Права ЛГБТ+ особа у Босни и Херцеговини
| |
| Законска регулатива | |
| Легализација хомосексуалности |  — од 2003
|
| Родни идентитет |
|
| Антидискриминациони закони | Сексуална оријентација и заштита родног идентитета |
| Војна служба | Гејевима, лезбејкама и бисексуалцима је дозвољено да служе |
| Породична права | |
| Брак | 
|
| Истополна заједница |
|
| Усвајање |
|
 ЛГБТ+ у Босни и Херцеговини
| |
| Организације | |
| Права | |
| Медији | |
| Догађаји | |
| Особе | |
| Значајна места | |
 ЛГБТ+ портал
| |
Лезбејке, хомосексуалци, бисексуалци и трансродне (ЛГБТ) особе у Босни и Херцеговини могу се суочити са правним изазовима које не доживљавају становници који нису ЛГБТ особе. И мушки и женски облици истополне сексуалне активности су легални у Босни и Херцеговини. Међутим, домаћинства која воде истополни парови немају право на исту правну заштиту која је доступна паровима различитог пола.
Босна и Херцеговина је секуларна земља састављена углавном од муслимана и хришћана (католика и православаца). Иако је званично секуларна, религија игра важну улогу у босанском друштву. Као таква, ставови према припадницима ЛГБТ заједнице имају тенденцију да буду прилично конзервативни.[1] Неки ЛГБТ догађаји, а посебно Квир Сарајево фестивал 2008, завршили су се насиљем, када је „комбинација фудбалских навијача и вјерских екстремиста“ упала на фестивал узвикујући пријетње смрћу и вјерске фразе. Према истраживању из 2015. године, 51% ЛГБТ особама из Босне и Херцеговине пријавило је неки облик дискриминације усмјерене против њих, укључујући вербално злостављање, узнемиравање и физичко насиље.[2]
Ипак, ставови се мијењају. Влада Босне и Херцеговине је 2016. године усвојила свеобухватни закон против дискриминације, којим се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика. Отворено је све више геј барова и мјеста за гејеве, посебно у главном граду Сарајеву.[1] Жеља Босне и Херцеговине да приступи Европској унији такође је одиграла важну улогу у приступу владе ЛГБТ правима.[3] Удружење ILGA-Europe рангирало је Босну и Херцеговину на 22. мјесто од 49 земаља у Савету Европе у погледу законодавства о ЛГБТ правима.[4]
Закон о истополним сексуалним односима
[уреди | уреди извор]Босна и Херцеговина је федерација која се састоји од два ентитета, наиме Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Сексуалне активности истог пола легализоване су у Федерацији Босне и Херцеговине 1996. године, а у Републици Српској 1998. године, усвајањем сопствених кривичних закона.[5] Дистрикт Брчко је слиједио тај примјер и легализовао хомосексуалност 2003. године, чинећи је легалном широм земље од тада.[6] Старост за пристанак је једнака и постављена је на 14 година, без обзира на пол и/или сексуалну оријентацију (сексуални однос са особом млађом од 14 година сматра се законским силовањем).[7]
Признавање истополних веза
[уреди | уреди извор]
Османско царство
[уреди | уреди извор]Године 1858, Османско царство је легализовало истополне сексуалне односе.[8]
Босна и Херцеговина
[уреди | уреди извор]Не постоји законско признање истополних парова на националном или поднационалном нивоу. Устав Босне и Херцеговине не говори ништа о подобности пола за брак, а на поднационалном нивоу, оба ентитета, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска, ограничавају брак на парове различитог пола, како је прописано њиховим породичним законима.[9]
Дана 19. октобра 2018. године, Федерација Босне и Херцеговине усвојила је захтев за легализацију грађанских заједница. „Наведена тачка је била на дневном реду сједнице и усвојена је у истом облику у којем је предложена“, рекао је премијер ФБиХ Фадил Новалић. Влада ће сада формирати радну групу за анализу предлога, који ће касније морати да усвоји Парламент.[10] Радна група је основана у јануару 2020. године и требало је да почне са радом у априлу 2020. године, али је почетак одложен због пандемије COVID-19.[11]
Заштита од дискриминације
[уреди | уреди извор]Члан 12. Закона о равноправности полова, усвојен почетком 2003. године, забрањује дискриминацију на основу пола и сексуалне оријентације.[12] Међутим, сексуална оријентација није експлицитно дефинисана.
