Права из система социјалног осигурања
Права из система социјалног осигурања су део људских права, које обухватају три области: пензијско-инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености.[1][2]
Пензијско-инвалидско осигурање[уреди | уреди извор]
Пензијско-инвалидско осигурање је један од облика заштите за случај старости, инвалидности или смрти, које доприноси осећају сигурности и сазнању код сваког појединца који је осигурањем обухваћен да се његов рад и труд исплате.
Здравствено осигурање[уреди | уреди извор]
Здравствено осигурање је вид (грана) социјалног осигурања, којим се осигураним лицима (осигураницима и члановима породице осигураника) обезбеђује право на здравствену заштиту и остала права из области здравственог осигурања (накнада зараде за време привремене спречености за рад, накнада путних трошкова у вези са коришћењем здравствене заштите и друга права).[3][4]
Осигурање за случај незапослености[уреди | уреди извор]
Осигурање за случај незапослености засновано је на учешћу запослених лица, републичких и других органа и организација у обезбјеђивању средстава за остваривање права по основу незапослености, у обиму и на начин утврђен прописима којим се уређује област доприноса.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Косановић Р: Социјално право. Радничка штампа, Friedrich Ebert Stiftung, Београд, 2011; стр. 26−30 и 81−93.
- ^ Zakon o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja. Službeni list FNRJ, br. 22
- ^ Zakon o zdravstvenom osiguranju. Službeni list FNRJ, br. 22/62 i 53/62
- ^ Zakon o zdravstvenom osiguranju. Službeni glasnik RS, br. 107/05, 109/09-ispravka, 57/11, 110/12 − US, 119/12, 99/14 i 123/14
Литература[уреди | уреди извор]
- Kosanović, R.& Anđelski, H. 2015, Osnovni pravci razvoja zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji (1922-2014), Zdravstvena zaštita, vol. 44, no. 3, pp. 48-70.