Празилук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Leek
Leeks.JPG
Rod Allium
Врста Allium ampeloprasum L.
Група култивара Leek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
Култивар Many, see text
Празилук, главица & доњи листови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 255 kJ (61 kcal)
14,15 g
Шећери 3,9 g
Прехрамбена влакна 1,8 g
0,3 g
1,5 g
Витамини
Витамин А екв.
(10%)
83 μg
(9%)
1.000 μg
1900 μg
Тиамин 1)
(5%)
0,06 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,03 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,14 mg
Витамин Б6
(18%)
0,233 mg
Фолат 9)
(16%)
64 μg
Витамин Ц
(14%)
12 mg
Витамин Е
(6%)
0,92 mg
Витамин К
(45%)
47 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
59 mg
Гвожђе
(16%)
2,1 mg
Магнезијум
(8%)
28 mg
Манган
(23%)
0,481 mg
Фосфор
(5%)
35 mg
Калијум
(4%)
180 mg
Остали конституенти
Вода 83 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum[1]. Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.

Порекло и употреба[уреди]

Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка. Употребљава се као свеж или се додаје јелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану се употребљава: стабло и листови.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код неких сорати високо и до 80 цм, следеће године развија дуго стабло високо и до 2 м. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, са великим бројем цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано (1 грам садржи 300-400 семена). Међуредно растојање (у цм) 70-75, растојање у реду (у цм) 7-15, утрошак семена за расађивање g/ha 1000-1500, број биљака по ha 140000-200000, а минимална температура клијања 2 °C, оптимална температура клијања 20 °C

Производња

Следеће вредности могу оквирно служити за ђубрење. Празилук врло добро реагује на ђубрење уколико се оно обави на време.

Употреба ђубрива у производњи празилука[уреди]

Азот

Летња производња 225 kg/ha, јесења производња 250 kg/ha, зимска производња 270 kg/ha. 50-60% ових количина се даје унапред. Главна количина ђубрива за летњи празилук треба да се унесе од једном, а за јесењи и зимски празилук треба да се унесу из два или три пута (прихрањивање).

Фосфор

Празилук захтева осредње количине фосфора. Ако земљиште има довоље количине фосфора уноси се 75-100кг P2O5 као троструки супер фосфат у основном ђубриву.

Калијум

Празилук не захтева много калијума .На нормалним земљиштима ће бити довољне количине од 150-200 kg/ha, узимајући у обзир могуће уношење ђубрива. Употреба ђубрива која садрже магнезијум је препорућљива, иИ то у количинама 300-400 kg/ha.

Dобар расад празилука је дебљине оловке. Дужина белог дела биљке је врло важна и уско повезана са методом садње. Расађивање се треба обавити довољно дубоко, чак иако то резултира каснијим порастом. Рани празилук се сади на дубини од 10-15 cm, а касни варијатети на дубину од 18-20 cm. Дубља садња резултира тањом биљком која је мање продуктивна, спорије расте И осетљива је на болести. Униформни садни материјал је и даље основа за уједначен усев И највиши принос. Биљке би требало да се ставе у припремљене бразед И залију да би се затим покриле земљом заштитиле корен. Биљке не треба прскати топлом водом, јер може доћи до напада гљива. Празилук се расађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начина наводњавања. Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Берба и чување[уреди]

Празилук се вади у новембру; биљке се чупају, а ако то тешко иде, корен се подсеца мотиком. Биљке се очисте од старих поломљених листова,а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара може се добити принос од 40-60 t.

Данас постоје многе сорте празилука, али можемо поменути нове хибриде:

За летњу призводњу
  • Вермонт је рани хибрид празилука. Биљка је дуга и права. Она даје висок принос. Лисна маса је светло зелена. Погодна за употребу у свежем стању и за прераду.
  • Станлеy Ф1 је хибрид празилука за рану сезону. Врло усправна биљка. Погодан за лето и рану јесен.
Јесења производња
  • Варна је средње рани варијетет празилука тзв. бугарски (камуш). Препоручује се за производњу у касно лето и јесен. Биљка је чврста са дугим белим, и кратким зеленим делом на врху. Добар принос и добра толеранција на мраз.Изузетно је погодан за механичку бербу, прераду И добро се чува.
Зимска производња
  • Аркансас је касни варијитет погодан за презимљавање, због своје врло добре толеранције на мраз. Висока толеранција на болести лишћа. Биљка има дуго и чцрсто стабло, беле до бледо зелене боје при врху.
  • Лавренц је касни хибрид. Снажан пораст и висока толеранција на мраз чини га врло погодним за презимљавање и бербу у рано пролеће.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Татић Б. 1975. Alliaceae. У: Флора СР Србије VII. САНУ: Београд. pp. 576.

Спољашње везе[уреди]