Пољски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
пољски језик
Język polski
Државе Застава Пољске Пољска[1]
мањине: Немачка, Литванија, Белорусија, Украјина и др.
Регија источна Европа
Број говорника 40 милиона[2]
Ранг 27.
Породица индоевропски
Писмо латиница (пољска варијанта)
Статус
Службени Застава Пољске Пољска
Flag of Europe Европска унија
Признат мањински језик Застава Чешке Републике Чешка
Застава Словачке Словачка
Застава Румуније Румунија
Застава Украјине Украјина
Регулише Савет пољског језика (пољски: Rada Języka Polskiego)
Језички кодови
ИСО 639-1 pl
ИСО 639-2 polнема
ИСО 639-3

Пољски језик (пољ. język polski, polszczyzna) заједно са језицима: чешким, словачким, померанским (за чиј се дијалект кашупски често мисли да је дијалект пољског језика), долњолужичким, горњолужичким и са изумрлим полапским језиком спада у групу западнословенских језика, који су део индоевропских језика. Пољски је матерњи језик око 50 милиона људи на свету, од тога углавном људима у Пољској и међу Пољацима који живе ван граница Пољске.

Историја[уреди]

За историју пољског књижевног језика погледајте чланак Историја пољског књижевног језика.

Запис о историји фонетике[уреди]

Пољски језик је настао од праиндоевропског језика. У најважније ране измене спада индоевропска палатализација. Некадашње мекано k, kh, g, gh је у „сатем“ језицим као што је прабалтичкословенски, прешло у s и z, док је у „кентум“ језицима, као што су латински и германски језици прешло у w, k i g. У прасловенском језику сви затворени слогови су прешли у отворене. То је имало за последицу настајање нових носних самогласника и настајање разлика у дужини самогласника. Такође се уобличила опозиција меких и тврдих сугласника У пољском језику слоготворно r и l је прешло у самогласнике + r или у одговарајуће l. Такође је наступио нестанак хомонима, a многи меки самогласници су прешли у тврде, нпр мекано r је прешло у ż (пише се rz). Много меких сугласника губи мекоћу у изговору (нпр меко w на крају у називима типа Wrocław, у зависним случајевима и даље остаје меко- we Wrocławiu).

Утицај страних језика[уреди]

Савремени пољски језик је настао од дијалеката који се користе у Великопољској (Wielkopolska) и Малопољској (Małopolska) у мањем степену у Мазовшу (Mazowsze) и у другим регионима. На пољски језик су имали утицај и други језици. Најважнији међу њима су били:

Такође украјински језик у граничном појасу.

Тренутно може да се примети велики утицај енглеског језика на пољски језик.

Дијалекти[уреди]

у пољском језику се издвајају:

Основни дијалекти пољског језика су:

  • Шлески (śląski) дијалекат
  • Великопољски (wielkopolski) дијалекат
  • Малопољски (małopolski) дијалекат
  • Мазовиецки (mazowiecki) дијалект

Поред ових основних дијалеката постоје и мешани дијалекти, посебно на простору који је био под влашћу Немаца.

Фонетика[уреди]

Носни самогласници[уреди]

У пољском језику се јављају носни самогласници који су се очували још из прасловенског језика. Носни самогласници су нестали из већине словенских језика. Нпр у чешком они су прешли у /u/. Носни самогласници су ą oraz ę. У пољском језику је такође почео процес губљења тих сугласника. Самогласници који су одувек били носни, у многим случајевима прелазе у неносне нпр:

Појава Пример
Пише се Изговара се
Изговор назалног е ę się сћe
kobietę кобиете
widzę видзе

Али носни самогласници се не губе увек, понекад се стварају тамо где пре нису постојали, најчешће испред S, нпр писање nonsens и савремен изговор nąsęs.

