Пољарније Зори
| Пољарније Зори Полярные Зори | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Пољарнозорски градски округ |
| Основан | 1968. |
| Статус града | 1991. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016 | 14.794 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 67° 21′ 57″ С; 32° 29′ 53″ И / 67.365833° С; 32.498056° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 116 m |
.svg)  Пољарније Зори Пољарније Зори на карти Русије | |
 Пољарније Зори Пољарније Зори на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184230 |
| Позивни број | (+7) 81532 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 419 |
| ОКТМО код | 47 719 000 001 |
| Веб-сајт | |
| www.pz-city.ru/ | |
Пољарније Зори (рус. Полярные Зори) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем западу Кољског полуострва, односно у јужном делу Мурманске области и административно припада Пољарнозорском градском округу чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у граду је живело 14.794 становника.
Један је од најважнијих енергетских центара на северу Русије, пошто се недалеко од града налазе постројења Кољске нуклеарне електране и ХЕ Нива-1.
Геоографија
[уреди | уреди извор]Град Пољарније Зори налази се у јужном делу Мурманске области, на месту где се река Нива улива у језеро Пинозеро, на око 225 километара јужно од административног центра области Мурманска.
Кроз град пролази деоница националног аутопута М18 који повезује Санкт Петербург са Мурманском. Пољарније Зори се налазе на 1.182 километру од Санкт Петербурга. Град је друмом повезан и са Кандалакшом на југу и Апатитима и Кировском на сеевероистоку.
Историја
[уреди | уреди извор]Насељено место Пољарније Зори званично је основано 1968. године као радничко насеље у ком су живели радници који су градили Кољску нуклеарну електрану. Насеље које је првобитно припадало тадашњем Апатитском рејону добија званичан статус полуурбаног насеља у рангу варошице 20. децембра 1973. године Одлуком Президијума врховног совјета Руске СФСР од 22. априла 1991. дотадашња варошица Пољарније Зори добија званичан административни статус града.
Од 2004. град је седиште засебног Пољарнозорског градског округа.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 15.096 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 14.794 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 11.409 | 19.428[2] | 15.910[3] | 15.096[4] | 14.794 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Град Пољарније Зори има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим местима:[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 02. 11. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Киселёв, А. А. (2008). „Города-побратимы Мурманской области”. Кольская энциклопедия. Т 1 (на језику: руски). Санкт-Петербург: КНЦ РАН: 502. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- (језик: руски) Детаљнија топографска мапа града и околине
- (језик: руски) Хералдичка историја града
- Званичан сајт Кољске НЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2016)
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
