Празилук

Leek
Rod	Allium
Врста	Allium ampeloprasum L.
Група култивара	Leek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
Култивар	Many, see text

Празилук, главица & доњи листови

Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	255 kJ (61 kcal)
Угљени хидрати	14,15 g
Шећери	3,9 g
Прехрамбена влакна	1,8 g
Масти	0,3 g
Протеини	1,5 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(10%) 83 μg (9%) 1.000 μg 1900 μg
Тиамин (Б1)	(5%) 0,06 mg
Рибофлавин (Б2)	(3%) 0,03 mg
Ниацин (Б3)	(3%) 0,4 mg
Витамин Б5	(3%) 0,14 mg
Витамин Б6	(18%) 0,233 mg
Фолат (Б9)	(16%) 64 μg
Витамин Ц	(14%) 12 mg
Витамин Е	(6%) 0,92 mg
Витамин К	(45%) 47 μg
Минерали
Калцијум	(6%) 59 mg
Гвожђе	(16%) 2,1 mg
Магнезијум	(8%) 28 mg
Манган	(23%) 0,481 mg
Фосфор	(5%) 35 mg
Калијум	(4%) 180 mg
Остали конституенти
Вода	83 g
Link to USDA Database entry
Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum. Род Allium такође садржи црни лук, бели лук, шалот, скалион, влашац, и кинески лук. Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.

Историјски, многа научна имена су кориштена за празилук, али се у она сад третирају као култивари A. ampeloprasum.

Порекло и употреба

Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка. Употребљава се као свеж или се додаје јелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану се употребљава: стабло и листови.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код неких сорати високо и до 80 цм, следеће године развија дуго стабло високо и до 2 м. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, са великим бројем цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано (1 грам садржи 300-400 семена). Међуредно растојање (у цм) 70-75, растојање у реду (у цм) 7-15, утрошак семена за расађивање g/ha 1000-1500, број биљака по ha 140000-200000, а минимална температура клијања 2 °C, оптимална температура клијања 20 °C

Производња

Следеће вредности могу оквирно служити за ђубрење. Празилук врло добро реагује на ђубрење уколико се оно обави на време.

Употреба ђубрива у производњи празилука

Азот

Летња производња 225 kg/ha, јесења производња 250 kg/ha, зимска производња 270 kg/ha. 50-60% ових количина се даје унапред. Главна количина ђубрива за летњи празилук треба да се унесе од једном, а за јесењи и зимски празилук треба да се унесу из два или три пута (прихрањивање).

Фосфор

Празилук захтева осредње количине фосфора. Ако земљиште има довоље количине фосфора уноси се 75-100кг P₂O₅ као троструки супер фосфат у основном ђубриву.

Калијум

Празилук не захтева много калијума .На нормалним земљиштима ће бити довољне количине од 150-200 kg/ha, узимајући у обзир могуће уношење ђубрива. Употреба ђубрива која садрже магнезијум је препорућљива, иИ то у количинама 300-400 kg/ha.

Dобар расад празилука је дебљине оловке. Дужина белог дела биљке је врло важна и уско повезана са методом садње. Расађивање се треба обавити довољно дубоко, чак иако то резултира каснијим порастом. Рани празилук се сади на дубини од 10-15 cm, а касни варијатети на дубину од 18-20 cm. Дубља садња резултира тањом биљком која је мање продуктивна, спорије расте И осетљива је на болести. Униформни садни материјал је и даље основа за уједначен усев И највиши принос. Биљке би требало да се ставе у припремљене бразед И залију да би се затим покриле земљом заштитиле корен. Биљке не треба прскати топлом водом, јер може доћи до напада гљива. Празилук се расађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начина наводњавања. Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Берба и чување

Празилук се вади у новембру; биљке се чупају, а ако то тешко иде, корен се подсеца мотиком. Биљке се очисте од старих поломљених листова,а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара може се добити принос од 40-60 t.

Данас постоје многе сорте празилука, али можемо поменути нове хибриде:

За летњу призводњу

• Вермонт је рани хибрид празилука. Биљка је дуга и права. Она даје висок принос. Лисна маса је светло зелена. Погодна за употребу у свежем стању и за прераду.
• Станлеy Ф1 је хибрид празилука за рану сезону. Врло усправна биљка. Погодан за лето и рану јесен.

Јесења производња

• Варна је средње рани варијетет празилука тзв. бугарски (камуш). Препоручује се за производњу у касно лето и јесен. Биљка је чврста са дугим белим, и кратким зеленим делом на врху. Добар принос и добра толеранција на мраз.Изузетно је погодан за механичку бербу, прераду И добро се чува.

Зимска производња

• Аркансас је касни варијитет погодан за презимљавање, због своје врло добре толеранције на мраз. Висока толеранција на болести лишћа. Биљка има дуго и чцрсто стабло, беле до бледо зелене боје при врху.
• Лавренц је касни хибрид. Снажан пораст и висока толеранција на мраз чини га врло погодним за презимљавање и бербу у рано пролеће.

Галерија

• 

  Две цветне главе празилукаTwo blooming flower heads

• 

  Делом потрошени цвет

• 

  Поље празилукиа

• 

  Мртва природа празилука и мајчине душице

• 

  Секција и база корена

• 

  Празилук у самопослузи

Литература

• Foley, Caroline (2006). The A-Z of Allotment Vegetables. New Holland Publishers. стр. 75. ISBN 978-1-84537-283-5. 
• Block, E. (2010). Garlic and Other Alliums: The Lore and the Science. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85404-190-9. 

Спољашње везе

• Allium ampeloprasum L. on US National PLANTS Database
• Allium porrum L. on US National PLANTS Database
• Allium ampeloprasum, Porrum on Floridata
• Leek: Plants For a Future database
• Food Museum page
• National Symbols of Wales