Пређи на садржај

Право на здраву животну средину

С Википедије, слободне енциклопедије
Крчење шума дуж реке Рио Ксингу у Бразилу угрожава како права староседелаца на земљу, тако и веће право на здраву животну средину. Судска пракса, попут колумбијског случаја о клими који штити амазонску шуму од крчења шума, историјски се ослањала на права природе и деце,[1] право на здраву животну средину би пружило додатну заштиту.

Право на здраву животну средину или право на одрживу и здраву животну средину је људско право које заговарају организације за људска права и еколошке организације ради заштите еколошких система који обезбеђују здравље људи.[2] Право је признато од стране Савета Уједињених нација за људска права током своје 48. заседања у октобру 2021. а затим и од стране Генералне скупштине Уједињених нација 28. јула 2022. [3]

Право је међусобно повезано са другим људским правима усмереним на здравље, као што су право на воду и санитарије, право на храну и право на здравље. Право на здраву животну средину користи приступ људских права за заштиту квалитета животне средине; овај приступ се бави утицајем еколошке штете на људе, за разлику од традиционалнијег приступа еколошке регулативе који се фокусира на утицаје на друге државе или саму животну средину.[4] Још један приступ заштити животне средине су права природе која покушава да прошири права која уживају људи и корпорације и на природу.

Глобално загревање – напредовање од нижих историјских температура (плаво) до недавно топлијих температура (црвено) – доживљавају несразмерно млађе генерације.[5] Уз наставак емисије фосилних горива, тај тренд ће се наставити.[5] Разне тужбе се заснивају на уставним правима млађих и будућих генерација.

Право ствара обавезу државе да регулише и спроводи законе о животној средини, контролише загађење и на други начин обезбеди правду и заштиту заједницама оштећеним еколошким проблемима. Право на здраву животну средину је важно право за стварање еколошких правних преседана за судске спорове око климатских промена и друга питања животне средине.[6]

Године 2021, током свог 48. заседања, Савет Уједињених нација за људска права усвојио је резолуцију (коју је предложила основна група коју чине Костарика, Мароко, Словенија, Швајцарска и Малдиви), којом се признаје „људско право на чиста, здрава и одржива животна средина“, што је први пут да је тело прогласило људско право. Резолуција није правно обавезујућа, али "позива Генералну скупштину Уједињених нација да размотри то питање".[7]

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 2022. године, током свог 76. заседања, резолуцију коју је предложила главна група укључујући Костарику, Мароко, Словенију, Швајцарску и Малдиве, којом се још једном признаје људско право на чисту, здраву и одрживу животну средину. Иако резолуције Генералне скупштине нису правно обавезујуће, ову резолуцију су поздравили високи комесар УН за људска права Мишел Башеле, више специјалних известилаца и чланови неких организација цивилног друштва.[8]

Република Србија

[уреди | уреди извор]

Право на здраву животну средину као једно од људских права и слобода гарантује Устав Србије. У члану 74 утврђује се да „свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.”

Закон о заштити животне средине представља кровни закон у овој области којим се уређује интегрални систем заштите животне средине који обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији.

У системске законе којима је уређена заштита животне средине спадају и Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „In historic ruling, Colombian Court protects youth suing the national government for failing to curb deforestation”. Dejusticia (на језику: енглески). 2018-04-05. Приступљено 2021-11-30. 
  2. ^ „The Time is Now for the UN to Formally Recognize the Right to a Healthy and Sustainable Environment”. Center for International Environmental Law. 25. 10. 2018. Приступљено 28. 5. 2024. 
  3. ^ „UN General Assembly declares access to clean and healthy environment a universal human right | UN News”. news.un.org (на језику: енглески). 28. 7. 2022. Приступљено 28. 5. 2024. 
  4. ^ Boyle, A. (1. 8. 2012). Human Rights and the Environment: Where Next? (на језику: енглески). стр. 613—642. 
  5. ^ а б https://www.climatecentral.org/climate-matters/warming-across-generations |publisher=Climate Central |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613055205/https://www.climatecentral.org/climate-matters/warming-across-generations
  6. ^ The human right to a healthy environment. New York: Cambridge University Press. 2018. стр. 252—268. ISBN 978-1-108-42119-5. 
  7. ^ „Access to a healthy environment, declared a human right by UN rights council | | UN News”. web.archive.org. 9. 10. 2021. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2024. 
  8. ^ „VICTORY: UNGA Recognizes Right to a Healthy Environment For All”. Center for International Environmental Law. Приступљено 28. 5. 2024.