Прва чехословачка република

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Чехословачка Република
Прва Чехословачка Република
Чехословачка
Крилатица: 'Pravda vítězí / Pravda víťazí
"Истина ће преовладати"
Химна
"Nad Tatrou sa blýska"
(срп. "Муње изнад Татри")
Географија
Континент Европа
Регија Бохемија, Моравска, Словачка
Главни град Праг
Друштво
Службени језик Чехословачки језик
Политика
Облик државе Парламентарна република
Владари  
 — Председник Томаш Масарик
 — Премијер Карел Крамар
Законодавна власт Дводоми парламент
Историја
Историјско доба Међуратни период
 — Оснивање 1918
 — Укидање 1938
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 140800 km²
Валута Чехословачка Круна
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Austria-Hungary (1869-1918).svg Аустро-Угарска Монархија Друга Чехословачка република Flag of the Czech Republic.svg
Трећи Рајх Flag of Germany (1935–1945).svg
Мађарска Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg
Пољска Flag of Poland (1928–1980).svg
Регионалним језицима су сматрани немачки језик, мађарски језик, ромски језик и јидиш.
Прва Чехословачка Република у међуратном периоду, након 1928. године

Прва чехословачка Република (Чешки: První československá republika, Словачки: Prvá česko-slovenská republika), колоквијално Чехословачка је прва независна заједничка република два народа. Чеха и Словака, настала на историјским територијама на којем су живели а које су биле саставни део некадашње Аустро-Угарске монархије. У њен састав улазе територије које су припадале Аустрији - Бохемија, Моравска и мањи делови Шлезије, као и делови који су припадали Мађарској - Горња Угарска и Рутенија.

Након 1933. године, Чехословачка је остала само de facto демократија, организована као парламентарна република, све до 1. октобра 1938. године, када је Судетска област, у којој су већински живела немачка мањина, под Минхенским споразумом припојена Нацистичкој Немачкој. Истим споразумом, делови Словачке и Рутеније су припали Мађарској, као и један регион Шлезије, који је припао Пољској. Овим споразумом је престала да постоји Прва чехословачка република, коју замењује Друга чехословачка република, али и она убрзо престаје да постоји уласком војске Нацистичке Немачке у Праг и окупацијом остатка републике.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Прва Чехословачка република настаје у моменту колапса Аустро-угарске Монархије, у октобру 1918. године. Настаје на основу Питсбуршког споразума из маја 1918. године и Декларације о независности Чехословачке, коју су у Вашингтону створила такозвана три оца Чехословачке нације: Томаш Масарик, Милан Растислав Штефаник[2] и Едвард Бенеш, а прогласили је у Паризу и Прагу 18. односно 28. октобра 1918. године. Декларацију о независности написао је Чешки Комитет у избеглиштву, који је признањем сила Антанте постао Чешко веће. Словачки народ ће се прихватити одредбе Декларације кроз своју Декларацију у Липтовски Свати Микулашу, 1. маја 1918. године, креирану од стране Вавро Сробара, којом се захтевао самоопредељење за све нације које су биле мањинске у Аустро-Угарској монархији, укључујући и Мађаре на просторима Чехословачке. Већ 24. маја исте године, на састанку Словачке националне странке у Турцијански Свати Мартину, проглашена је "смрт хиљадугодишњег брака Словака и Мађара" . На истом месту, Словачко национално веће 30. октобра 1918. године ће одлучити о припајању Словака новој републици.[3]

Границе нове републике су утврђене на Париској мировној конференцији 18. јануара 1919. године, а донете су нешто касније, Споразумом у Сен Жермену 10. септембра 1919 и Тријанонским споразумом са Мађарском 4. јуна 2020. године. Париским мировним споразумом су прихваћени скоро сви захтеви Чехословачке, сем коридора са Југославијом.