Грађење слогова, дужина самогласника и мекоћа[уреди]

У савременом пољском језику постоји само једна дужина самогласника. То не значи да се они некад не изговарају краће или дуже, већ да то нема утицај на змачење речи. Историјски пољски је био језик са доминантним слоговима CV (завршавају се самогласницима, као у мађарском и јапанском), и постојало је 3 дужина самогласника: кратки, нормални и дуги. ПОстојала су два кратка самогласника (јер (слово))- меко и тврдо. Ови самогласници су нестали. Кратки самогласници су при продужавању прелазили у меко или у тврдо e. Код нестајања меког самогласника последњи самогласник је преузиао мекоћу. Тако нпр.: "D (кратки мекан самогласник) N (кратки мекан самогласник)" је прелазило у "D (нормално E) (меко N)" (dzień), док је "D (кратки мекан самогласник) N (мекано A)" прелазило у "D N (мекано A)" (dnia). Дуги самогласници су прешли у одговарајуће кратке, при чему је дошло до повишења изговора. Повишено a, e и o, који су неко време имали посебне звуке, су пречли у a, e и у u. Ово задње се и даље у писању означава са ó. Одређено време су се и повишено a и e означавали посебним знацима. Наравно високи самогласници i као и u нису могли да се повише.

Акценат[уреди]

Акценат у пољском језику има мешани карактер. Следећа три елемента стварају акценат у изразу:

  • почетак израза cechuje висок ниво интензивности,
  • повишавање тона акцентованог слога,
  • продужење акцентованих самогласника и слабљење артикулације на крају израза.

У двосложним изразима (са акцентима на првом слогу) акценат има динамичан карактер, а углавном се јавља и мало продужење самогласника (посебно ако се реч изговара независно од реченице. Разлике у висини тона су мање регуларне. Акценат у пољском језику је скоро увек паракситоничан , тј акценат пада на претпоследњи слог израза.

Граматика[уреди]

Делови говора[уреди]

Основни делови говора у пољском језику су:

Бројност[уреди]

У пољском језику постоје једнина и множина, мада су остали и малобројни примери „двојине“, посебно међу деловима тела који се јављају у паровима

Случај Једнина Множина (са утицајем двојине) Једнина Множина
Номинатив ręka ręce męka męki
Генитив ręki rąk męki mąk или męk
Датив ręce rękom męce mękom
Акузатив rękę ręce mękę męki
Инструментал ręką rękoma lub rękami męką mękami
Локатив ręce rękach męce mękach

У множини код израза ręka (рука) се осећају последице „двојине“ - мекано e уместо тврдог i у номинативу и дативу као и -oma уместо -ami у инструменталу. Та друга последица нестаје и све чешће се може чути rękami.

Родови[уреди]

На основу критеријума сагласности са предикатом може се одредити 5 родова:

Род Пример - акузатив једнине Пример- номинатив множине
Израз који одређује Израз који се одређује Израз који одређује Израз који се одређује
Мушки род- за људе nowego (новог) pracownika (радника) nowi (нови) pracownicy (радници)
Мушки род за остала бића nowego (новог) psa (пса) nowe (нове) psy (псе)
Мушки род за неживе ствари nowy (нов) stół (сто) nowe (нове) stoły (столове)
Женски род nową (нову) szafę (полицу) nowe (нове) szafy (полице)
Средњи род nowe (ново) krzesło nowe (нова) krzesła

Ипак углавном се јављају само два мушка облика: а) за људе (личности) и б) за предмете и за остала жива бића (животиње и биљке).

Падежи[уреди]

У пољском језику постоји 7 падежа (у заградама су питања на која се добијају падежи)

  • номинатив (ко? шта?) је
  • генитив (кога? чега?) нема
  • датив (коме? чему?) дајем
  • акузатив (кога? шта?) видим, чујем
  • инструментал (с ким? са чим?)
  • локатив (о коме? о чему?) говорим
  • вокатив(о!, хеј!)