Закон о раду Федерације Босне и Херцеговине такође експлицитно забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације, као и закон о раду Брчко Дистрикта.[3]
Закон о забрани дискриминације је усвојен 2009. године, забрањујући дискриминацију на основу пола, родног изражавања и сексуалне оријентације. Штавише, закон забрањује узнемиравање и сегрегацију на основу сексуалне оријентације.[13] Члан 2 закона гласи следеће:[14]
| „ | Дискриминација, у смислу овог закона, је сваки другачији третман, укључујући свако искључење, ограничавање или давање предности засновано на стварним или претпостављеним разлозима према било којој особи или групи особа, њиховим сродницима или особама на други начин повезаним са њима, на основу њихове расе, боје коже, језика, вјероисповести, етничке припадности, инвалидитета, старости, националног или социјалног порекла, везе са националном мањином, политичког или другог увјерења, имовине, чланства у синдикату или било ком другом удружењу, образовања, друштвеног статуса и пола, сексуалне оријентације, родног идентитета, сексуалних карактеристика, као и било које друге околности која служи сврси или доводи до спријечавања или ограничавања било које особе у уживању или остваривању, на равноправној основи, права и слобода у свим областима живота. | ” |
У јулу 2016. године, Парламент Босне и Херцеговине је усвојио закон о измјенама закона против дискриминације како би се експлицитно забранила дискриминација на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика.[15][16]
Закони о злочинима из мржње
[уреди | уреди извор]У априлу 2016. године, Федерација Босне и Херцеговине је усвојила измјене Кривичног закона којима је забранила злочине из мржње на основу сексуалне оријентације и родног идентитета. Закон је објављен у службеном гласнику 15. јуна 2016. године. Сличне забране су већ постојале у Републици Српској и Брчко Дистрикту.[17][18][19]
Родни идентитет и изражавање
[уреди | уреди извор]Трансродне особе могу промијенити свој законски пол у Босни и Херцеговини након што се подвргну операцији промјене пола и другим медицинским третманима.[3][4]
Активизам
[уреди | уреди извор]
Доста организација ради на ЛГБТ правима у Босни и Херцеговини. Удружење Q је била прва ЛГБТ организација регистрована у Босни и Херцеговини. Удружење Q ради на „промоцији и заштити културе, идентитета и људских права квир особа“ и основана је у септембру 2002. године. Званично је регистрована у фебруару 2004. године.[5]
Логос је првобитно регистрован крајем 2005. године под називом Иницијатива за видљивост квир муслимана (IIVQM), али је убрзо након тога промијенио име у Логос и поново регистрован 2006. године.[5] Еквилибријум је регистрован средином 2009. године и био је прва организација која је дјеловала из Бањалуке. Обе организације су затворене након двије године.[3]
Остале организације су Оквир и Симосион (које су обје регистроване 2011. године), Викторија, Сарајевски отворени центар, Бањалучко Удружење Квир Активиста (БУКА), које је регистровано 2013. године), Удружење ЛибертаМо (које је почело са радом 2015. године) и отворени центри у Мостару и Тузли.[3][5]
Парада поноса Босне и Херцеговине
[уреди | уреди извор]Марш поноса БиХ, први догађај параде поноса у земљи, одржан је 9. септембра 2019. у главном граду Сарајеву.[20] Процјењује се да је 2.000 људи марширало на првој паради поноса Босне и Херцеговине, чиме је земља постала посљедња бивша југословенска република која је одржала догађај параде поноса.[21]
Инцидент на Квир Сарајевском фестивалу 2008.
