Права деце у области МАР

С Википедије, слободне енциклопедије

Права деце у области медицински асистиране репродукције (акроним МАР) је посебна област медицинског и породичног права која се односи на децу која ће тек бити рођена у оквиру поступака МАР. Овај поступак у великој мери поред медицинских поступака одређује и начин како се посматрају права која су кроз различите акте призната деци. То се пре свега односи на начин тумачења и посматрања принципа „најбољег интереса детета“, као једног, по много чему, специфичног појма у оквиру породичног права.[1]

Како ова област представља специфично подручје, неопходно је са много аспеката, медицинског, правног, социолошког непрестано процењивати шта је у најбољем интересу детета које још није рођено, и иста са развојем медицинске струке и правног ситема непрестано унапређивaти.[2][3]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Доношењем Конвенције Уједињених нација о правима детета, по први пут се „виде деца” као субјекти политичких и грађанских, односно социјалних и културних права. Иако је том конвенцијом у посебан контекст стављен интерес детета, он временом добија све више на значају,[4] али са друге стране ова права није пратила и подједнако развијена теоријска анализа овог института и правна регулатива у појединим земљама света, посебно у области медицински асистиране репродукције, због уверење да родитељи увек најбоље могу да одлуче шта је у интересу њихове деце. Тако је и до данас уврежено доминантно схватање код већине, тако да се механизми који их повремено опомену или чак казне, нерадо се прихватају. [1]

МАР представља посебан систем, потпуно одвојен од природног зачећа, јер функционише по одређеним правилима, која су другојачија од оног код природног зачеће, који сви који су укључе у тај систем, морају прихватити, и да се у овом случају ради се о узајамној жељи (најчешће) две особе, да добију жељено дете.[5]

Према томе треба узети у обзир да је МАР собзиром на специфичност поступка зачећа одређени револуционарни поступак и да у моралном, али и у правном схватању, као таква треба да буде опђтеприхватљив.[6]

МАР и право детета[уреди | уреди извор]

Када се ради о праву деце у области медицински асистиране репродукције често се губи из вида једна непобитна чињеница, а то је...

Према томе и ова права треба разматрати у склопу различитих категорија деце.

Такође права детета треба разматрати и у склопу метода медицински асистиране репродукције која може бити заснована на употреби:

  • донираног генетског материјала,
  • постхумној оплодњи,
  • оплодњи лица на издржавању казне,
  • оплодњи ЛГБ лица.
Употреба донираног генетског материјала и право детета

Посебан проблем у дечијем праву представља жеља родитеља да задовоље своју потребу за родитељством, уз употребу донираног генетског материјала. Тиме родитељи прекидају биолошку повезаност детета са донором, као даваоцем генетског материјала у процесу МАР.

Постхумна оплодња и право детета

Људски је схватљиво да поједина лица свим срцем желе да употребе генетски материјал након смрти неког лица, како би на један помало неуобичајен начин продужил живот једног њима блиског лица, заборављајући при томе да рађање детета никако не сме бити мотивисано искључиво сећањима и успоменама.[8]

Имајући у виду да дете треба да има оба родитеља (иако то није законска обавеза), правници и психолози сматрају да се не може некритички прихватити да је ова чињеница без икаквог утицаја на дете.

Оплодњи лица на издржавању казне и права деце

Права лица која су лишена слободе у области медицински асистиране реподукције иако се сматра да су заснована на најбољем интересу за детета, превиђају чињеницу, да тај најбољи интерес детета дефинишу одрасли онако како сматрају адекватним.[9]

Тако настају парадоксалне ситуације где се са једне стране права деце и њихов интерес уздиже и поприма карактер сакралног, док се са друге стране, та иста права се и не помињу или се њихов садржај прилагођава потребама одраслих, када лица која су лишене слободе покушавају да докажу да је заштита њихових интереса и њихових права у репродукцији у најбољем интересу деце.[10]

Правна регулатива МАР у појединим земљама[уреди | уреди извор]

Медицински асистирана репродукција је у већини европских земаља и другим већим земаљама законски дозвољена и јасно регулисана, или забрањена (видети табелу).

Земља Дијагноза наследних болести Анеуплоиди - скрининг Избор имунокомпатибилних ембриона Избор пола Други разлози (нпр избор аномалије)
Немачка не да не не не
Аустрија да[11] не не не да
Швајцарска да да не не не
Белгија да да да не не
Кина да да не не
Данска да да
Луксембург да не да
Индија да да не
Ирска
Израел да да да
Италија не не не не не
Јапан да не} не
Луксембург
Холандија да да не не
Норвешка да да
Португалија да да да
Шведска да да
Шпанија да да
Јужна Африка да да не
Уједињено Краљевство да да да не
САД да да да да да

Италија је једна од ретких земаља која правно забрањује преимплантациону генетску дијагностику (ПГД ), док се она не спроводи у Ирској и Луксембургу из других разлога.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.142
  2. ^ а б в Sažetak U: Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018.
  3. ^ Вучковић Шаховић, Невена/Петрушић, Невена, Права детета, Правни факултет Универзитета у Нишу, 2015.
  4. ^ Влашковић, Вељко, Начело најбољег интереса детета у породичном праву, докторска дисертација, Правни факултет у Крагујевцу, 2014, 3.
  5. ^ Зоран Поњавић, „Правни оквири за остваривање права на вештачку оплодњу“, Становништво, 3-4/1993 и 1-2/1994, 77.
  6. ^ Pojedina prava deteta u MAR-u U: Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.138
  7. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.161.
  8. ^ а б Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.170
  9. ^ Видић, Јелена, „Постхумна оплодња и њена наследноправна дејства“, Зборник Правног факултета у Новом Саду, 4/2011, 553-566.
  10. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. p.
  11. ^ „Bestimmung zur Präimplantationsdiagnostik im Fortpflanzungsmedizingesetz 2015”. RIS (на језику: немачки). Bundeskanzleramt. Приступљено 26. 9. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стеванов, Милош, Право на слободно родитељство, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1977, 43-58.
  • Starmer, Keir, European Human Rights law: The Human Rights Act 1998 and the European Convention on Human Rights, Legal Action Group, 1999, 3.115.
  • Савулеску, Џулијан, Генетске интервенције и етика побољшања људских бића, у: Биоетика, [прир.] Војин Ракић, Рада Дрезгић, Иван Младеновић, Службени гласник, Београд, 2012, 223-245.