Пример промене кроз падеже:

Н nos (нос) ojczyzna (домовина) jajko (јаје)
Г nosa ojczyzny jajka
Д nosowi ojczyźnie jajku
А nos ojczyznę jajko
И nosem ojczyzną jajkiem
Л nosie ojczyźnie jajku
В nosie! ojczyzno! jajko!

У множини вокатив је увек једнак номинативу

Номинатив[уреди]

Главна улога номинатива је означавање предмета. Номинатив се у пољском језику ретко користи.

Понекад номинатив може да се јави у служби вокатива (за дозивање)

Генитив[уреди]

Основна улога генитива је да одговара на питање чиј

Датив[уреди]

Датив углавном означава даље допуњавање.

Акузатив[уреди]

Акузатив углавном означава ближе допуњавање. Акузатив може да прими три облика:

  • исти као генитив (мушки род (за људе), у једнини такође и мушки род (за жива бића)
  • лични (свој) облик (једнина женског рода)
  • исти као и номинатив (у осталим случајевима)

Инструментал[уреди]

Инструментал се јавља у заједници, али и сам као показивач начина, времена...

Локатив[уреди]

Локатив се никад не јавља сам. Јавља се само са неким врстама речи.

Вокатив[уреди]

Вокатив служи за непосредно обраћање. Вокатив у пољском језику полако нестаје. У већини ситуација његофу функцију преузима номинатив.

Глаголи[уреди]

Сваки глагол поседује свршен и несвршен вид. Систем времена се разликује ј+код свршених и несвршених времена. Од основног глагола често се граде изведени глаголи. Тако да се често дешава да несвршен глагол приликом слагања, пређе у свршен. нпр:

  • X - основан глагол са значењем 1 у несвршеном виду.
  • префикс 1 + X - глагол са значењем 1 у свршеном виду.
  • префикс 2 + X - настали глагол са значењем 2 у свршеном виду !
  • префикс 2 + Y - настали глагол са значењем 2 у несвршеном виду
  • Y - непостојећа форма !

нпр:

  • robić (радити) - основан глагол у несвршеном виду
  • zrobić (урадити)- исти глагол у свршеном виду.
  • zarobić - настали глагол у свршеном виду
  • zarabiać - настали глагол у несвршеном виду
  • rabiać - неостојећа форма!

Времена[уреди]

Постоје следећа времена (разне форме имају исто значење)

  • несвршена времена
    • будуће сложено
      • forma imiesłowowa - "będziemy robili"
      • forma bezokolicznikowa - "będziemy robić"
    • садашње време- "robimy (радимо)"
    • прошло (несвршено)
      • forma ściągnięta - "robiliśmy"
      • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy robili", "myśmy robili", "gdybyśmy robili" itd.
      • forma z pominiętą końcówką osobową - "my robili"
    • плусквамперфекат (несвршен) - "robiłem był", "byłem robił" itd.
  • свршена времена
    • будуће просто- „урадићемо“
    • прошло (свршено)
      • forma ściągnięta - "zrobiliśmy"
      • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy zrobili", "myśmy zrobili", "gdybyśmy zrobili" itd.
      • forma z pominiętą końcówką osobową - "my zrobili"
    • плусквамперфекат (свршен) - "zrobiłem był", "byłem zrobił", "byłbym zrobił" итд.

Глаголи у свршеном облику неају сложених облика будућег времена. Зато се јављају само у три времена. На тај начин у пољском језику можемо да раздвојимо 7 времена, мада треба пазити да:

  1. Облици садашњег времена се граде исто као и облици будућег простог времена.
  2. Облици прошлог несвршеног времена се граде исто као и облици прошлог свршеног.

