Права говеда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Права говеда
Bos javanicus.jpg
Бантенг (Bos javanicus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Bos

Врсте

Права говеда (лат. Bos) су род дивљих и припитомљених говеда, а могу се подијелити на четири подрода и то на: Bos, Bibos, Novibos и Poephagus, али су њихове разлике незнатне. Род има пет живих врста, али се тај број може повећати на седам ако се урачунају и припитомљене сорте као врсте или девет ако је урачунат блиски род бизона.[1] Вјерује се да све савремене врсте говеда воде поријекло од изумрлог говеда тур.

Грађа и облик[уреди]

Већина врста се храни травом, дугим језицима увијају храну према сопственој жељи, а са великим зубима прерађују храну прије њеног уношења у организам. Већина врста су преживари, са желуцем подијељеним на четири дијела који им омогућава да варе тешко варљиву храну којом се хране.

Распрострањеност[уреди]

У данашње вријеме постоји више од 1,3 милијарда припитомљених говеда, чинећи их једном од најбројнијих скупина животиња. Припадници овог рода се могу наћи на подручијима Африке, Азије, источне Европе и сјеверне Америке. Станиште се разликује од врсте до врсте, могу обитавати у преријама, кишним шумама, мочварама, саванама и шумама са умрјереном климом.

Понашање[уреди]

Род правих говеда има распод животне доби од 18 до 25 година у дивљини, док је у заточеништву забиљежен примјерак са 36 година. Раздобље бременитости зависи од врсте (од 9 до 11 мјесеци), а женке обично окоте једно младунче у прољеће. У ријетким случајевима могу окотити два или више младунаца.

Већина врста се креће у стадима чији се број чланова креће од десет до стотину. У већини стада постоји један мужијак за све женке. Доминантност је веома битна у стадима, јер младунче обично наслиједи мајчино мјесто у хијерархији стада.

По правилу су дневне животиње које се одмарају током топлијег дијела дана, а постају активне у раним јутарњим и послијеподневним часовима. У подручијима гдје обитава човјек могу бити и ноћне животиње. Неке врсте су миграторне, селећи се у потрази за храном и водом.

Еволуција рода[уреди]

Сматра се да су данашње врсте рода правих говеда настале од једног претка, говеда тур. Ова врста је постојала до раног 17. вијека када је ловом посљедњи припадних ове врсте, женка на простору данашње Пољске.

Систематика и таксономија[уреди]

Подрод Bos

Подрод Bibos

Подрод Novibos

Подрод Poephagus

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Groves, C. P., 1981. Systematic relationships in the Bovini (Artiodactyla, Bovidae). Zeitschrift für Zoologische Systematik und Evolutionsforschung, 4:264-278., quoted in Don E. Wilson & DeeAnn M. Reeder (editors). 2005. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed), Johns Hopkins University Press: "Bison". (online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2011) (на језику: енглески))

Спољашње везе[уреди]