Пољска детелина

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Пољска детелина
Trifolium arvense, Banat, Serbia.jpg
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
T. arvense
Биномијално име
Trifolium arvense

Пољска детелина, другачије и зечја детелина или парложна детелина (Trifolium arvense) је дивља биљка из породице махунарки (ранији лат. назив породице је био Papilionaceae). Широко је распрострањена у Евроазији и северној Африци, субсредњоевропски је флорни елемент.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Пољска детелина

Једногодишња биљка усправне, разгранате стабљике и често црвенкастих изданака, висока 5-30 cm. Расуто распоређени листови су троделни; листићи ситни, седећи, ланцетасти и на врху шиљати; по ободу при врху нешто ресасти; боја им је сивкастозелена. Цела биљка покривена прибијеним маљама. Цваст је густо длакава и ваљкаста главица, велика 1-3 cm × 1-1,5 cm, сивкаста, ружичаста или беличаста, при основи без листића брактеја. Цветови су лептирасти, а светлоцрвени венчић је краћи од чашице. Чашични зубићи покривени свиластим длакама, црвенкасти. Плод је широко јајаста, 1-2 семена махуна, затворена у чашицу. Семе округло, глатко и сјајно, жућкастосмеђе или светлозелено.

Цвета од маја месеца па све до октобра-новембра, у зависности од мразева.

Станиште[уреди | уреди извор]

Као што јој и име каже – лат. arvense значи пољски – биљка је пашњака и сувих, травната подручја. Воли земљишта лакшег механичког састава, те је најчешћа на киселим песковима. Расте и у утринама и прогалама (крчевинама шума), на напуштеним парлозима, те поред путева уз њиве. На ливадама добро успева, јер је због јаке маљавости стока нерадо једе. Као коров нема значаја, јер након интензивне обраде нестаје са стрњишта.

Литература[уреди | уреди извор]

  • The Plant List (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
  • Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970-1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  • Академик Милоје Р. Сарић, уредник (1989): Лековите биљке СР Србије, САНУ - Београд.
  • Милован Гајић (1980): Преглед врста флоре СР Србије са биљногеографским ознакама. Гласник шумарског факултета, серија А, Београд.
  • Trinajstić Ivo (skripta): Sistematika bilja, Šumarski fakultet u Zagrebu
  • Ружица Игић, Драгана Вуков (2000): Практикум из систематике виших биљака, Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Нови Сад
  • Татић Б., Блечић В., (2002): Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  • Tsekos, Ioannes; Moustakas, Michael (2012). Progress in Botanical Research: Proceedings of the 1st Balkan Botanical Congress. Springer Science & Business Media. стр. 148. ISBN 978-94-011-5274-7. 
  • Проф. др Радиша Јанчић (2010): Речник ботаничких морфолошких појмова, вансеријско издање САНУ.
  • Биодиверзитет Југославије са прегледеом врста од међународног значаја, п. 183-217. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.
  • T. G. Tutin, ed. (1964-1993): Flora Europaea, Cambridge University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]