Празилук

С Википедије, слободне енциклопедије
Leek
РодAllium
ВрстаAllium ampeloprasum L.
Група култивараLeek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
КултиварMany, see text
Празилук, главица & доњи листови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија255 kJ (61 kcal)
14,15 g
Шећери3,9 g
Прехрамбена влакна1,8 g
0,3 g
1,5 g
Витамини
Витамин А екв.
(10%)
83 μg
(9%)
1.000 μg
1900 μg
Тиамин (Б1)
(5%)
0,06 mg
Рибофлавин (Б2)
(3%)
0,03 mg
Ниацин (Б3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,14 mg
Витамин Б6
(18%)
0,233 mg
Фолат (Б9)
(16%)
64 μg
Витамин Ц
(14%)
12 mg
Витамин Е
(6%)
0,92 mg
Витамин К
(45%)
47 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
59 mg
Гвожђе
(16%)
2,1 mg
Магнезијум
(8%)
28 mg
Манган
(23%)
0,481 mg
Фосфор
(5%)
35 mg
Калијум
(4%)
180 mg
Остали конституенти
Вода83 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum[1]. Род Allium такође садржи црни лук, бели лук, шалот, скалион, влашац,[2] и кинески лук.[3] Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.

Историјски, многа научна имена су кориштена за празилук, али се у она сад третирају као култивари A. ampeloprasum.[4][5]

Порекло и употреба[уреди | уреди извор]

Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка. Употребљава се као свеж или се додаје јелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану се употребљава: стабло и листови.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код неких сорати високо и до 80 цм, следеће године развија дуго стабло високо и до 2 м. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, са великим бројем цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано (1 грам садржи 300-400 семена). Међуредно растојање (у цм) 70-75, растојање у реду (у цм) 7-15, утрошак семена за расађивање g/ha 1000-1500, број биљака по ha 140000-200000, а минимална температура клијања 2 °C, оптимална температура клијања 20 °C

Употреба ђубрива у производњи празилука[уреди | уреди извор]

Азот

Летња производња 225 kg/ha, јесења производња 250 kg/ha, зимска производња 270 kg/ha. 50-60% ових количина се даје унапред. Главна количина ђубрива за летњи празилук треба да се унесе одједном, а за јесењи и зимски празилук треба да се унесе из два или три пута (прихрањивање).

Фосфор

Празилук захтева осредње количине фосфора. Ако земљиште има довоље количине фосфора уноси се 75-100кг P2O5 као троструки супер фосфат у основном ђубриву.

Калијум

Празилук не захтева много калијума .На нормалним земљиштима ће бити довољне количине од 150-200 kg/ha, узимајући у обзир могуће уношење ђубрива. Употреба ђубрива која садрже магнезијум је препорућљива, иИ то у количинама 300-400 kg/ha.

Dобар расад празилука је дебљине оловке. Дужина белог дела биљке је врло важна и уско повезана са методом садње. Расађивање се треба обавити довољно дубоко, чак иако то резултира каснијим порастом. Рани празилук се сади на дубини од 10-15 cm, а касни варијатети на дубину од 18-20 cm. Дубља садња резултира тањом биљком која је мање продуктивна, спорије расте И осетљива је на болести. Униформни садни материјал је и даље основа за уједначен усев И највиши принос. Биљке би требало да се ставе у припремљене бразед И залију да би се затим покриле земљом заштитиле корен. Биљке не треба прскати топлом водом, јер може доћи до напада гљива. Празилук се расађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начина наводњавања. Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Производња[уреди | уреди извор]

Следеће вредности могу оквирно служити за ђубрење. Празилук врло добро реагује на ђубрење уколико се оно обави на време.

Празилук се лако узгаја из семена и толерише стајање у пољу за продужену жетву, која се одвија до 6 месеци након садње.[6] Земља у којој се узгаја мора бити растресита и добро дренирана; празилук се може узгајати у истим регионима где се може узгајати и лук.[7] Празилук обично сазрева у јесен. Празилук се може скупити и убрати рано када је величине прста или оловке, или се може разредити и оставити да нарасте до много веће зреле величине. Загртање празилука може дати боље примерке.

