приходни модел. Савременији приступи пословним моделима теже да их опишу у целини, а не само њихове највидљивије аспекте.

Брикс и кликс пословни модел

[уреди | уреди извор]

Овај модел комбинује физичко присуство ("цигле") и онлајн платформе ("кликове"). На пример, ланац продавница омогућава купцима да наруче производе преко интернета, а затим их преузму у локалној продавници.

Колективни пословни модели

[уреди | уреди извор]

Пословни системи или организације које окупљају већи број компанија, занатлија или професионалаца из сродних области. Они деле ресурсе, размењују информације или обезбеђују друге погодности за чланове. Пример је научни парк који пружа заједничке лабораторије и подстиче иновације међу фирмама које користе те ресурсе.[15]

Елиминисање посредника

[уреди | уреди извор]

Уклањање посредника у ланцу снабдевања. Компаније директно комуницирају са купцима, често путем интернета, уместо да користе традиционалне дистрибутивне канале.

Модел директне продаје

[уреди | уреди извор]

Директна продаја подразумева маркетинг и продају производа потрошачима без фиксне малопродајне локације. Продаја се обично обавља кроз личне презентације или демонстрације.[16]

Различити дистрибутивни модели

[уреди | уреди извор]

На пример, "плати први клијент, бесплатна услуга за остале", где први клијент плаћа услугу, док је за остале бесплатна.

Франшиза

[уреди | уреди извор]

Практиковање коришћења успешног пословног модела друге фирме. Франшиза омогућава ширење уз мањи ризик, а франшизери имају директан удео у успеху пословања.

Фримијум модел

[уреди | уреди извор]

Основне услуге или производи су бесплатни, док се наплаћују напредне или специјалне функције.[17]

Плати колико можеш (PWYC)

[уреди | уреди извор]

Пословни модел где купци плаћају износ који сматрају одговарајућим за производ или услугу. Често се користи у добротворне сврхе или као промотивна тактика.[18][19][20]

Модел вредносног додавања (VAR)

[уреди | уреди извор]

Компаније модификују и додају вредност основним производима или услугама, чинећи их специфичним за одређене индустрије. Овај модел је популаран у технолошким компанијама.

Остали примери пословних модела

[уреди | уреди извор]
  • Модел аукције
  • Хемијски лизинг
  • Модел нискотарифних авио-компанија
  • Лојални пословни модели
  • Модел мрежних ефеката
  • Онлајн садржајни модели
  • Сервитизација производа
  • Субскрипциони модел
  • Виртуелни пословни модел

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Geissdoerfer, Martin; Savaget, Paulo; Evans, Steve (2017-01-01). „The Cambridge Business Model Innovation Process”. Procedia Manufacturing. 14th Global Conference on Sustainable Manufacturing, GCSM 3-5 October 2016, Stellenbosch, South Africa. 8: 262—269. ISSN 2351-9789. doi:10.1016/j.promfg.2017.02.033. 
  2. ^ Osterwalder, Alexander; Pigneur, Yves (2004), An ontology for e-Business models, Elsevier, стр. 65—97, ISBN 978-0-7506-6140-9, doi:10.1016/b978-075066140-9/50006-0, Приступљено 2024-12-19 
  3. ^ Geissdoerfer, Martin; Savaget, Paulo; Evans, Steve (2017-01-01). „The Cambridge Business Model Innovation Process”. Procedia Manufacturing. 14th Global Conference on Sustainable Manufacturing, GCSM 3-5 October 2016, Stellenbosch, South Africa. 8: 262—269. ISSN 2351-9789. doi:10.1016/j.promfg.2017.02.033. 
  4. ^ https://www.oed.com/dictionary/business-model_n?tl=true
  5. ^ Unpacking Sourcing Business Models: 21st Century Solutions for Sourcing Services, The University of Tennessee, 2014
  6. ^ https://www.riverpublishers.com/journal/journal_articles/RP_Journal_2245-456X_122.pdf
  7. ^ „IBM launches new form of day-wage labour”. World Socialist Web Site (на језику: енглески). 2012-02-11. Приступљено 2024-12-19. 
  8. ^ Choudary, Sangeet Paul. „Why Business Models Fail: Pipes vs. Platforms”. WIRED (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  9. ^ Moazed, Alex (2016-05-01). „Platform Business Model - Definition | What is it? | Explanation”. Applico | Platform Experts (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  10. ^ Alstyne, Sangeet Paul Choudary ,Geoffrey Parker,Marshall Van (2013-10-10). „What Twitter knows that Blackberry didn't”. MarketWatch (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  11. ^ Choudary, Mark Bonchek and Sangeet Paul (2013-01-31). „Three Elements of a Successful Platform Strategy”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Приступљено 2024-12-19. 
  12. ^ Chen, T. F. (2009). „Building a platform of Business Model 2.0 to creating real business value with Web 2.0 for web information services industry”. International Journal of Electronic Business Management. 7 (3): 168—180. 
  13. ^ Dijck, José van (2013). The culture of connectivity: a critical history of social media. Oxford New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-997079-7. 
  14. ^ Diaz Ruiz, Carlos (2023-10-30). „Disinformation on digital media platforms: A market-shaping approach”. New Media & Society (на језику: енглески). 27 (4): 2188—2211. ISSN 1461-4448. doi:10.1177/14614448231207644. 
  15. ^ van der Borgh, Michel; Cloodt, Myriam; Romme, A. Georges L. (март 2012). „Value creation by knowledge-based ecosystems: evidence from a field study”. R&D Management (на језику: енглески). 42 (2): 150—169. ISSN 0033-6807. doi:10.1111/j.1467-9310.2011.00673.x. 
  16. ^ Michael A. Belch George E. Belch Advertising and Promotion: An Integrated Marketing Communications Perspective, 7/e., McGraw-Hill/Irwin, 2006
  17. ^ JLM de la Iglesia, JEL Gayo, "Doing business by selling free services". Web 2.0: The Business Model, 2008. Springer
  18. ^ https://www.washingtontimes.com, The Washington Times. „The 'pay as you can' cafe”. The Washington Times (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  19. ^ „Radiohead Says: Pay What You Want - TIME”. 2007-10-04. Архивирано из оригинала 4. 10. 2007. г. Приступљено 2024-12-19. 
  20. ^ „Untitled”. Alley Theatre (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пословни_модел&oldid=29839606”