Потпорањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Потпорањ
Potporanj, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 272
 — густина24/км2
Географске карактеристике
Координате45°01′19″ СГШ; 21°14′32″ ИГД / 45.021833° СГШ; 21.242166° ИГД / 45.021833; 21.242166Координате: 45°01′19″ СГШ; 21°14′32″ ИГД / 45.021833° СГШ; 21.242166° ИГД / 45.021833; 21.242166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина84 м
Површина12,8 км2
Потпорањ на мапи Србије
Потпорањ
Потпорањ
Потпорањ на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Потпорањ је насеље у Србији у граду Вршцу у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 272 становника.

Овде се налази Црква Вазнесења Христовог у Потпорњу. Овде се налази археолошки локалитет Кремењак који припада винчанској култури.[1]

Историја[уреди]

Током историје Подпорањ мења своје име:

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије посетили су село Подпоран 1666. године. Изашао им је у сусрет кмет Станимир и дао у име прилога села 1000 аспри "на благословеније".[2] Ово насеље се јавља и око 1690—1700. године под именом Подпоран, а нешто источније од садашњег насеља, како на једној карти из 1716. а 1713. године било је 29 кућа. Године 1717, подигнута је црква брвнара. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Потпоран" припада Вршком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.[3]

Када је насеље имало око 300 становника добило је цркву 1885. године, школу 1902. године, а железничка станица је отворена 1908. године.

У подпорањској цркви чувао се једно руком писано старо јеванђеље из 1650. године. Источно од Подпорња, на Гузијани је поље Андрејача, на коме је било насеље Св. Андреја, које се помиње 1362. и 1383. године. Али се већ 1407. то место бележи као “terra“.[4]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910.
Становника 382 369 434 482 567

Демографија[уреди]

У насељу Потпорањ живи 260 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 590
1953. 598
1961. 637
1971. 507
1981. 453
1991. 390 353
2002. 311 343
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
293 94,21 %
Румуни
  
5 1,60 %
Мађари
  
5 1,60 %
Црногорци
  
2 0,64 %
Словенци
  
1 0,32 %
Руси
  
1 0,32 %
непознато
  
2 0,64 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца („Политика”, 4. октобар 2018)
  2. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  5. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.. pp. 153.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]