Празилук пати од инсеката штеточина, укључујући врсте трипса Thrips tabaci и мољца празилука.[8][9] Празилук је такође подложан рђи празилука (Puccinia allii).[7]

Берба и чување[уреди | уреди извор]

Празилук се вади у новембру; биљке се чупају, а ако то тешко иде, корен се подсеца мотиком. Биљке се очисте од старих поломљених листова,а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара може се добити принос од 40-60 t.

Данас постоје многе сорте празилука, али можемо поменути нове хибриде:

За летњу призводњу
  • Вермонт је рани хибрид празилука. Биљка је дуга и права. Она даје висок принос. Лисна маса је светлозелена. Погодна за употребу у свежем стању и за прераду.
  • Станлеy Ф1 је хибрид празилука за рану сезону. Врло усправна биљка. Погодан за лето и рану јесен.
Јесења производња
  • Варна је средње рани варијетет празилука тзв. бугарски (камуш). Препоручује се за производњу у касно лето и јесен. Биљка је чврста са дугим белим, и кратким зеленим делом на врху. Добар принос и добра толеранција на мраз.Изузетно је погодан за механичку бербу, прераду И добро се чува.
Зимска производња
  • Аркансас је касни варијитет погодан за презимљавање, због своје врло добре толеранције на мраз. Висока толеранција на болести лишћа. Биљка има дуго и чцрсто стабло, беле до бледо зелене боје при врху.
  • Лавренц је касни хибрид. Снажан пораст и висока толеранција на мраз чини га врло погодним за презимљавање и бербу у рано пролеће.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Поље празилука

    Поље празилука

  • Секција базе стабљике и корен

    Секција базе стабљике и корен

  • Две цветне главице празилука

    Две цветне главице празилука

  • Семе

    Семе

  • Празилук у самопослузи

    Празилук у самопослузи

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Татић Б. 1975. Alliaceae. У: Флора СР Србије VII. САНУ: Београд. pp. 576.
  2. ^ Block, E. (2010). Garlic and Other Alliums: The Lore and the Science. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85404-190-9. 
  3. ^ „AllergyNet — Allergy Advisor Find”. Allallergy.net. Архивирано из оригинала 15. 6. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2010. 
  4. ^ „Allium ampeloprasum”, World Checklist of Selected Plant Families, Royal Botanic Gardens, Kew, Приступљено 1. 2. 2013 
  5. ^ Foley, Caroline (2006). The A-Z of Allotment Vegetables. New Holland Publishers. стр. 75. ISBN 978-1-84537-283-5. 
  6. ^ Marie Iannotti (25. 2. 2014). The Timber Press Guide to Vegetable Gardening in the Northeast. Timber Press. стр. 186—. ISBN 978-1-60469-595-3. 
  7. ^ а б K. V. Peter (25. 8. 2006). Handbook of Herbs and Spices. Elsevier Science. стр. 370—371. ISBN 978-1-84569-171-4. 
  8. ^ Theunissen, J.; Legutowska, H. (1991). „Thrips tabaciLindeman (Thysanoptera, Thripidae) in leek: symptoms, distribution and population estimates”. Journal of Applied Entomology. 112 (1–5): 163—170. ISSN 0931-2048. S2CID 83916407. doi:10.1111/j.1439-0418.1991.tb01042.x. 
  9. ^ Mason, P.g.; Appleby, M.; Juneja, S.; Allen, J.; Landry, J.-F. (2010-07-01). „Biology and Development of Acrolepiopsis assectella (Lepidoptera: Acrolepiidae) in Eastern Ontario”. The Canadian Entomologist. 142 (4): 393—404. ISSN 0008-347X. S2CID 85817953. doi:10.4039/n10-026. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Празилук на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Празилук&oldid=25878867”