Пољско-руски рат (1605—1618)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пољско-руски рат (1605-1618)
Rzeczpospolita Dymitriads.png
Граница Пољске и Русије током рата
Време:1605—1618.
Место:Европа
Исход: Примирје у Деулину
Сукобљене стране
Herb Rzeczypospolitej Obojga Narodow.svg Пољско-литванска унија Coat of Arms of Moscow.svg Руско царство
Команданти и вође
Лажни Димитрије
Лажни Димитрије II
Сигисмунд III Васа
Владислав IV Васа
Борис Годунов
Михаил Скопин-Шујски
Дмитриј Пожарски

Пољско-руски рат вођен је од 1605. до 1618. године током немира у Русији познатих као "Смутно време". Пољски краљ Жигмунд III умешао се у борбу око руског престола. Рат је завршен мировним споразумом у селу Деулино којим се Русија одрекла Смоленска што ће касније довести до избијања Смоленског рата.

Рат[уреди]

Смутно време (1584—1613)[уреди]

Период од смрти Ивана Грозног до доласка Михаила Романова на власт (1584-1613) карактерише раздобље немира. Централна власт је слаба, а борба са племством заоштрена.

Димитријаде (1605—1609)[уреди]

После смрти Ивановог сина Фјодора (1598) на власт долази Борис Годунов. Он управља Русијом до своје смрти 1605. године. У то време морао се борити против „лажног Димитрија“, претендента на престо, наводног сина Ивана Грозног, кога подржавају бољари и Пољаци. Лажни Димитрије не испуњава очекивања својих савезника и бива убијен 1606. године. Бољари на престо постављају Василија Шујског. Шујски се суочава са непријатељством Пољака који кандидују „другог лажног Димитрија“ 1607. године. Пољаци опседају Москву.

Отворени рат (1609—1618)[уреди]

Шујски покушава да се споразуме са Швеђанима и склапа са њима споразум 1609. године против Пољака и бољара. Пољаци подржавају Жигмундовог сина Владислава. Другог лажног Димитрија користе да 1610. године објаве Русији рат и опседну Смоленск. У бици код Клушина исте године поражене су руске и шведске снаге. Пољаци улазе у Москву и збацују Шујског. Русија је под контролом Пољске и Шведске. Пољаци подржавају Владислава, а Швеђани Густава Адолфа, за руског цара. Постепено се руске снаге окупљају око генерала Прокопија Љапунова који протерује странце из Русије. Њега убијају, а његове снаге се разбијају. Наредне, 1612. године, снаге се окупљају око Кузма Мињина, месара из Новгорода. Вође покрета раде на успостављању реда и мира. Сазивају Земски сабор у Јарослављу. На њему је Михаил Романов изабран за цара (1613-1645). Тиме почиње вишевековна владавина династије Романов Русијом.

Последице[уреди]

У време немира Русија губи више од 2,5 милиона становника. Народна војска заузела је 1612. године Москву, али се она налази у рушевинама. Швеђани држе Новгород, а Пољаци западни део земље. Посредством Енглеске, Русија и Шведска 1617. године склапају мир. Шведска се одриче претензија на руску круну и Новгорода, али задржава поседе у Ингрији чиме спречава излаз Русије на море. Преговори са Пољском отегли су се око Смоленска. Русија га се, коначно, одрекла. Мир је склопљен 1618. године.

Референце[уреди]

Литература[уреди]