Пређи на садржај

Потпорањ

Координате: 45° 01′ 19″ С; 21° 14′ 32″ И / 45.021833° С; 21.242166° И / 45.021833; 21.242166
С Википедије, слободне енциклопедије
Потпорањ
Православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2022.Пад 211
 — густина24/km2
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 19″ С; 21° 14′ 32″ И / 45.021833° С; 21.242166° И / 45.021833; 21.242166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 m
Површина12,8 km2
Потпорањ на карти Србије
Потпорањ
Потпорањ
Потпорањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Потпорањ је насеље у Србији у граду Вршцу у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 211 становника.

Овде се налази Црква Вазнесења Христовог у Потпорњу. Овде се налази археолошки локалитет Кремењак који припада винчанској култури.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током историје Подпорањ мења своје име:

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије посетили су село Подпоран 1666. године. Изашао им је у сусрет кмет Станимир и дао у име прилога села 1000 аспри "на благословеније".[2] Ово насеље се јавља и око 1690—1700. године под именом Подпоран, а нешто источније од садашњег насеља, како на једној карти из 1716. а 1713. године било је 29 кућа. Године 1717, подигнута је црква брвнара. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Потпоран" припада Вршком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.[3]

Када је насеље имало око 300 становника добило је цркву 1885. године, школу 1902. године, а железничка станица је отворена 1908. године.

У подпорањској цркви чувао се једно руком писано старо јеванђеље из 1650. године. Источно од Подпорња, на Гузијани је поље Андрејача, на коме је било насеље Св. Андреја, које се помиње 1362. и 1383. године. Али се већ 1407. то место бележи као “terra“.[4]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910.
Становника 382 369 434 482 567

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Потпорањ живи 260 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 590
1953. 598
1961. 637
1971. 507
1981. 453
1991. 390 353
2002. 311 343
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
293 94,21%
Румуни
  
5 1,60%
Мађари
  
5 1,60%
Црногорци
  
2 0,64%
Словенци
  
1 0,32%
Руси
  
1 0,32%
непознато
  
2 0,64%
Становништво према полу и старости[8]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 129 147 198 136 126 119 111


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 37 24 16 14 8 4 7 0 1 0 2,80
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 134 25 82 15 11 1
Женски 136 21 77 26 7 5
УКУПНО 270 46 159 41 18 6
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 86 67 0 0 6
Женски 39 33 0 0 1
Укупно 125 100 0 0 7
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 0 3 0 0
Женски 0 0 3 1 0
Укупно 1 0 6 1 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 1 2
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 2 1 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 1 0 0 0
Укупно 3 0 0 2

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца („Политика”, 4. октобар 2018)
  2. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  5. ^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. стр. 153. ISBN 978-86-85075-04-9. .
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]