Прва влада Чехословачке је установљена у новембру 1918. године, када је проглашена република, а са власти уклоњени Хабзбурговци. За првог председника Чехословачке републике је проглашен Масарик. [1]

У првој влади, доминирале су чешке националне партије и само мање од петине су били представници словачке нације, што се објашњава другачијим системом владања над овим територијама у Аустро-угарској Монархији и нерепрезентативношћу словачке мањине у мађарским органима власти. Такође, приметно је и потпуно изостављање мађарске и немачке мањине из чехословачких власти, услед негативног мишљења о њиховој лојалности према новој држави.

Први Устав Чехословачке републике је донет 29. фебруара 1920. године. Прва Скупштина је била дводомна, са сенатом од 150 чланова, који се бирао на сваких осам година и Посланичког дома са 300 чланова који су се бирали на шест година. Први избори, на којем су могле да учествују и жене и да буду биране, одржани су у у априлу исте године, а Масарик је изабран за председника 27. маја 1920. године.[3]

Политичку стабилност Прве Чехословачке републике осигурало је и то што је Масарик остао председник све до повлачења са сцене усред болести у децембру 1935. године а као наследника је изабрао Едварда Бенеша, који је до тад водио успешну спољну политику Чехословачке која је достигла велики међународни углед.

Под Чехословачком, у Братислави су отворени Матица Словачка, највећа културна институција Словака, која је била забрањена од 1875. године, и отворен је први словачки универзитет, који ће понети име Комениус. [3]

Услед централизоване чехословачке политике, дошло је до раста незадовољства код свих мањинских народа, укључујући и Словаке и основано је неколико националистичких партија са главним циљем остваривања шире аутономије у оквиру Чехословачке. Тако се у Словачкој јавља крајње десничарска Словачка народна партија, коју ће основати Андреј Хлинка а убрзо преузети Јозеф Тисо, и која ће бити на власти током периода нацистичке сателитске прве Словачке Републике (1939-1945). [4]

Од 1928. године, Чехословачка је, у покушају децентрализације подељена у четири области (чешки: země, словачки: krajiny). Бохемија, Моравска-Шлезија, Словачка и подкарпатска Рутенија. Националне мањине су добиле право на оснивање својих образовних институција и коришћење свог језика у областима и покрајинама где су представљале преко 20% становништва. Упркос подели на четири области, већински законодавни процеси су и даље остали у Прагу. [4]

Томаш Масарик, председник Чехословачке 1918-1935.

Највећи проблем је изазван наглим растом нацистичке идеологије у суседној Немачкој и постављањем Адолфа Хитлера за канцелара. Велика немачка мањина у Чехословачкој је почела са све чешћим захтевима за аутономију, тврдећи да су потлачени под чехословачком влашћу. Основана је Партија судетских Немаца (Sudetendeutsche Partei - SdP) која је била под директним утицајем Нацистичке Немачке,и који су доживели огроман успех на парламентарним изборима 1935. године, када је за њих гласало преко 2/3 судетских Немаца. Након Аншлуса Аустрије 1938. године, Адолф Хитлер се окренуо ка анексији Судета, и у септембру је основан Sudetendeutsches Freikorps, парамилитарна организација која је заменила дотадашње структуре власти у Судетској области и која је тренирана у Нацистичкој Немачкој. Упадима у Судетску област, изазвали су реакцију председника Бенеша и покушајем успостављања војне управе у Судетској области. Бенеш је био спреман и за оружани сукоб, али је под притиском западних сила, пре свега Велике Британије и Француске, које нису биле спремне за рат, Чехословачка била принуђена да прихвати одредбе Минхенског споразума, којим су Судетске области анексиране од стране Нацистичке Немачке. Истим споразумом, Мађарска је анексирала јужне делове Словачке, све до Будимпеште, са већински мађарским становништвом, али и делове Рутеније. Пољској је припала једна покрајина Шлезије која је имала половично пољско и чешко становништво.[4]

У процесу поништавања потписаних мировних уговора, у словачком делу републике је ојачао сепаратистички покрет који је на крају довео до потпуног слома Друге Чехословачке Републике и стварања сателитске прве словачке републике и једне од највећих мрља у западноевропској спољашњој политици. [1]

Потписници Минхенског споразума 1938. године.