Плусквамперфекат[уреди]

Означава радњу која се догодила пре неке прошле радње. Плусквамперфекат је најређе коришћено време у пољском језику и на путу је потпуног нестанка. Већина корисника не осећа разлику између плусквамперфекта и прошлог времена (перфекта)

Садашње време[уреди]

Има исти облик као и просто будуће време. Облици садашњег времена означавају радње или стања:

  • актуелно (нпр. Teraz jem śniadanie - сад једем доручак );
  • чињенично (нпр. Kwadrat ma cztery boki - квадрат има 4 странице);
  • које се понавља (нпр. We wtorki chodzę na siłownię- уторцима идем у теретану).

Маргинално је коришћење садашњег времена за означавање радње или стања:

  • будућих (нпр. Jutro pracuję do ósmej - сутра радим до осам);
  • прошлих (нпр. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - То је било овако: идем ја улицом кад нагло искочи пас без поводника).

Будуће просто време[уреди]

Има исти облик као и садашње време. Облици будућег простог времена изражавају будуће радње или стања (нпр. Za miesiąc skończę szkołę - За месец дана ћу завршити школу). Маргинално је коришћење простог будућег времена за означавање радње или стања:

  • која се понављају (нпр. Zawsze, kiedy przyjdzie, wypija kieliszek wódki - увек када дођем попијем чашу воде);
  • чињеничних(np. Nie rozpali się ognia, jeśli się nie ma żadnych narzędzi - неће се запалити ватра ако нема алата);
  • прошлих (нпр. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - То је било овако: идем ја улицом кад нагло искочи пас без поводника).

Будуће сложено време[уреди]

Облици будућег сложеног времена означавају будуће облике или стања.

Бројеви[уреди]

У пољском језику се јављају бројеви типа:

  • један
  • два, три - мењају се на свој начин
  • први, други трећи
  • pojedynczy, podwójny, potrójny

Јављају се и бројеви у виду разломка:

  • półtora - 3/2 (нема га у већини европских језика)
  • пола 1/2
  • четвртина - 1/4

Актуелне промене[уреди]

Сваки језик подлеже непрестаним променама, од којих се неке на крају дубоко укорене у језику, док друге имају ограничен утицај на језик или потпуно исчезавају. И у савременом пољском настају многе промене, како граматичке тако и лектичке природе. Не може се рећи које су промене добре, а које лоше - о томе које ће се задржати одлучиће садашњи и будући корисници пољског језика.

Промена структуре дијалеката[уреди]

Услед пресељавања људи после Другог светског рата, урбанизације, утицаја масовне културе (телевизија, радио, новине...) као и услед површне едукације о дијалектима пољски језик све више почиње да добија општи акценат. То није случај са свим дијалектима - нпр. кашупском језику, као и góralskom и śląskom дијалекту нестајање непрети за сада, ипак већина корисника пољског данас говори истим дијалектом.

Граматичке промене[уреди]

Вероватно је промена која највише пада у очи истискивање мушког рода (за предмете) од стране мушког рода (за жива бића).

Лексичке промене[уреди]

У савременом пољском језику се примећује позајмљивање многих енглеских речи док у исто време нестају многе које су се пре тога користиле (углавном француских и руски. Интересантна појава је мењање изговора неких француских позајмљеница са француског на енглески изговор, нпр. image се сада изговара imidż а не као пре imaż.

Фонетичке промене[уреди]

Услед позајмљивања енглеских речи у фонетици се шире до сад ретко примећивани спојеви нпр. после зубних сугласника t, d, s, z, r јавља сеi (didżej, tir, ring).

Вулгаризовање језика[уреди]

Последњих година многе речи су из вулгарног језика прешле у говорни језик. Пример може бити нпр. придев "zajebiste" - зајебано. Са друге стране, у културним оквирима неке речи се сматрају увредљивијим него пре. Тако нпр. реч "pedał" (педер) није културно користити, и замењена је енглеском речи "gej" или "homoseksualista" - хомосексуалац.

Референце[уреди]

  1. ^ „Polish language - Britannica Online Encyclopedia“. Britannica.com Приступљено 6. 5. 2009.. 
  2. ^ Етнолог, Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пољски језик