Права Црна Гора (странка)
Права Црна Гора (ПЦГ) | |
|---|---|
 | |
| Оснивачи | Марко Милачић Владислав Дајковић |
| Предсједник | Марко Милачић |
| Коалиција | Демократски фронт (од 2020) |
| Слоган | "Будимо оно што смо били!" |
| Основана | 29. јануар 2018 |
| Седиште | Белведерска 5, Подгорица |
| Идеологија | национални конзервативизам десничарски популизам |
| Политичка позиција | десница |
| Боје | црвена |
| Скупштина Црне Горе | 1 / 81 |
| Веб-сајт | |
| pravacrnagora | |
| Facebook: Marko Milačić - Prava Crna Gora | |
Права Црна Гора (ПЦГ) је парламентарна политичка странка у Црној Гори. Основана је почетком 2018. године. Припада политичкој десници и заступа идеологију националног конзервативизма. Залаже се за неговање традиционалних друштвених и политички вриједности, са посебним нагласком на неговању изворних државотворних традиција Црне Горе из времена династије Петровића Његоша. Такође се залаже за неговање регионалних традиција свих историјских области које улазе у састав данашње Црне Горе, те стога блиско сарађује са разним локалним покретима и организацијама. Заступа политику војне неутралности и противи се чланству Црне Горе у НАТО пакту. Међу спољнополитичке приоритете Црне Горе сврстава развој што ближих односа са Србијом и Републиком Српском, а такође се залаже за обнову традиционалних веза са Русијом. Активно сарађује са другим опозиционим странкама у циљу промјене режима у Црној Гори. Предсједник странке је Марко Милачић.[1][2][3]
Учешће на изборима[уреди | уреди извор]
На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2018. године, странка је кандидовала свог предсједника Марка Милачића,[4] који је освојио 9405 гласова (2,81%).[5] На локалним изборима у Црној Гори, који су одржани у мају исте године, странка је самостално или у коалицији са другим странкама освојила одборничка мјеста у Пљевљима, Даниловграду и Бару.[6] У склопу сарадње на локалном нивоу, странка је успоставила блиске односе са регионалним странкама и организацијама као што су Покрет за Пљевља,[7] и Српска странка.[8]
Однос према националном питању[уреди | уреди извор]
Као странка, ПЦГ нема национални, односно етнички предзнак, нити је у програмском смислу фокусирана на било коју националну, односно етничку заједницу у Црној Гори. Међутим, у политичкој пракси, поједини лидери ПЦГ често иступају у јавности поводом разних питања која се односе на статус Срба у Црној Гори, указујући на изразито неповољан положај српског народа у тој држави. Посебну пажњу јавности привукли су ставови појединих функционера ПЦГ о националном питању, што се у првом реду односи на амбивалентне ставове Марка Милачића о односу између црногорства и српства. Његови ставови о наводној истовјетности поменутих појмова наишли на критике са обије стране. Тим поводом је у разним приликама указивано на Милачићеву уопштену и неодређену употребу вишезначне црногорске одреднице, усљед чега су његови ставови били доживљавани као двосмислени, па чак и неискрени. Упркос честим критикама и захтјевима да појасни своје ставове, Милачић је наставио да вишезначну црногорску одредницу у својим јавним иступима употребљава без конкретног одговора на питање, да ли тај појам у склопу својих излагања о националним односима употребљава у регионалном или националном, односно етничком значењу. Сва та питања су привукла посебну пажњу јавности због тога што се Милачић, према сопственим ријечима, на пописима становништва није изјашњавао као Србин, већ као Црногорац по националности, а уз то је у вријеме референдума (2006) активно подржавао опцију за независност Црне Горе, тако да су његове накнадне просрпске изјаве дочекане са опрезом и сумњом. Уочивши раскорак између Милачићевих дјела (изјашњавање на пописима, гласање на референдуму) и потоњих просрпских изјава, његови политички супарници и противници су у разним приликама покретали питање о природи његове политичке дјелатности међу Србима у Црној Гори. Преломну тачку о том питању означило је Милачићево јавно указивање на значај пописа који ће у Црној Гори бити спроведен 2021. године, након чега се поставило питање, да ли ће се и он сам на том попису изјаснити као Србин, или поново као Црногорац у националном смислу.[9][10][11][12][13][14][15][16]
