Праве птице певачице
Праве птице певачице | |
---|---|
Славуј (Luscinia megarhynchos) | |
Песма (Spizella passerina) | |
Научна класификација ![]() | |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Passeriformes |
Подред: | Passeri |
Породице | |
Види одељак Породице |
Праве птице певачице (лат. Passeri) су подред птица у оквиру реда птица певачица (Passeriformes).
Праве птице певачице (Passeri) су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда, поред подреда крешталице (Tyranni) који претежно насељава Јужну Америку. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред новозеландски царићи (Acanthisitti) са Новог Зеланда који садржи само две живуће врсте.[1]
Певање[уреди | уреди извор]
Сложене песме су специфичност правих птица певачица и по њима се разликују од других птица, иако све птице имају неки облик оглашавања. Певањем праве птице певачице обавештавају друге птице о својој локацији, идентитету и сексуалним намерама. Сексуална селекција је заснована на ширини репертоара мужјака, што је већи мужјаков репертоар то више женки привлачи.[2]
Друге птице се некад оглашавају када траже партнера или када штите територију, али су то обично једноставни и репетитивни звуци. Песме правих птица певачица су углавном људима пријатне, али неке породице као на пример вране (Corvidae) имају непријатан крештав звук.
Порекло[уреди | уреди извор]
Верује се да су праве птице певачице (Passeri) еволуирале пре око 50 милиона година на делу суперконтинента Гондвана, који се касније одвојио и поделио на континенте Аустралија и Антарктик и острва Нови Зеланд и Нова Гвинеја. Одатле су се касније прошириле по целом свету.[3]
Породице[уреди | уреди извор]
Породице које припадају подреду праве птице певачице (Passeri):
- Лирорепе
(Menuridae) - Жбунарке
(Atrichornithidae) - Аустралијски пузићи
(Climacteridae) - Баштованке
(Ptilonorhynchidae) - Рајски царићи
(Maluridae) - Медарице
(Meliphagidae) - Чекињарке
(Dasyornithidae) - Царићи провирљивци
(Pardalotidae) - Трнокљунке
(Acanthizidae) - Аустралијске брбљуше
(Pomatostomidae) - Тркуље
(Orthonychidae) - Сатенске птице
(Cnemophilidae) - Дугокљунице и бобичарке
(Melanocharitidae) - Седлокљунке
(Callaeidae) - Хихи
(Notiomystidae) - Шарене бобичарке
(Paramythiidae) - Psophodidae
- Сврачколике мухарице
(Platysteiridae) - Tephrodornithidae
- Шлемашице
(Prionopidae) - Жбуносврачци
(Malaconotidae) - Machaerirhynchidae
- Ванге
(Vangidae) - Борнеанске чекињарке
(Pityriaseidae) - Аустралијске свраке
(Artamidae) - Јоре
(Aegithinidae) - Сврачколике кукавице
(Campephagidae) - Mohouidae
- Аустралијски бргљези
(Neosittidae) - Eulacestomidae
- Oreoicidae
- Аустралијски сврачколики дроздови
(Pachycephalidae) - Сврачци
(Laniidae) - Зеленке / виреони
(Vireonidae) - Вуге
(Oriolidae) - Дронгови
(Dicruridae) - Лепезорепке
(Rhipiduridae) - Рајске мухарице
(Monarchidae) - Вране
(Corvidae) - Аустралијске блатарке
(Corcoracidae) - Мелампите
(Melampittidae) - Плавокапи ифрит
(Ifritidae) - Рајске птице
(Paradisaeidae) - Аустралијски царићи
(Petroicidae) - Ћелаве свраке
(Picathartidae) - Скакачице
(Chaetopidae) - Петлованске брбљуше
(Eupetidae) - Свилорепе
(Bombycillidae) - Будоарке
(Ptiliogonatidae) - Хипоколијуси
(Hypocoliidae) - Палмине чаврљинке
(Dulidae) - Хавајске нектарке
(Mohoidae) † - Hylocitreidae
- Америчке мухарице
(Stenostiridae) - Сенице
(Paridae) - Беле сенице
(Remizidae) - Никатори
(Nicatoridae) - Бркате сенице
(Panuridae) - Шеве
(Alaudidae) - Булбули
(Pycnonotidae) - Ласте
(Hirundinidae) - Краткокрилке
(Pnoepygidae) - Афричке грмуше
(Macrosphenidae) - Цвркутићи
(Cettiidae) - Scotocercidae
- Erythrocercidae
- Дугорепе сенице
(Aegithalidae) - Звиждаци
(Phylloscopidae) - Трстењаци
(Acrocephalidae) - Цврчићи
(Locustellidae) - Донакобијуси
(Donacobiidae) - Мадагаскарске грмуше
(Bernieridae) - Шивачице
(Cisticolidae) - Брбљивци
(Timaliidae) - Земне брбљуше
(Pellorneidae) - Смејући дроздови
(Leiothrichidae) - Грмуше
(Sylviidae) - Белооке
(Zosteropidae) - Arcanatoridae
- Шећерне птице
(Promeropidae) - Плавоптице
(Irenidae) - Краљићи
(Regulidae) - Elachuridae
- Хилиоте
(Hyliotidae) - Царићи
(Troglodytidae) - Комарице
(Polioptilidae) - Бргљези
(Sittidae) - Пузгавци
(Tichodromidae) - Пузићи
(Certhiidae) - Птице ругалице
(Mimidae) - Чворци
(Sturnidae) - Кљувачи
(Buphagidae) - Дроздови
(Turdidae) - Мухарице Старог света
(Muscicapidae) - Воденкосови
(Cinclidae) - Лишћарице
(Chloropseidae) - Цвећарке
(Dicaeidae) - Сунчане птице
(Nectariniidae) - Врапци
(Passeridae) - Плетиље / Ткаље
(Ploceidae) - Воскокљуне зебе
(Estrildidae) - Удовице
(Viduidae) - Маслињарке
(Peucedramidae) - Попићи
(Prunellidae) - Плиске и трептељке
(Motacillidae) - Пржевалскијеве зебе
(Urocynchramidae) - Зебе
(Fringillidae) - Америчке грмуше
(Parulidae) - Америчке вуге
(Icteridae) - Бананарке
(Coerebidae) - Стрнадице
(Emberizidae) - Танаџери
(Thraupidae) - Calcariidae
- Кардинали
(Cardinalidae)
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Barker, F. K. Cibois, A. Schikler, P. A. Feinstein, J. & Cracraft, J. (2004). Phylogeny and diversification of the largest avian radiation. PNAS 101(30): 11040-11045.
- Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008). Female mate choice and songbird song repertoires. The Association for the Study of Animal Behavior 77: 13-22.
- Low, T. (2014), "Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World", Tyre: Penguin Australia.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
