Прва личка пролетерска ударна бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прва личка ударна бригада
Постојање8. јули 1942.
Место оснивања:
Тоболић, код Слуња
Формација1. батаљон "Марко Орешковић"
2. батаљон "Вуксан Пекиша"
3. батаљон "Божидар Аџија"
4. батаљон "Матија Губец"
Јачина1.100 војника и официра
ДеоНОВ и ПО Југославије
Одликовања19. марта 1944. проглашена пролетерском
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде првог реда
Орден братства и јединства првог реда
Команданти
КомандантСтеван Опсеница
Политички комесар Урош Крунић

Алтернативни називи:
Ударна бригада Прве оперативне зоне Хрватске
Прва народноослободилачка ударна бригада Хрватске
Прва ударна бригада Шесте личке дивизије
Прва личка пролетерска НОУ бригада „Марко Орешковић“


Прва личка пролетерска народноослободилачка ударна бригада „Марко Орешковић“ је формирана 8. јула 1942. године у селу Тоболићу код Слуња, на Кордуну, као Прва ударна бригада Прве оперативне зоне Хрватске, од личких батаљона „Марко Орешковић” и „Вуксан Пекиша”, Другог батаљона Првог кордунашког НОП одреда и Ударног батаљона Банијског НОП одреда. Тада је имала нешто преко 1.100 бораца.

Први командант бригаде био је Стеван Опсеница, народни херој, а политички комесар Урош Крунић, народни херој.

Прва личка бригада, ударна и пролетерска, иако је име територијално одређује, није само личка. Лика је у ту бригаду, кад је оснивана, у јуну 1942. године, дала своја два батаљона. У првој фази борбених дејстава 1. бригаде, која је најпре била 1. бригада 1. оперативне зоне, а затим 1. хрватска бригада, до формирања дивизија у Хрватској, од јуна до новембра 1942. године, у њеном саставу су били и по један батљон из Баније и са Кордуна.

У завршним операцијама, после борбе за Ваљево, септембра 1944. године, састав бригаде је готово измењен: најпре добровољци (до децембра 1944.), а затим новомобилисани борци из Србије, чине око 90 процената састава старих личких батаљона - "Марко Орешковић", "Пекиша Вуксан", "Божидар Аџија" и "Матија Губец", а бригада је имала и Пети батаљон, македонски, „Јане Сандански“. Пре тога је у два наврата имала по пет батаљона - од децембра 1942. до средине маја 1943. Пети митраљески и у пролеће 1944. Пети руски.

Прва личка народноослободилачка ударна бригада, је у другој фази рата преузела име од свог 1. батаљона име славног личког револуционара и јунака Марка Орешковића Крнтије. Деловала је од Карловца до Сиска на северу, од Сења и Карлобага на западу, до Книна на југу. Осигуравала је и Прво и Друго заседанје АВНОЈ-а.

Од 22. новембра 1942. године па до краја рата Прва личка бригада била је у саставу Шесте личке дивизије.

У саставу Шесте личке пролетерске дивизије "Никола Тесла" извела је поход од Дрвара до Златибора. Ослобађала је западну Србију, Ваљево и Београд, прва прешла земунски мост 20. октобра 1944. године и кренула на Сремски фронт. Од почетка офанзиве 5. априла 1945. до ослобођења Загреба, није имала ни дана одмора.

Током рата у Првој личкој бригади борило се око 12.000 бораца, од којих је преко 2.500 погинуло, а 28 бораца бригаде одликовано је Орденом народног хероја Југославије.

19. марта 1944. године Прва личка бригада је проглашена пролетерском.

Поводом тридесетпетогодишњице формирања Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, 21. јула 1977. године одликована је Орденом народног хероја Југославије.

Народни хероји Прве личке пролетерске бригаде[уреди]

Литература[уреди]