[уреди | уреди извор]Око десетак особа је нападнуто на крају првог дана Квир Сарајево Фестивала, 24. септембра 2008. године. Осам људи, укључујући једног полицајца, повријеђено је након што је велика група вехабија (салафија) и других исламистичких хулигана напала посетиоце и масу. Према ријечима организатора четвородневног догађаја, полиција је дозволила неодобреном протесту и анти-хомосексуалним демонстрантима да се превише приближе мјесту одржавања, чиме су угрожени учесници.[22]
Фестивал, који је организовао Удружење Q, отворен је у Академији ликовних умјетности у центру Сарајева. Напади су приморали организаторе да остатак фестивала претворе у приватни догађај и да га откажу неколико дана касније. Иако је Удружење Q раније организовала јавне догађаје, овај фестивал је био први културни догађај ове врсте у историји Сарајева.[22]
Уставни суд је 2014. године пресудио да власти нису заштитиле слободу окупљања учесника фестивала 2008. године.[3]
Инцидент на фестивалу Мерлинка 2014.
[уреди | уреди извор]Дана 1. фебруара 2014. године, четрнаест маскираних мушкараца упало је на фестивал Мерлинка, узвикујући хомофобне увреде. Три учесника су повријеђена. Полиција је стигла одмах након што су нападачи отишли и критикована је због врло малог учинка у проналажењу и гоњењу нападача.[23] Фестивал је настављен следећег дана, без инцидената и уз пуну заштиту полицијских снага.[4]
Напад на ЛГБТ активисте
[уреди | уреди извор]У марту 2023. године, активисти у канцеларијама Transparency International тврдили су да их је напала група мушкараца након што је полиција забранила локални догађај. Према ријечима активиста, неколико десетина мушкараца их је јурило улицама. Напад се догодио након што је полиција отказала пројекције ЛГБТ филмова и дискусије из безбедносних разлога и након што је предсједник Републике Српске, Милорад Додик, назвао ЛГБТ особе узнемиравачима и изјавио да им треба спријечити окупљање. Градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, гдје се напад догодио, изјавио је да ЛГБТ заједница треба да остане у Сарајеву, а не у мањим градовима попут Бањалуке.[24]
Јавно мњење
[уреди | уреди извор]Истраживање из 2015. године показало је да би 48% Босанаца покушало да излијечи своје дијете ако би се оно јавно открило као геј. Још 16% је изјавило да би потпуно престало да комуницира са својим дијететом. Такође је утврђено да 19% становништва Босне и Херцеговине подржава давање истополним паровима неких права повезаних са браком, као што су економска и социјална права.[3]
Према анкети Пју Рисерча објављеној 2017. године, 13% испитаника у Босни и Херцеговини подржало је истополне бракове, док је 84% било против. Показало се да 82% Босанаца сматра да хомосексуалност не би требало да буде прихваћена од стране друштва.[25][26]
Према анкети објављеној 2019. године, пре прве параде поноса гејева у Сарајеву, 24% испитаника је подржало параду, док је 72% било против. 14% испитаника је изјавило да подржава легализацију истополних бракова, док је 81% било против. Анкета је спроведена у Кантону Сарајево, а не у остатку земље.[27]
Према студији из 2021. године, прва ЛГБТ+ парада поноса у Сарајеву довела је до повећане подршке ЛГБТ активизму у Сарајеву. Међутим, није се проширила широм земље.[28]
Табела сажетка
[уреди | уреди извор]| Сексуалне активности истог пола су легалне |  (Од 2003. године, широм земље)
|
| Једнака старосна граница за пристанак (14) | (Од 2003. године, широм земље)
|
| Закони против дискриминације само у запошљавању | (Од 2003. године)
|
| Закони против дискриминације у пружању робе и услуга | (Од 2003. године)
|
| Закони против дискриминације у свим осталим областима (укљ. индиректну дискриминацију, говор мржње) | (Од 2009. године)
|
| Закони о злочинима из мржње укључују сексуалну оријентацију и родни идентитет | (Од 2016. године, широм земље)
|
| Истополни бракови | 
|
| Признавање истополних парова |
|
| Признавање усвајања за самце без обзира на сексуалну оријентацију |
|
| Усвајање пасторка од стране истополних парова |
|
| Заједничко усвајање од стране истополних парова |
|
| Гејовима, лезбејкама и бисексуалцима дозвољено да отворено служе у војсци |
|
| Право на промену законског пола |
|
| Приступ вантелесној оплодњи за лезбејке |
|
| Комерцијално сурогатство за хомосексуалне парове |
|
| МСМ особама је дозвољено давање крви |
|
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Bedford, Sam (6. 12. 2017). „What's it Like to Be LGBT in Bosnia?”. Culture Trip. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 15. 6. 2018. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „culturetrip” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ „Gays in Bosnia still living life in the closet | DW | 27.10.2016”. Deutsche Welle.
