Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ
Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOVJ, Valjevo 1944.jpg
Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ у ослобођеном Ваљеву октобра 1944. године
Постојањесептембар 1941 - октобар 1944.
Место оснивања:
Столице код Крупња
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден народног хероја

Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ је формиран септембра 1941. године, под називом Стража Главног штаба НОПОЈ-а. Његов задатак је био обезбеђивање чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Од формирања, септембра 1941, па до укључивања у састав Гардијске бригаде, октобра 1944. године, мењао је неколико имена:

  • Стража Главног штаба НОПОЈ, септембра 1941.
  • Стража Врховног штаба НОПОЈ, од септембра до децембра 1941.
  • Пратећи вод Врховног штаба НОПОЈ, од децембра 1941. до марта 1942.
  • Пратећа чета Врховног штаба НОП и ДВЈ, од марта до новембра 1942.
  • Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од новембра 1942. до октобра 1944. године

Поводим петнаестогодишњице битке на Сутјесци, јуна 1958. године, батаљон је одликован Орденом народног хероја.

Формирање[уреди]

Септембра 1941. године у Столицама је образована посебна јединица за обезбеђивање, чланова Главног штаба НОПОЈ-а, као и делегата који су дошли на саветовање — Стража Главног штаба НОП одреда Југославије. То је била група од 10-12 бораца из Ваљевског партизанског одреда. После саветовања у Столицама, 26. септембра 1941. године, променила је назив у Стража Врховног штаба НОП одреда Југославије и појачана је на 15-20 бораца. После ослобођења Ужица и преласка Врховног штаба, стража је повећана на јачину вода и предузела је и обезбеђење радио-станице ЦК КПЈ у Ужичкој Пожеги. У експлозији у Фабрици оружја у Ужицу, погинула је скоро половина ове јединице.

Средином децембра 1941. године, у Новој Вароши, формиран је Пратећи вод Врховног штаба. Врховни штаб је, половином марта 1942. године, у Фочи формирао Пратећу чету. Ова јединица била је углавном сачињена од бораца из Србије. У време Треће непријатељске офанзиве и похода пролетерских бригада у Босанску крајину, обезбеђивала је Врховни штаб и друге органе НОП-а. После доласка у Босанску крајину, током августа и септембра, попуњена је борцима из босанских, хрватских и црногорских јединица.

Крајем новембра 1942. године чета је реорганизована у Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ, у чијем су се саставу налазиле две пешадијске и једна инжињеријска чета са укупно око 180 бораца. Пратећи батаљон је имао нарочито важну улогу током Четврте и Пете непријатељске офанзиве. Његове пешадијске чете успешно су обезбеђивале Врховни штаб, Извршни одбор АВНОЈ-а и разне друге установе, а инжењеријска чета је извршила бројне задатке у рушењу и постављању мостова и обезбеђивању прелаза на Рами и Неретви, Пиви, Тари и Сутјесци. Пратећи батаљон је био ангажован у борбама током битке на Сутјесци и истакао се у борбама: на Пресјаци, под Маглићем, 3. јуна; Милинкладама, 9. јуна; у рејону Лучких, Врбничких и Мрчин колиба на Зеленгори, од 10. до 12. јуна.

У другој половини јуна 1943. године батаљон је реорганизован - издвојена је инжењеријска чета, која је реорганизована у инжењеријски батаљон, а због губитака, уместо три, остале су само две пешадијске чете. Августа 1943. године у саставу Пратећег батаљона формиран је коњички ескадрон и посебан вод за обезбеђење америчке и британске Војне мисије при НОВЈ. У пролеће 1944. године батаљон је имао и противавионску митраљеску чету, а вод за обезбеђење мисија је преформисан у чету.

Пратећи батаљон се нарочито истакао у одбрани чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ, токо немачког десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године. Заједно с Официрском школом и деловима првог инжењеријског батаљона, имао је одлучујућу улогу у одбијању немачког напада на пећину у Дрвару, а касније и у обезбеђивању заштите и евакуацији централних установа НОП-а и савезничких мисија.

После евакуације из Дрвара, батаљон је раздвојен - његов коњички ескадрон прешао је на острво Вис, а пешадијске чете су стављене под команду Штаба Првог пролетерског корпуса и под борбом прешле из западне Босне у Црну Гору, где су стављене под команду Другог ударног корпуса и остале све до октобра 1944. године, водећи борбе с четницима и Немцима. Октобра 1944. године Пратећи батаљон је прешао у ослобођени Београд и ушао у састав Гардијске јединице.

Народни хероји Пратећег батаљона Врховног штаба[уреди]

Литература[уреди]