Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски

Из Википедије, слободне енциклопедије

Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски је био орган централне власти у Старој Црној Гори који је основао Петар Други Петровић Његош, као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела. Русија је претходно послала своје опуномоћенике Ивана Вукотића и Матеју Вучићевића који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био Иван Вукотић, а његов заменик је био Матеја Вучићевић. Његош је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат Перо а заменик рођак Ђорђије Петровић. Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише владика. Сенатори су стално боравили на Цетињу и примали плату.

Предсједници Сената[уреди]

Укидање[уреди]

1879. основан Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан Државни савјет и министарства.

Литература[уреди]

  • Чедомир Лучић: Власт и спонтани утицаји у Црној Гори 1499-1851, Српско Сарајево-Подгорица, 2002.
  • Ђоко Д. Пејовић: Црна Гора у доба Петра Првог и Петра Другог.

Види још[уреди]