Празилук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Leek
Leeks.JPG
Rod Allium
Врста Allium ampeloprasum L.
Група култивара Leek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
Култивар Many, see text
Празилук, главица & доњи листови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 255 kJ (61 kcal)
14,15 g
Шећери 3,9 g
Прехрамбена влакна 1,8 g
0,3 g
1,5 g
Витамини
Витамин А екв.
(10%)
83 μg
(9%)
1.000 μg
1900 μg
Тиамин 1)
(5%)
0,06 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,03 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,14 mg
Витамин Б6
(18%)
0,233 mg
Фолат 9)
(16%)
64 μg
Витамин Ц
(14%)
12 mg
Витамин Е
(6%)
0,92 mg
Витамин К
(45%)
47 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
59 mg
Гвожђе
(16%)
2,1 mg
Магнезијум
(8%)
28 mg
Манган
(23%)
0,481 mg
Фосфор
(5%)
35 mg
Калијум
(4%)
180 mg
Остали конституенти
Вода 83 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum[1]. Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.

Порекло и употреба[уреди]

Празилук је пореклом из Средоземља и древна је културна биљка. Употребљава се као свеж или се додаје јелима као зачин. У новије време знатне количине се суше и извозе. За исхрану се употребљава: стабло и листови.

Празилук је двогодишња биљка. Прве године образује моћно лажно стабло, код неких сорати високо и до 80 цм, следеће године развија дуго стабло високо и до 2 м. На стаблу се налази крупна лоптаста цваст, са великим бројем цветова које опрашују инсекти. Семе је ситно и наборано (1 грам садржи 300-400 семена). Међуредно растојање (у цм) 70-75, растојање у реду (у цм) 7-15, утрошак семена за расађивање g/ha 1000-1500, број биљака по ha 140000-200000, а минимална температура клијања 2 °C, оптимална температура клијања 20 °C

Производња

Следеће вредности могу оквирно служити за ђубрење. Празилук врло добро реагује на ђубрење уколико се оно обави на време.

Употреба ђубрива у производњи празилука[уреди]

Азот

Летња производња 225 kg/ha, јесења производња 250 kg/ha, зимска производња 270 kg/ha. 50-60% ових количина се даје унапред. Главна количина ђубрива за летњи празилук треба да се унесе од једном, а за јесењи и зимски празилук треба да се унесу из два или три пута (прихрањивање).

Фосфор

Празилук захтева осредње количине фосфора. Ако земљиште има довоље количине фосфора уноси се 75-100кг P2O5 као троструки супер фосфат у основном ђубриву.

Калијум

Празилук не захтева много калијума .На нормалним земљиштима ће бити довољне количине од 150-200 kg/ha, узимајући у обзир могуће уношење ђубрива. Употреба ђубрива која садрже магнезијум је препорућљива, иИ то у количинама 300-400 kg/ha.

Dобар расад празилука је дебљине оловке. Дужина белог дела биљке је врло важна и уско повезана са методом садње. Расађивање се треба обавити довољно дубоко, чак иако то резултира каснијим порастом. Рани празилук се сади на дубини од 10-15 cm, а касни варијатети на дубину од 18-20 cm. Дубља садња резултира тањом биљком која је мање продуктивна, спорије расте И осетљива је на болести. Униформни садни материјал је и даље основа за уједначен усев И највиши принос. Биљке би требало да се ставе у припремљене бразед И залију да би се затим покриле земљом заштитиле корен. Биљке не треба прскати топлом водом, јер може доћи до напада гљива. Празилук се расађује у ниске леје, у бразде или на равним површинама, а то зависи од начина наводњавања. Примењује се и садња у траке од по 4-6 редова.

Берба и чување[уреди]

Празилук се вади у новембру; биљке се чупају, а ако то тешко иде, корен се подсеца мотиком. Биљке се очисте од старих поломљених листова,а корење скрати на 2-3 cm. Са једног хектара може се добити принос од 40-60 t.

Данас постоје многе сорте празилука, али можемо поменути нове хибриде:

За летњу призводњу
  • Вермонт је рани хибрид празилука. Биљка је дуга и права. Она даје висок принос. Лисна маса је светло зелена. Погодна за употребу у свежем стању и за прераду.
  • Станлеy Ф1 је хибрид празилука за рану сезону. Врло усправна биљка. Погодан за лето и рану јесен.
Јесења производња
  • Варна је средње рани варијетет празилука тзв. бугарски (камуш). Препоручује се за производњу у касно лето и јесен. Биљка је чврста са дугим белим, и кратким зеленим делом на врху. Добар принос и добра толеранција на мраз.Изузетно је погодан за механичку бербу, прераду И добро се чува.
Зимска производња
  • Аркансас је касни варијитет погодан за презимљавање, због своје врло добре толеранције на мраз. Висока толеранција на болести лишћа. Биљка има дуго и чцрсто стабло, беле до бледо зелене боје при врху.
  • Лавренц је касни хибрид. Снажан пораст и висока толеранција на мраз чини га врло погодним за презимљавање и бербу у рано пролеће.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Татић Б. 1975. Alliaceae. У: Флора СР Србије VII. САНУ: Београд. pp. 576.

Спољашње везе[уреди]