Први батаљон војне полиције 1.КК

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Први батаљон војне полиције 1.КК
Amblem Prvog bataljona vojne policije 1. Krajiškog korpusa VRS.jpg
Постојање1992—2003.
Место оснивања:
Бања Лука
Формацијабатаљон
Јачина450 - 500[1]
просечно: 450 - 500[1]
ДеоВојска Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Немањића
Медаља Петра Мркоњића
Команданти
КомандантРадослав Лакић (1992-93)
Командант 2Драгомир Кесеровић (1993-95)
Командант 3Никола Рашуо (1995-96)
Командант 4Драган Талић (1996-98)
Командант 5Жељко Зорић (1998-2003)

Први батаљон војне полиције 1.КК је била једна од јединица 1. Крајишког корпуса Војске Републике Српске. Батаљон је наследник 5. батаљона војне полиције Бањалучког корпуса ЈНА и 14. батаљона војне полиције из Љубљане, а формиран је 16. јуна 1992. у Бања Луци. Батаљон је био ангажован у обезбеђивању командних места команде корпуса, регулисању саобраћаја, обуци регрута, заштити важнијих објеката и противдиверзантским дејствима.

Током рата у БиХ батаљон се посебно истакао у операцији Коридор, када је успостављена копнена везе између западног и источног дела Републике Српске. У рату је погинуло 69 бораца, а рањено је више од 400.[2]

Организација[уреди | уреди извор]

Батаљон је по формацији имао две чете војне полиције, противтерористички вод, саобраћајну чету, позадински вод, вод за службе, одељење везе и одељење специјалиста. Мада је по формацији батаљон требало да обавља полицијско-безбедносне послове, током рата је често био носилац војних борбених деловања.

Батаљон је био попуњен активним и резервним официрима, подофцирима и војним обавезницима.

Ратни пут[уреди | уреди извор]

1992.[уреди | уреди извор]

Током маја месеца батаљон је обезбеђивао хидроелектрану Бочац и учествовао у борбама за град Кључ и ширу околину. У јуну и јулу месецу батаљон је у операцији Коридор ослободио Оџак. Батаљон је прве веће губитке имао приликом покушаја заузимања Горњих Колиба 18. августа и у борбама за Брод 25. августа. Међутим, батаљон је само четири дана потом, заједно са другим јединицама ВРС, заузео јако непријатељско упориште Костреш. После крађе паузе у гарнизону Бања Лука, батаљон је послат у околину места Градачац, где је и остао до краја 27. октобра када је један вод батаљона учествовао у операцији Врбас. Батаљон ће крај године дочекати у околини града Брчко.

1993.[уреди | уреди извор]

Почетком јануара батаљон је допуњен са више од 200 војника. Наиме, 1. Крајишки корпус наредио је свим бригадама да пошаљу по једно одељење добровољаца у батаљон војне полиције. Овом наредбом батаљон је променио формацију и сада је имао шест чета војне полиције. До краја маја већи део батаљона је ангажован у нападима на Орашје, након чега је пребачен на Добојско ратиште. У јулу батаљон је пробио непријатељску линију код места Брка, у операцији Садејство.[3] У септембру један део јединице учествује у протестима против власти Републике Српске у Бањој Луци.

1994.[уреди | уреди извор]

Током јануара припадници батаљона учествују у неуспелом нападу на село Матузиће на добојском ратишту. Непуних месец дана потом батаљон заузима Катанову косу на истом ратишту. До јесени батаљон се борио на озренском ратишту, да би у септембру учествовао у операцији Бреза.[4] Напад је почео 6. септембра, а батаљон је заједно са извиђачком четом 1. Крајишког корпуса нападао с полазних положаја Ћорковача–тт 414–Рада. 12. септембра непријатељ убацује диверзантску групу јачине 150-200 војника преко положаја Војске Републике Српске Крајине, која напада командно место Главног штаба и окружује део батaљона војне полиције. У пробоју је погинуло 14 припадника батаљона док су три заробљена.

1995.[уреди | уреди извор]

У јануару батаљон добија нову формацију: уместо шест чета, основане су две као и једна наставна чета. Током последње године рата, батаљон је имао 475 војника, од тога 19 официрa и 52 подофицира.[1] Током марта и априла, један део батаљона је учествовао у борбама на планини Влашић, где је стабилизовао линију одбране 22. лаке пешадијске бригаде и заузео објекат Марковац.[5] Током септембра батаљон је заједно са једном тенковском четом из 1. оклопне бригаде и једним батаљоном 43. моторизоване бригаде бранио линију МлиништеПодрашницаБараћи. 14. септембра батаљон је распоређен на превоју Штрбине где остаје до 19. септембра. Батаљон је крај рата дочекао у спречавању непријатељских напада на Нови Град и Бању Луку.[6]

Наоружање и техника[уреди | уреди извор]

Послератни период[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Зорић, Жељко. 1. (11.) Батаљон војне полиције 1.КК. Бања Лука: Глас Српске, 2016. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Обиљежено 26 година од формирања батаљона војне полиције 1. Крајишког корпуса”. www.borackars.org. Приступљено 24. 6. 2018.