Правитељствујушчи совјет сербски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Печат Правитељствујушчег совјета сербског.
Прота Матија Ненадовић, први председник Совјета.

Правитељствујушчи совјет сербски (слсрп. Правителствующій совѣт сербскій) је био један од централних органа власти у устаничкој Србији, основан 14. августа 1805. на народној скупштини у Борку, у време Првог српског устанка. Један од оснивача је био прота Матија Ненадовић, док је на његовом постављању радио Божа Грујовић, професор историје права на универзитету у Харкову.[тражи се извор]

Стварање Совјета је био израз потребе ослободилачке борбе српског народа, тадашњих супротности политичке борбе, спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије. Да би спречио пропаст устанка, Божидар Грујовић је предложио оснивање Правитељствујушег совјета који је основан на скупштини у Борку августа 1805.[1] Карађорђе је дао пристанак за његово оснивање, желећи да му он помогне у решавању сложених проблема војноорганизационог и спољнополитичког карактера. Један део војвода је схватио да Совјет може бити добра опозиција против Карађорђа.[тражи се извор]

Совјет је био нека врста влади и имао је извршну и законодавну власт, што је Грујовић посебно наглашавао.[1] Као централни орган власти обједињавао је напоре устаника и доприносио је да се са успехом развија ослободилачка борба. Стварао је основне услове за бржи економски, друштвени и културни развој Србије. Постепено је сузбијао нахијски сепаратизам, a под Карађорђем се борио против феудалне и регионалне подвојености.[тражи се извор]

Натпис зграда Боговађа
Табла у улици Браће Југовића, Београд

Начални правитељствујушчи совјет народни, по нацрту Грујовића, састојао се од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца међу 12 представника. Предвиђено је било 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, те и један секретар. Попечитељи су уведени тек 1811. Прво седиште је било у манастиру Вољавчи испод планине Рудник, а после кратког времена у манастиру Боговађи. У то време по нахијама се организују магистрати (судови) да суде и свршавају нахијске послове. За боравка у Боговађи створен је и сопствени печат: грб Србије, крст са 4 оцила и грб древне Трибалије (један од старих назива за Србију), под круном вепрова глава са стрелом забоденом у чело. Између ова два грба налази се крин, испод грбова година 1804, а около натпис: Правитељствујушчи совјет сербски (слсрп. Правителствующій совѣт сербскій).[тражи се извор]

После ослобођења Смедерева (1806) Совјет се пресељава тамо, а по ослобођељу Београда (1807) у Београд, где остаје до пропасти устанка 1813. Делокруг његовог рада се стално ширио. И поред тога што је константно био изложен борбама и амбицијама појединаца, потресан унутрашњим и спољним неприликама, Совјет је одиграо важну историјску улогу у устаничкој Србији и државотворној идеји Србије.[тражи се извор]

Састав Совјета[уреди]

Председници Совјета су били: прота Матија Ненадовић (1805—1806), Младен Миловановић (1808—1809), Јаков Ненадовић (1809—1811), Карађорђе Петровић (1811—1813). У периоду 1811—1813. заменик председника је био Младен Миловановић. Вожд Карађорђе је све време постојања Совјета своју власт поставио изнад власти Совјета.[тражи се извор]

Руски генерал Зас се жалио вожду Карађорђу да често мења чланове Совјета, услед недостатка извора није могуће реконструисати списак свих чланова. Према доступним подацим чланови Совјета су били: [2]

Први састав (август 1805): Младен Миловановић, Аврам Лукић, Јован Протић, Павле Поповић, Велисав Станојловић, Јанко Ђурђевић, Ђурица Сточић, Милисав Илијић, Илија Марковић, Василије Радојичић (Поповић, Јовић), Милутин Васић, Јевто Савић-Чотрић. Као чланови савета са помињу и Доситеј Обрадовић и Петар Новаковић Чардаклија.[тражи се извор]

Крајем 1805: Прота Матија Ненадовић, председник, и чланови Јаков Ненадовић, Јанко Катић, Миленко Стојковић, Лука Лазаревић, Милан Обреновић.[тражи се извор]

Према сачуваном аустријском извештају, чланови савета 1808. године су били: Илија Марковић (шабачка нахија), Павле Поповић (београдска нахија), Младен Миловановић (крагујевачка нахија), Стојан Павловић (рудничка нахија - заменио га 1809. Милан Обреновић), Василије Јовић (Радојичић, ужичка нахија), Јевта Савић-Чотрић (соколска нахија), Милутин Васић (зворничка нахија), Милисав Илић (ваљевска нахија), Јанко Ђурђевић (смедеревска нахија), Јован Протић (пожаревачка нахија), Милија Здравковић (ћупријска нахија), Велислав Станојловић (јагодинска нахија). Помиње се и Петар Кнежевић (пожешка нахија), а четири нахије нису биле именовале своје чланове савета. Крајем 1808. године савет је допуњен новим члановима, али нису позната њихова имена.[тражи се извор]

Састав 4/16. новембра 1810: председник Јаков Ненадовић, чланови: Павле Поповић, Велисав Перић, Василије Јовић (Радојичић), Јанко Ђурђевић, Доситеј Обрадовић, Илија Марковић, секретари: Стеван Филиповић и Михаило Грујовић.[тражи се извор]

Божидар Грујовић је био секретар 1805—1807. Писари (потом секретари од 1807. до 1813) су били: Иван Југовић, Јеремија Гагић, Стефан Живковић, затим Михаило Грујовић, Стеван Филиповић, Гаврило Николајевић, Гаврило Вујановић и К. Марковић.[тражи се извор]

Правитељствујушчи совјет, 1811—1813.[уреди]

Током 1811. године совјет је реорганизован, више није био систем представника нахија, него су постојала попечитељства (министарства).[тражи се извор]

У периоду 1811—1813. састав совјета је био следећи:

Правитељствујушчи совјет сербски, 1811—1813.
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Врховни Вожд и Председатељ Правитељствујушча совјета Народња Karadorde Petrovic table crop.jpg Карађорђе Петровић
Попечитељ војених дјел, тајни дејствителни член Совјета Mladen Milovanovic.jpg Младен Миловановић 1811—1813.
Попечитељ иностраних дјел, тајни дејствителни член Совјета Milenko Stojković.jpg Миленко Стојковић одбио па га заменио Миљко Радонић
Миљко Радонић 1811—1812.
Попечитељ просвештенија, тајни дејствителни член Совјета DositejObradović.jpg Доситеј Обрадовић умро 1811, па га заменио Иван Југовић
Ivan Jugovic.jpg Иван Југовић 1811—1812.
Попечитељ внутрених дјел Jakov Nenadovic cropped.jpg Јаков Ненадовић 1811—1813.
Велики вилајетски судија, тајни дејствителни член Совјета Petar Dobrnjac.JPG Петар Тодоровић Добрњац одбио, па је именован Илија Марковић
Илија Марковић 1811—1813.
Попечитељ хазне, тајни дејствителни член Совјета Knez Sima Markovic.jpeg Сима Марковић 1811-1813
Секретар Михаило Грујовић први
Секретар Стеван Филиповић други

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Damnjanović & Merenik (2004). стр. 87.
  2. „Владе Србије: 1805-2005“, приредио Радош Љушић, 65. страна. ISBN 978-86-17-13111-9 издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године.(COBISS.SR)

Литература[уреди]