- ^ а б в г д ђ е „BOSNIA AND HERZEGOVINA”. LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey. Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2024. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „era” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ а б в „Rainbow Europe”. rainbow-europe.org. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „rainbow” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ а б в г Ammon, Richard. „Gay Life in Bosnia and Herzegovina”. Global Gayz. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2024. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „global” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ Bojan Bilić. LGBT Activism and Europeanisation in the Post-Yugoslav Space: On the Rainbow Way to Europe, Springer, 30 June 2016
- ^ Marian, Jakub. „Age of consent by country in Europe”. Jakub Marian's Language learning, science & art. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ Elif Ceylan Ozsoy (фебруар 2020). „Decolonizing Decriminalization Analyses: Did the Ottomans decriminalize homosexuality in 1858?”. Journal of Homosexuality. 68 (1): 1—24. doi:10.1080/00918369.2020.1715142. hdl:10871/120331
. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „Cultural norms/beliefs about gender/sexuality that might lead to human rights violations, including discrimination” (PDF). Lib.ohchr.org. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ „FBiH adopts request for legalisation of same-sex marriages”. N1 BA. 19. 10. 2018.
- ^ Erjavec, Dragana (20. 4. 2020). „Hoće li Federacija BiH uskoro omogućiti istospolnim parovima bračnu zajednicu?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски).
- ^ „LAW ON GENDER EQUALITY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA” (PDF). Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ „LAW ON PROHIBITION OF DISCRIMINATION”. Organization for Security and Co-operation in Europe.
- ^ „Better protection of LGBTI persons through the amendments to the Anti-discrimination Law of BiH”. Soc.ba. 14. 7. 2016. Приступљено 4. 1. 2018.
- ^ „Anti-discrimination law updated – great step forward in Bosnia and Herzegovina - ILGA-Europe”. Ilga-europe.org. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2018.
- ^ „Federation of BiH finally adopts hate crime regulation”. Sarajevo Open Centre. 1. 7. 2016.
- ^ „CRIMINAL CODE OF THE FEDERATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2018. г. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ „THE CRIMINAL CODE OF REPUBLIKA SRPSKA” (PDF).
- ^ „Solidarno za slobodu – slobodu okupljanja, slobodu identiteta i slobodu ljubavi! | Povorka Ponosa”. 7. 9. 2019. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ Mladen, Lakic (8. 9. 2019). „Bosnian Capital Hosts First-Ever Pride March”. Balkan Insight. Sarajevo.
- ^ а б „Eight injured as Sarajevo Queer Festival attacked”. www.amnesty.org. 26. 9. 2008. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „amnesty” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ „Bosnia and Herzegovina: Attack on LGBT Activists”. Human Rights Watch. 4. 2. 2014.
- ^ „Bosnia: rights activists assaulted following LGBT event ban”. Associated Press. 19. 3. 2023.
