Прагматична санкција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Прагматична санкција Карла VI

Прагматична санкција (лат. Sanctio pragmatica) јест акт светоримског цара Карла VI кога је донео 19. априла 1713. године.

Одредбе[уреди]

Карло је био једини мушки потомак Хабзбуршке династије па је желео осигурати престо и за женску лозу своје династије. Као узор му је послужила Хрватска прагматична санкција коју је Хрватски сабор донео годину дана раније. Прагматична санкција је имала три тачке:

  • Земље Хабзбуршке монархије не смеју се делити или себи изабрати другог владара осим члана династије Хабзбург.
  • Након смрти Карла VI, а у случају да он нема мушке потомке, престо ће преузети његове кћери и њихови законити потомци по начелу примогенитуре.
  • Изумре ли Карлова лоза, престо ће наследити кћери његовог брата Јозефа I и њихови законити потомци по начелу примогенитуре.

Карло се читавог живота трудио да наговори европске монархе да признају Прагматичну санкцију. У томе није имао много успеха. Умро је 1740. године, а наследила га је најстарија кћи Марија Терезија. Долазак жене на власт изазваће Рат за аустријско наслеђе у којем је Марија успела да одбрани своје право на престо, али је изгубила Шлезију (Ахенски мир).

Прагматичном санкцијом је наговештена будућа дуалистичка владавина у Монархији будући да је у наследним аустријским земљама била неоспорна власт цара, а у изборним земљама круне светог Стефана — Угарског сабора.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја за 3. разред гимназије — Радош Љушић