Потпећка пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Потпећка пећина
Потпећка пећина
Поглед на отвор Потпећке пећине
Положај
Место
(планина, река)
Потпећ, Ужице
(Дрежничка градина, Петница)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина (уређени део) 555 m
Надм. висина 550 m
Бр. канала, нивоа два, три
Potpeće cave, Serbia 19.jpg

Споменик природе Потпећка пећина је врелска пећина са великим улазним порталом карактеристичног изгледа, етажним распоредом канала и кристалном орнаментиком.[1] Потпећка пећина је споменик природе који се налази у месту Потпеће, које се налази 14 km југоисточно од Ужица. Њен потковичасти улаз се налази на стрмој кречњачкој литици, у подножју Дрежничке градине (932 m нмв). Са висином од 50 метара и ширином од 12 метара при дну односно 22, метара при врху, представља највиши пећински улаз у Србији.

По свом настанку, пећина је изворског типа, пошто је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају речицу Петницу, која се улива у Ђетињу. Сачињава је два главна спрата пећинских канала:

  • Горња пећина (старији)
  • Доња пећина (млађи)

односно три групе канала (на основу морфолошко-хидролошке еволуције):

  • фосилни (Горња пећина)
  • периодски активни (дужи део Доње пећине)
  • стално активни (најновији подземни ток)

У њеној унутрашњости, на њеном почетку, нађени су остаци људи из неолита (керамика, кременско оруђе и обрађени јеленски рогови).

Пећину су истраживали Јован Жујовић (1893.), Јован Цвијић (1914.) и Раденко Лазаревић (1957, 19721978.), да би њено уређење за туристичке посете отпочело у мају 1980. године. За јавност је отворена 19.09. 1984. године и њен уређени део обухвата дужину од 555 метара и површину од 3.562, док се њена укупна дужина процењује на 8 до 10 km.

Положај и површина[уреди]

Потпећка пећина се налази у Западној Србији, у долини реке Ђетиње. Припада територији општине Ужице. Од Ужица је удаљена 16 km, а од Пожеге 14. Надморска висина износи 440 m. Површина заштићеног природног добра износи 19,6 хектара и обухвата стеновити одсек у коме се налази пећински улаз, падине брда Градине у залеђу пећине и простор бигрене терасе испод пећинског улаза. [1]

Геолошке одлике пећине[уреди]

Пећина је изграђена у кречњацима средњетријаске старости. Ове стене су беличасте боје, масивне, делом банковите и слојевите. Од геолошких творевина истичу се наслаге бигра које су настале из вода пећинских река.

Вредновање[уреди]

Због присуства и изражености основних природних обележја, естетских вредности и укупног значаја, Потпећка пећина има својство природног добра.

Пећина је заштићена због следећих одлика:

  • карактеристично обликованог и највећег улазног отвора
  • појаве разноврсних облика калцитне орнаментике
  • специфичних хидролошких обележја
  • начина настанка и морфо-хидролошке еволуције
  • гео-морфо-хидролошке серије коју чине крашка дрежничка депресија

Ово природно добро има и културно-историјски значај због претпостављеног присуства човека и његове везаности за овај објекат и непосредну околину. [1]

Режим заштите[уреди]

Пежим заштите подразумева:

  • забрану уласка у пећину ван установљеног реда и без пратње и забрану радова и активности које могу неповољно утицати на геоморфолошка, хидрографска и микроклиматска обележја пећине, археолошко-палеонтолошке и биолошке вредности;
  • забрану изградње стамбених, викенд објеката за потребе масовне сточарске и индустријске производње, изузев стамбених и пратећих економских објеката у оквиру досадашњих грађевинских парцела постојећих постојећих пољопривредних домаћинстава;
  • забрану земљаних, шумарских, грађевинских, водопривредних и других радова који могу изазвати оштећења пећине и њеног улаза и неповољне промене амбијенталних вредности.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Васиљевић, Вожидар (1996). Елаборат: Предлог за стављање под заштиту споменика природе Потпећка пећина као природног добра од изузетног значаја. Београд: Завод за заштиту природе Србије. 

Литература[уреди]

  • Васиљевић, Вожидар (1996). Елаборат: Предлог за стављање под заштиту споменика природе Потпећка пећина као природног добра од изузетног значаја. Београд: Завод за заштиту природе Србије. 
  • Ј. Жујовић: Геологија Србије I - Топографска геологија, СКА, Београд, 1893.
  • Ј. Цвијић: Пећина у Потпећи (проматрања из 1913), Гласник Српског географског друштва, св 3-4, Београд, 1914.
  • Р. Лазаревић: Пећина у селу Потпеће, Зборник радова Географског института САНУ, LXI, 14 14, Београд, 1959.
  • Пећина у селу Потпеће и њено туристичко искоришћавање, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд, 1972.
  • Потпећка пећина и њено уређење за туристичке сврхе - допуна пројеката, Инсититут за шумарство и дрвну индустрију, Београд, 1980.
  • Лазаревић Р, (1981): Потпећка пећина, Туристички савез општине Титово Ужице

Спољашње везе[уреди]