- ^ „Religious Belief and National Belonging in Central and Eastern Europe” (PDF). Pew Research Center. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 5. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „Social views and morality”. Religious belief and national belonging in Central and Eastern Europe. Pew Research Center. 10. 5. 2017.
- ^ „Ekskluzivno objavljujemo: Povorku ponosa podržava trećina građana Sarajeva, većina je ipak protiv”. klix.ba (на језику: бошњачки). 6. 9. 2019.
- ^ Ayoub, Phillip M.; Page, Douglas; Whitt, Sam (2021). „Pride amid Prejudice: The Influence of LGBT+ Rights Activism in a Socially Conservative Society”. American Political Science Review (на језику: енглески). 115 (2): 467—485. ISSN 0003-0554. doi:10.1017/S0003055420001082 .
Литература
[уреди | уреди извор]- Gavrić, Saša (2014). „Human Rights of Lesbian, Gay, Bisexual and Trans* People in Bosnia and Herzegovina: New Approaches? Current Situation and Guidelines for Future Actions of Institutions and Civil Society”. Human Rights Papers (на језику: енглески) (5): 1—9. ISSN 2303-6079.
- Kre i, B. (2014). „Development of Rights of Homosexual Persons in Bosnia and Herzegovina”. International Journal of Law, Policy and the Family. 28 (1): 48—59. doi:10.1093/lawfam/ebt015.
- Rexhepi, Piro (2017). „The Politics of (Post)Socialist Sexuality: American Foreign Policy in Bosnia and Kosovo”. The Cultural Life of Capitalism in Yugoslavia: (Post)Socialism and Its Other (на језику: енглески). Springer International Publishing. стр. 243—261. ISBN 978-3-319-47482-3.
- Selmić, Adelita (2016). „On the Other Side of an Ethnocratic State? lgbt Activism in Post-Dayton Bosnia and Herzegovina”. Southeastern Europe (на језику: енглески). 40 (1): 81—104. ISSN 0094-4467. doi:10.1163/18763332-03903016.
- Stojisavljevic, Stela; Djikanovic, Bosiljka; Matejic, Bojana (2017). „'The Devil has entered you': A qualitative study of Men Who Have Sex With Men (MSM) and the stigma and discrimination they experience from healthcare professionals and the general community in Bosnia and Herzegovina”. PLOS ONE. 12 (6): e0179101. Bibcode:2017PLoSO..1279101S. PMC 5462409 . PMID 28591214. doi:10.1371/journal.pone.0179101 .
- Swimelar, Safia (2016). „The Struggle for Visibility and Equality: Bosnian LGBT Rights”. The EU Enlargement and Gay Politics: The Impact of Eastern Enlargement on Rights, Activism and Prejudice (на језику: енглески). Palgrave Macmillan UK. стр. 175—202. ISBN 978-1-137-48093-4.
- Swimelar, Safia (2017). „The Journey of LGBT Rights: Norm Diffusion and Its Challenges in EU Seeking States: Bosnia and Serbia”
. Human Rights Quarterly. 39 (4): 910—942. S2CID 148794866. doi:10.1353/hrq.2017.0054. - Swimelar, Safia (2020). „LGBT Rights in Bosnia: The Challenge of Nationalism in the Context of Europeanization”. Nationalities Papers. 48 (4): 768—790. S2CID 203491617. doi:10.1017/nps.2019.65.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „The Status of Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Rights in Bosnia and Herzegovina: A Shadow Report” (PDF). Global Rights. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 1. 2012. г.
- „Queer Sarajevo Festival 2008 digital stories on Vimeo”.
- „World Report 2018 - Bosnia and Herezegovina”. refworld.
- „Study on Homophobia, Transphobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity – Sociological Report: Bosnia-Herzegovina” (PDF). coe.int. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2012.
- „Study on Homophobia, Transphobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity – Legal Report: Bosnia and Herzegovina” (PDF). coe.int.
- „Official website of Organization Q” (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 1. 1. 2020.
| |||||||||
.svg){kind=spacer}
