Прва битка код Ел Аламејна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва битка код Ел Аламејна
Део Другог светског рата
Advance of the Panzerjager-Abteilung 39-AC1942.jpg
Напредовање тенкова афричког корпуса
Време: јул 1942.
Место: Ел Аламејн, Египат
Резултат: Тактички нерешено, стратешка победа Савезника
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
 Британска Индија
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Јужноафричка Унија
 Немачка
 Италија
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Клод Окинлек Трећи рајх Ервин Ромел
Јачина
150.000 војника
935 тенкова[1]
100.000 војника

Прва битка код Ел Аламејна је вођена месец дана (131. јула 1942) између њемачко-италијанског Афричког корпуса под командом генерала Ервина Ромела и Британске 8. армије којом је командовао генерал Клод Окинлек.[тражи се извор од 01. 2016.]

Битка[уреди]

1. јула Афрички корпус је кренуо у напад на Британску 8. армију која се налазила на утвђеним положајима на Аламејнској црти. До вечери, Афрички корпус није успио пробити одбрамбене положаје Британаца, што је довело до заустављања Афричког корпуса генерала Ервина Ромела. Ујутро 2. јула Ромел је окупио своје снаге на северу, с намером да заобиђе Ел Аламејн и пробије одбрамбену црту Британаца.[2] Окинклек је наредио противнапад око средине положаја Афричког корпуса, али безуспјешно.

Истовремено, Савезници су напали и јужни дио Афричког корпуса. Ту су наишли на Италијане, и били су нешто успешнији. Због таквог отпора Савезника, Ромел се одлучио на ново прегруписавање Афричког корпуса и припрему одбране својих положаја.[тражи се извор од 01. 2016.]

Окинклек је 10. јула на северу код Тел ел Еиса напао Афрички корпус и при томе заробио око хиљаду Немаца и Италијана, а Ромелов противнапад није успео. Окинлек је поново напао 14. и 21. јула. Ниједна од двају битки није била успешна, а недостатак наоружања пешадије, које је требало стићи у вријеме друге битке, довело је до губитка око 700 људи.[тражи се извор од 01. 2016.]

Упркос овим поразима, Савезници су 27. јула извели још два напада. Напад изведен на сјеверу код Тел ел Еиса је био осредњи промашај, док је други, код Митејрија, био злосрећни пораз. Минска поља, која су поставили Немци и Италијани, нису била очишћена, па снабдевање није стигло до савезничке пешадије на време да одбију противнапад који су Немци извели.[тражи се извор од 01. 2016.]

Снаге Британске 8. армије су биле исцрпљене, па је Очинлек 31. јула затражио, да се зауставе офанзивне операције и појача одбрана, како би се припремили за велику офанзиву.[тражи се извор од 01. 2016.]

Последице[уреди]

Борбе су завршене пат позицијом, али је заустављено напредовање сила Осовине према Александрији (а онда даље према Каиру). Поновни покушај Ромела да премости или пробије савезничке положаје осујећен је битком код Алам Халфе.[тражи се извор од 01. 2016.]

Генерал Харолд Александер, главнокомандујући савезничких снага на Блиском истоку сменио је Очинлека кад је он одбио да поново крене у напад док се његове снаге не прегрупишу. На месту заповедника Британске 8. армије заменио га је генерал Бернард Монтгомери. Под његовом командом је 8. армија у Другој бици код Ел Аламејна у октобру победила снаге генерала Ромела.

У Ел Аламејну се налази британско војно гробље с око 7.500 гробова, као и немачки и италијански споменици погинулима у Другом светском рату који данас привлаче велики број туриста.[тражи се извор од 01. 2016.]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Greene & Massignani (2007). стр. 212.
  2. Winters, Harold A.; Jr., Gerald E.. Galloway; Reynolds, William J.; David W. Rhyne (2001). Battling the Elements: Weather and Terrain in the Conduct of War. JHU Press. стр. 258. ISBN 978-0-8018-6648-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]