Празилук

Празилук, главица & доњи листови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	255 kJ (61 kcal)
Угљени хидрати	14,15 g
Шећери	3,9 g
Прехрамбена влакна	1,8 g
Масти	0,3 g
Протеини	1,5 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(10%) 83 μg (9%)1.000 μg 1900 μg
Тиамин (Б1)	(5%) 0,06 mg
Рибофлавин (Б2)	(3%) 0,03 mg
Ниацин (Б3)	(3%) 0,4 mg
Витамин Б5	(3%) 0,14 mg
Витамин Б6	(18%) 0,233 mg
Фолат (Б9)	(16%) 64 μg
Витамин Ц	(14%) 12 mg
Витамин Е	(6%) 0,92 mg
Витамин К	(45%) 47 μg
Минерали
Калцијум	(6%) 59 mg
Гвожђе	(16%) 2,1 mg
Магнезијум	(8%) 28 mg
Манган	(23%) 0,481 mg
Фосфор	(5%) 35 mg
Калијум	(4%) 180 mg
Остали конституенти
Вода	83 g
	Link to USDA Database entry
	Јединице; μg = микрограми • mg = милиграми; IU = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: NDb USDA

Leek
Leek
Род	Allium
Врста	Allium ampeloprasum L.
Група култивара	Leek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
Култивар	Many, see text

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum^[1]. Род Allium такође садржи црни лук, бели лук, шалот, скалион, влашац,^[2] и кинески лук.^[3] Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.

Историјски, многа научна имена су кориштена за празилук, али се у она сад третирају као култивари A. ampeloprasum.^[4]^[5]

Порекло и употреба[уреди | уреди извор]

Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка. Употребљава се као свеж или се додаје јелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану се употребљава: стабло и листови.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код неких сорати високо и до 80 цм, следеће године развија дуго стабло високо и до 2 м. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, са великим бројем цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано (1 грам садржи 300-400 семена). Међуредно растојање (у цм) 70-75, растојање у реду (у цм) 7-15, утрошак семена за расађивање g/ha 1000-1500, број биљака по ha 140000-200000, а минимална температура клијања 2 °C, оптимална температура клијања 20 °C

Производња

Следеће вредности могу оквирно служити за ђубрење. Празилук врло добро реагује на ђубрење уколико се оно обави на време.

Употреба ђубрива у производњи празилука[уреди | уреди извор]

Азот

Летња производња 225 kg/ha, јесења производња 250 kg/ha, зимска производња 270 kg/ha. 50-60% ових количина се даје унапред. Главна количина ђубрива за летњи празилук треба да се унесе одједном, а за јесењи и зимски празилук треба да се унесе из два или три пута (прихрањивање).

Фосфор

Празилук захтева осредње количине фосфора. Ако земљиште има довоље количине фосфора уноси се 75-100кг P₂O₅ као троструки супер фосфат у основном ђубриву.

Калијум

Празилук не захтева много калијума .На нормалним земљиштима ће бити довољне количине од 150-200 kg/ha, узимајући у обзир могуће уношење ђубрива. Употреба ђубрива која садрже магнезијум је препорућљива, иИ то у количинама 300-400 kg/ha.

Dобар расад празилука је дебљине оловке. Дужина белог дела биљке је врло важна и уско повезана са методом садње. Расађивање се треба обавити довољно дубоко, чак иако то резултира каснијим порастом. Рани празилук се сади на дубини од 10-15 cm, а касни варијатети на дубину од 18-20 cm. Дубља садња резултира тањом биљком која је мање продуктивна, спорије расте И осетљива је на болести. Униформни садни материјал је и даље основа за уједначен усев И највиши принос. Биљке би требало да се ставе у припремљене бразед И залију да би се затим покриле земљом заштитиле корен. Биљке не треба прскати топлом водом, јер може доћи до напада гљива. Празилук се расађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начина наводњавања. Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Берба и чување[уреди | уреди извор]

Празилук се вади у новембру; биљке се чупају, а ако то тешко иде, корен се подсеца мотиком. Биљке се очисте од старих поломљених листова,а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара може се добити принос од 40-60 t.

Данас постоје многе сорте празилука, али можемо поменути нове хибриде:

За летњу призводњу

Вермонт је рани хибрид празилука. Биљка је дуга и права. Она даје висок принос. Лисна маса је светлозелена. Погодна за употребу у свежем стању и за прераду.
Станлеy Ф1 је хибрид празилука за рану сезону. Врло усправна биљка. Погодан за лето и рану јесен.

Јесења производња

Варна је средње рани варијетет празилука тзв. бугарски (камуш). Препоручује се за производњу у касно лето и јесен. Биљка је чврста са дугим белим, и кратким зеленим делом на врху. Добар принос и добра толеранција на мраз.Изузетно је погодан за механичку бербу, прераду И добро се чува.

Зимска производња

Аркансас је касни варијитет погодан за презимљавање, због своје врло добре толеранције на мраз. Висока толеранција на болести лишћа. Биљка има дуго и чцрсто стабло, беле до бледо зелене боје при врху.
Лавренц је касни хибрид. Снажан пораст и висока толеранција на мраз чини га врло погодним за презимљавање и бербу у рано пролеће.