Потпорањ

Потпорањ
Потпорањ;
	Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	211
— густина	24/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 01′ 19″ С; 21° 14′ 32″ И / 45.021833° С; 21.242166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	84 m
Површина	12,8 km2
	Потпорањ Потпорањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Потпорањ је насеље у Србији у граду Вршцу у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 211 становника.

Овде се налази Црква Вазнесења Христовог у Потпорњу. Овде се налази археолошки локалитет Кремењак који припада винчанској култури.^[1]

Историја

Током историје Подпорањ мења своје име:

1666 — Подпоран
1911 — мађ. Porány
1922 — Потпорањ

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије посетили су село Подпоран 1666. године. Изашао им је у сусрет кмет Станимир и дао у име прилога села 1000 аспри "на благословеније".^[2] Ово насеље се јавља и око 1690—1700. године под именом Подпоран, а нешто источније од садашњег насеља, како на једној карти из 1716. а 1713. године било је 29 кућа. Године 1717, подигнута је црква брвнара. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Потпоран" припада Вршком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.^[3]

Када је насеље имало око 300 становника добило је цркву 1885. године, школу 1902. године, а железничка станица је отворена 1908. године.

У подпорањској цркви чувао се једно руком писано старо јеванђеље из 1650. године. Источно од Подпорња, на Гузијани је поље Андрејача, на коме је било насеље Св. Андреја, које се помиње 1362. и 1383. године. Али се већ 1407. то место бележи као “terra“.^[4]

Популација кроз историју^[5] .

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.
Становника	382	369	434	482	567

Демографија

У насељу Потпорањ живи 260 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	590
1953.	598
1961.	637
1971.	507
1981.	453
1991.	390	353
2002.	311	343

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	293	94,21%
Румуни	5	1,60%
Мађари	5	1,60%
Црногорци	2	0,64%
Словенци	1	0,32%
Руси	1	0,32%
непознато	2	0,64%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	5	2
80+	3	6
75—79	3	5
70—74	11	6
65—69	10	20
60—64	12	9
55—59	12	8
50—54	15	17
45—49	12	9
40—44	9	5
35—39	11	10
30—34	14	8
25—29	8	10
20—24	3	9
15—19	6	12
10—14	4	10
5—9	13	4
0—4	4	6
Просек :	43,8	43,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	129	147	198	136	126	119	111

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	37	24	16	14	8	4	7	0	1	0	2,80

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	134	25	82	15	11	1
Женски	136	21	77	26	7	5
УКУПНО	270	46	159	41	18	6

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	86	67	0	0	6
Женски	39	33	0	0	1
Укупно	125	100	0	0	7

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	0	3	0	0
Женски	0	0	3	1	0
Укупно	1	0	6	1	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	1	2
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	2	1	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	1	0	0	0
Укупно	3	0	0	2

Референце

^ Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца („Политика”, 4. октобар 2018)
^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. стр. 153. ISBN 978-86-85075-04-9. .
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца („Политика”, 4. октобар 2018)

[2] Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.

[3] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[4] Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :

[5] Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. стр. 153. ISBN 978-86-85075-04-9. .

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]