Потпећка пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Потпећка пећина
Потпећка пећина
Поглед на отвор Потпећке пећине
Положај
Место
(планина, река)
Потпећ, Ужице
(Дрежничка градина, Петница)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина (уређени део) 555 m
Надм. висина 550 m
Бр. канала, нивоа два, три

Потпећка пећина је споменик природе који се налази у месту Потпеће, које се налази 14 километара југоисточно од Ужица. Њен потковичасти улаз се налази на стрмој кречњачкој литици, у подножју Дрежничке градине (932 m нмв). Са висином од 50 метара и ширином од 12 метара при дну односно 22, метара при врху, представља највиши пећински улаз у Србији.

По свом настанку, пећина је изворског типа, пошто је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају речицу Петницу, која се улива у Ђетињу. Сачињава је два главна спрата пећинских канала:

  • Горња пећина (старији)
  • Доња пећина (млађи)

односно три групе канала (на основу морфолошко-хидролошке еволуције):

  • фосилни (Горња пећина)
  • периодски активни (дужи део Доње пећине)
  • стално активни (најновији подземни ток)

У њеној унутрашњости, на њеном почетку, нађени су остаци људи из неолита (керамика, кременско оруђе и обрађени јеленски рогови).

Пећину су истраживали Јован Жујовић (1893.), Јован Цвијић (1914.) и Раденко Лазаревић (1957, 19721978.), да би њено уређење за туристичке посете отпочело у мају 1980. године. За јавност је отворена 19.09.1984. године и њен уређени део обухвата дужину од 555 метара и површину од 3.562, док се њена укупна дужина процењује на 8 до 10 километара.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]