Пољска артиљерија

Оружане снаге САД на вежби 1860. године.

Пољска артиљерија (engl. field artillery, fr. artillerie de campagne), врста мобилне артиљерије која се користи да подржи војску на бојном пољу. Ова оружја су специјализована за мобилност, тактичку спретност и велики домет.

Дуго су топови били ношени неком животињом (најчешће коњем), а посаде топа би углавном марширале.

Историја

Еволуција

Због гломазности и слабе покретљивости оруђа, земаљска артиљерија се у 14. и првој половини 15. века употребљавала углавном у борбама за тврђаве (као опсадна и тврђавска). Први јачи подстрек развоју пољске артиљерије дао је француски краљ Шарл VIII, чија је артиљерија 1494, приликом похода на Италију, већином била на лафетима са точковима. Наредни значајан корак представљало је стварање пуковске артиљерије, као изразито пољске артиљерије. У Русији је то у доба Ивана IV Грозног, а у Шведској за време Густава II Адолфа. Петар I Велики је 1700. поред пуковске, опсадне и тврђавске артиљерије увео и пољску артиљерију као посебну врсту. Она је обухватала топове калибра 6, 8 и 12 фунти и мерзере калибра 1 и 2 пуда. У то време почиње стварање првих јединица коњичке артиљерије, најпокретљивијег дела пољске артиљерије.^[1]

Половином 18. века пољска артиљерија се свугде оштрије издваја и све више јача. Крајем 18. века почиње планско стварање брдске артиљерије, као део пољске артиљерије намењен за дејства на планинском земљишту. У исто време Французи од оруђа пољске артиљерије формирају дивизијску артиљерију, а почетком 19. века корпусну артиљерију и артиљеријску резерву. Убрзо је то урађено и у другим војскама.^[1]

Улога и задаци

После 1866. артиљеријске резерве постепено нестају, а дивизијска и корпусна артиљерија јачају. Паралелно са тим расте и значај пољске артиљерије.^[1]

У то време она већ има вишеструку улогу:

прати пешадију ватром и покретом (батаљонска и пуковска артиљерија),
обезбеђује непосредну подршку (дивизијска артиљерија) и
врши општу подршку коњице и пешадије (корпусна артиљерија).^[1]

Пољска артиљерија извршава ове задатке:

неутралише и уништава живу силу и ватрена средства,
омета саобраћај, командовање и везе,
руши препреке, припрема и спречава јуриш и
учествује у гоњењу ватром.^[1]

Карактеристике

Због свега тога пољска артиљерија мора бити лака и веома покретна, да би могла пратити пешадију у свим приликама. Оруђа вуку махом шесторне запреге, с тим да се у предњацима налази и најнужнија муниција, а оруђа прате муницијске каре.^[1]

Крајем 19. века повећавају се домет, брзина дејства, а касније, увођењем моторизоване вуче, и покретљивост готово свих оруђа, па се она оспособљавају за подршку пешадије у свим условима борбе. Због тога се постепено губи разлика између појединих врста земаљске артиљерије, а самим тим престаје и потреба за издвајањем и постојањем посебне пољске артиљерије. Но, назив пољска артиљерија задржао се све до Првог светског рата, а односио се, претежно, на дивизијску артиљерију, лаку и средњу, и то ону намењену за дејство на равном или мало испресецаном земљишту. У појединим државама (САД, Немачка) тај назив је и данас у употреби, али као назив за целокупну земаљску артиљерију.^[1]

Врсте

Пољски топови - имају велики домет.
Топ-хаубица - способан да испали висок или низак угао са дугом цеви.
Хаубица - способни за пуцање под вискоим углом.
Минобацач - лако оружје које испаљује пројектиле под углом већим од 45 степени.
Брдски топови - лака оружја која могу да се померају кроз тежак терен.
Вишецевни бацач ракета - мобилна ракетна артиљерија.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Подбој 1974, стр. 109.

Литература

Подбој, Станислав (1974). „Пољска артиљерија”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 109.
McFarland, Lieutenant Colonel Earl. Textbook of Ordnance and Gunnery John Wiley & Sons, Inc. New York, 1929.

[FOOTNOTEПодбој1974109-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Подбој 1974, стр. 109.

[1]