Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије

Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије било је једно од првих права из области социјалне заштите установљено након ослобођења Југославије 1945. године.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Право на социјално осигурање, као први правни акт из ове области, на подручју Демократске Федеративне Југославије реулисало је Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, доношењем Законом о спровођењу социјалног осигурања на подручју Демократске Федеративне Југославије, 2. маја 1945. године,[2] за следеће случајеве:[1]

  • болести,
  • изнемоглости, старости, смрти (пензионог осигурања),
  • несреће,
  • незапослености.

Реализација права на социјално осигурање[уреди | уреди извор]

О реализацији овог закона старао се Средишњи завод за социјално осигурање са седиштем у Загребу, који је спроводио осигурање преко земаљских завода за социјално осигурање, осниваних у седиштима федералних је диница.[1]

Средишњи завод за социјално осигурање спроводио је осигурање за случај изнемоглости, старости и смрти (пензионо осигурање), несреће и неупослености.[1]

Земаљски заводи за социјално осигурањепреко својих филијала, спроводили су осигурање за случај болести, а све остале врсте осигурања спроводили су као органи Средишњег завода. Дотадашњи окружни уреди за осигурање радника, обласне управе Болесничког фонда државног саобраћајног особља и братинске благајне рударских радника постали су филијале земаљских завода, а све остале установе обавезног социјалног осигурања у болести постале су привремене експозитуре надлежних филијала завода.[1]

Хронологија Закона о праву на социјално осигурање[уреди | уреди извор]

Процес формирања државног социјалног осигурања, започет доношењем Законом о спровођењу социјалног осигурања на подручју Демократске Федеративне Југославије, од 2. маја 1945. године,[2] преточен је у Закона о социјалном осигурању радника, намештеника 1946. године,[3] а затим до краја регулисан Законом о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица, од 21. јануара 1950. године.[1][4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Закон о спровођењу социјалног осигурања на подручју Демократске Федеративне Југославије У:Косановић, Р. и Анђелски, Х. 2015, „Основна упутства за развој здравственог осигурања у Републици Србији (1922–2014)“, Здравствена заштита, вол. 44, бр. 3, стр. 53.
  2. ^ а б Закон о спровођењу социјалног осигурања на подручју Демократске Федеративне Југославије, „Службени лист ДФЈ“, број 29/45.
  3. ^ Закон о социјалном осигурању радника, намештеника и службеника, „Службени лист ФНРЈ“, број 65/46.
  4. ^ Закон о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица, „Службени лист ФНРЈ“, бр.10/50, 13/50, 4/51, 11/51 и 46/51.

Литература[уреди | уреди извор]