Прводецембарско уједињење
Прводецембарско уједињење (или Прводецембарски акт) представља прокламовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918.
Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца непосредно су претходили закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.
Делегација СХС и проглас уједињења СХС
[уреди | уреди извор]Делагација Народног вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, од тридесет чланова, стигла је у Београд ујутро 28. новембра 1918. За утврђивање начина како да се прогласи уједињење, образован је одбор од шесторице. У њега су ушли Анте Павелић (старији), Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака као представници народног већа, и Стојан Протић, Љубомир Јовановић и Момчило Нинчић, као представници Владе Краљевине Србије.
После усаглашавања ставова између делегације и представника српске владе о привременом уређењу уједињене државе до доношења Устава, престолонаследник Александар Карађорђевић је у кући Крсмановића на Теразијама у Београду (у којој је регент привремено становао након ослобођења престонице) 1. децембра 1918. прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
Државни празник у Југославији
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Указом 28. новембра 1919. је 1. децембар проглашен за државни празник.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]- Нишка декларација
- Крфска декларација
- Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи
- Подгоричка скупштина
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Службене Новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембар 1919, Број 152”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 09. 01. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора; Приређивачи: Уређивачки одбор (2018). Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, том I и II. Београд: Catena Mundi. стр. 1260. ISBN 978-866343-091-4.
- Екмечић, Милорад (2014). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Филип Вишњић. стр. 534. ISBN 978-866309-049-1.
- Екмечић, Милорад (2021). Стварање Југославије 1790-1918, Књ. 2 [Збирка: Сабрана дела Милорада Екмечића, Књ. 4. Нови Сад: Православна реч и Архив Војводине. стр. 1079. ISBN 978-86-81648-20-9.
- Мастиловић, Драга (2013). Између српства и југословенства. Београд: Филип Вишњић. стр. 398. ISBN 978-86-6309-010-1.
- Митровић, Андреј (2019). Југославија на конференцији мира 1918-1920. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 512. ISBN 978-86-515-1500-5.
- Казимировић, Васа (2022). Србија и Југославија 1914-1945, Књ. 1. Нови Сад: Прометеј. стр. 722. ISBN 978-86-515-2015-3.
- Казимировић, Васа (2022). Србија и Југославија 1914-1945, Књ. 2. Нови Сад: Прометеј. стр. 698. ISBN 978-86-515-2017-7.
- Радојевић, Мира (2018). Српски народ и југославенска краљевина 1918-1941, том I. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 428. ISBN 978-86-379-1388-7.
- Павловић, Марко (2000). Југословенска држава и право: 1914-1941. Крагујевац: Н. Павловић. стр. 375. ISBN 86-83313-01-8.
- Петрановић, Бранко; Зечевић, Момчило (1991). Агонија две Југославије. Шабац: ИКП Заслон. стр. 386.
- Попов, Чедомир (2022). Велика Србија - мит или стварност. Београд: Catena Mundi. стр. 215. ISBN 978-86-6343-170-6.
- Станковић, Др Ђорђе Ђ. (2014). Србија 1914-1918: Ратни циљеви. Нови Сад: Прометеј. стр. 496. ISBN 978-86-5150912-7.