Однос према црквеном питању[уреди | уреди извор]
Представници ПЦГ су у неколико наврата исказивали критички однос према мијешању државних органа Црне Горе у рјешавање спорова између појединих вјерских заједница, што се у првом реду односи на спор између неканонских православних цркава и канонске Српске православне цркве у Црној Гори. Тим поводом, представници ПЦГ су осудили сврставање државних власти уз једну (неканонску) страну у поменутом спору, а такође су исказали и протест против рестриктивних мјера државних власти према представницима и установама Српске православне цркве. Након ескалације црквеног питања средином 2019. године, Марко Милачић је као предсједник ПЦГ заузео знатно оштрији став не само према мијешању државних званичника у вјерске спорове, већ и према самим неканонским организацијама које су настојале да поменуте спорове, управо уз помоћ државних структура, ријеше у своју корист. Оштрину Милачићевих ставова, који су изречени у његовим директним обраћањима Милу Ђукановићу и Мирашу Дедеићу, накнадно је ублажило Предсједништво ПЦГ, које се заложило за предузимање додатних напора у циљу "релаксације и истинског помирења и разумијевања у оквиру православног народа, од чега доминантно зависи будућност и стабилност Црне Горе".[17][18][19][20]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Vijesti (2018): Milačić predstavio Pravu Crnu Goru: Za odbranu i novčanika i Njegoša
- ^ Спутник (2018): Нова странка у Подгорици: Не пристајемо на антисрпску и антируску Црну Гору
- ^ ИН4С (2018): Званично регистрована Права Црна Гора
- ^ Вечерње новости (2018): Кандидат за председника ЦГ: Срби и Црногорци су исти народ
- ^ „Državna izborna komisija (2018): Konačni rezultati izbora za Predsjednika Crne Gore” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 04. 2020. г. Приступљено 03. 08. 2019.
- ^ „Državna izborna komisija (2018): Lokalni izbori 2018”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2019. г. Приступљено 03. 08. 2019.
- ^ Српске новине (2018): Покрет за Пљевља постаје дио Праве Црне Горе
- ^ Вечерње новости (2018): Права Црна Гора део власти у Беранама
- ^ Analitika (2017): Potresi u DF-u: Od kada je Milačić Srbin?
- ^ Седмица (2017): Марко Милачић: Да коначно објасним – од када сам Србин?
- ^ НСПМ (2018): Марко Милачић: Поштујем државност Црне Горе, али ми и Срби смо један народ који говори истим, српским језиком
- ^ Спутник (2018): Марко Милачић: Поштујем независност, Срби и Црногорци су исти народ
- ^ ИН4С (2018): НСД: И други који су гласали за независност Црне Горе да слиједе примјер Милачића
- ^ Dan (2018): Crnogorac sam jer sam Srbin
- ^ Vijesti (2019): Milačić: Popis koji će se održati 2021. ima veću važnost od bilo kojih izbora
- ^ Политика (2019): Црна Гора и Срби
- ^ Спутник (2018): Права Црна Гора: Папа није добродошао док се српски патријарх прогања
- ^ Вечерње новости (2019): Милачић поручио Ђукановићу: Мило, ако кренеш на нашу Цркву, ми ћемо кренути на твоју кућу
- ^ Вечерње новости (2019): Милачић поручио Мирашу: Колико је Мило Ђукановић лажни цар, толико сте и ви лажни митрополит, део сте исте преваре
- ^ „Standard (2019): Predsjedništvo Prave Crne Gore: Unutar-pravoslavno pomirenje ključ stabilnosti Crne Gore”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2019. г. Приступљено 07. 08. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Slobodna Evropa (2018): Za koga glasa Crna Gora?
- Политика (2018): Милачић Бећковићу: Црна Гора је и ваша кућа
- Вечерње новости (2019): Права Црна Гора поднела кривичне пријаве[мртва веза]