Економија[уреди | уреди извор]

Едвард Бенеш, чехословачки министар спољних послова и касније председник.

Након оснивања државе, Чехословачка се сусрела са финансијским потешкоћама као и већина држава наследница Аустро-Угарске монархије, услед огромне инфлације старе аустријске круне. До 1922. године, установљена је и стабилизована нова чехословачка круна али су уведене строге дефлацијске мере, које су биле изузетно непопуларне и довеле су до раста незапослености, али су успешно сачувале чехословачку привреду од најгорих последица хиперинфлације у суседној Аустрији и Немачкој 1923. године.[3]

Сама територија државе није претрпела већа ратна оштећења и била су богата минералним рудама и развијеном индустријом као и богатим плодним равницама у Словачкој. Сматра се да је између 70% и 90% аустроугарске производње шећера, стакла, текстила, керамике, али и хемијске индустрије управо било на територији Чехословачке, као и добар део рударске и других индустрија. Постојао је дубоки јаз између индустријских чешких територија и првенствено пољопривредних словачких простора, а самим тим је постојао и дисбаланс у богатству ова два простора.

Почетком априла 1919. године, донет је закон о експропијацији земљишта, којим је редистрибуирано земљиште богатих власника из предратног периода, који су смели да задрже максимум 500 хектара земљишта уз одштету, која није обухватила чланове Хабзбуршке монархије, непријатеље државе и оне који су починили злочине против чехословачке нације током рата. Предност у добијању земљишта имали су војници и повратници из иностранства.

Већ у децембру 1918. године, донет је закон који је увео осмочасовно радно време. У јулу 1920. године у потпуности је забрањен рад деци испод 14. година, а тешки физички послови дечацима испод 16. година и девојчицама испод 18. година. Млађи испод 16. година и женама је био забрањен рад у опасним индустријама, као што је рударство.

Почев од 1924. године, сви запослени су имали обавезно плаћено здравствено осигурање, а радници на боловању нису смели бити отпуштени. Осигуран је и одлазак у пензију након 65 година старости или 35 година рада, са просечно пола месечног примања.

Под Уставом Прве чехословачке републике, сваки вид дискриминације жена је био забрањен, и имале су право гласа и избора у националну Скупштину. Имале су право на образовање, укључујући и универзитетско образовање и могућност запошљавања у државној администрацији. Почев од 1930. године, законом је установљено да једна трећина судија на свим нивоима би требало да буду жене. [3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Прва Чехословачка република у периоду 1920-1938.
Етнонационални цензус из 1921. године[5]
Региони "Чехословаци"

(Чеси и Словаци)

Мађари Немци Русини Јевреји Други Укупно
Бохемија 4382788 2173239 5476 2007 11251 93757 6668518
Моравска 2048426 547604 534 976 15335 46448 2649323
Шлезија 296194 252365 94 338 3681 49530 602202
Словачка 2013792 139900 637183 85644 70529 42313 2989361
Рутенија 19737 10460 102144 372884 80059 6760 592044
Чехословачка Република 8760937 31235688 745431 461849 180855 238080 13410750

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Orzoff, Andrea. (2009). Battle for the castle : the myth of Czechoslovakia in Europe, 1914-1948. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-536781-2. OCLC 245598429. 
  2. ^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha book, 219 pages, first issue vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, Czech Republic) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (in association with the Masaryk Democratic Movement, Prague), 2019, ISBN 978-80-87173-47-3, pp.145-147
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Dowling, Maria, 1955- (2002). Czechoslovakia. London: Arnold. ISBN 0-340-76368-X. OCLC 49395709. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Lukes, Igor. (1996). Czechoslovakia between Stalin and Hitler : the diplomacy of Edvard Beneés in the 1930s. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-976205-7. OCLC 252605293. 
  5. ^ Bujnák, Pavel (1932). Slovenský náučný slovník : príručná encyklopedia vedomostí v troch dieloch. Litevna. OCLC 247398079.