Прводецембарско уједињење
Прводецембарско уједињење (или Прводецембарски акт) представља прокламовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918.
Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца непосредно су претходили закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.
Делегација СХС и проглас уједињења СХС[уреди | уреди извор]
Делагација Народног вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, од тридесет чланова, стигла је у Београд ујутро 28. новембра 1918. За утврђивање начина како да се прогласи уједињење, образован је одбор од шесторице. У њега су ушли Анте Павелић (старији), Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака као представници народног већа, и Стојан Протић, Љубомир Јовановић и Момчило Нинчић, као представници Владе Краљевине Србије.

После усаглашавања ставова између делегације и представника српске владе о привременом уређењу уједињене државе до доношења Устава, престолонаследник Александар Карађорђевић је у кући Крсмановића на Теразијама у Београду (у којој је регент привремено становао након ослобођења престонице) 1. децембра 1918. прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
Државни празник у Југославији[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Указом 28. новембра 1919. је 1. децембар проглашен за државни празник.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
- Нишка декларација
- Крфска декларација
- Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи
- Подгоричка скупштина
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Службене Новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембар 1919, Број 152”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 09. 01. 2022.