Потера за срећ(к)ом
| Потера за срећ(к)ом | |
|---|---|
![]() Филмски постер | |
| Изворни наслов | Потера за срећ(к)ом |
| Жанр | комедија |
| Режија | Милорад Милинковић |
| Сценарио | Воја Жанетић |
| Продуцент | Интермедија нетворк и МТС, Београд |
| Главне улоге | Гордан Кичић Никола Вујовић Срђан Милетић Исидора Минић Слободан Нинковић Драган Бјелогрлић |
| Музика | Младен Тарбук |
| Година | 2005. |
| Трајање | 97 минута |
| Земља | |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Потера за срећ(к)ом је српски филм снимљен 2005. у режији Милорада Милинковића.[1]
У априлу 2005. године извучена је највећа премија игре на срећу ЛОТО у Србији у последњих 50 година. Овај догађај инспирисао је сценаристу Воју Жанетића да напише сценарио за филм.
Радња
[уреди | уреди извор]У изнајмљеном стану у Београду живи Срећко (Никола Вујовић) који увек игра исту лото комбинацију у нади да ће једног дана освојити премију. У њега је заљубљена Вишња (Милена Павловић), локална продавачица лото листића. Једне вечери Срећко добија премију вредну неколико милиона евра. Међутим, сплетом несрећних околности добитнички листић доспева у руке Жилета и Салета (Гордан Кичић и Слободан Нинковић), власника локалног кафића.
Неспремни за управљање толиким новцем, они одлазе на Крф у нади да ће их грчко острво пословно надахнути.[1]
Главни разлог њиховог одласка у Грчку заправо је бег од инспектора полиције (Срђан Тодоровић), којем су њих двојица изузетно сумњиви, али и од негативаца Дона и Вите (Драган Бјелогрлић и Драгољуб Љубичић-Мићко) који им желе отети новац. У Грчкој Жилета и Салета дочекују Спирос (власник хотела) и његова ћерка Катарина, која се заљубљује у Салета.
Неопрезношћу домаћина, медији најпре у Грчкој, а затим и у Србији сазнају и објављују да су Жиле и Сале добитници премије на Лоту и да се налазе на Крфу.
Пут Крфа, за тикетом, крећу и два београдска „контроверзна бизнисмена“ (Драган Бјелогрлић и Драгољуб Љубичић), инспектор полиције (Срђан Тодоровић), забринути ПР Жилетовог и Салетовог кафића (Исидора Минић), Вишња која је запамтила добитну комбинацију, и наравно, Срећко...[2][3]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Гордан Кичић | Жиле |
| Слободан Нинковић | Сале |
| Никола Вујовић | Срећко |
| Милена Павловић | Вишња |
| Драган Бјелогрлић | Дон |
| Драгољуб Љубичић | Вито |
| Срђан Тодоровић | инспектор |
| Исидора Минић | ПР кафића |
| Мира Бањац | Баба |
| Катарина Радивојевић | Цица |
| Срђан Милетић | Сима |
| Деспина Јанополус | Катарина |
| Христос Савас | Спирос |
| Светислав Гонцић | власник Срећковог стана |
| Драган Николић | Бос |
| Мима Караџић | Вукота |
| Дана Тодоровић | медицинска сестра |
| Марко Баћовић | полицајац |
| Феђа Стојановић |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Потера за срећком”. Филмски центар Србије. Приступљено 31. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „Потера за срећ(к)ом”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Потера за срећ(к)ом”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Potera za srec(k)om на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
