Првослав Вујчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Првослав Вујчић
Prvoslav Vujčić commons.jpg
Првослав Вујчић
Датум рођења (1960-07-20)20. јул 1960.(57 год.)
Место рођења Пожаревац,
Србија
Награде Змајева”, „Минерва”, награда „Књижевне критике”

Првослав Вујчић (Пожаревац, 20. јул 1960) је српски књижевник, мастер компаративне књижевности, песник, преводилац и колумниста.[1]

Биографија[уреди]

Првослав Вујчић рођен је 20. јула 1960. године од оца Јефрема (1932–1996) и мајке Надежде (1936–2015) у Пожаревцу где је завршио основну школу и гимназију. Одрастао је у делу града који се зове Бурјан.[2] Вујчићева збирка поезије „Размишљања једног леша” регистрована је у Југословенској ауторској агенцији 1983. али је пред само објављивање судском одлуком од стране Савеза комуниста забрањена под образложењем да је „морално-политички неподобна за социјалистички систем и друштво”.[3] Књига је објављена после две деценије (2004.) и обухвата три дела: Картотека промашаја, Кремирани павиљон и Ексхумација. Вујчић је 1984. казивао песме на гостовању у рудничкој јами у Тузли због чега су га „рудари понели на рукама а власт доделила седмодневни затвор”.[4] У тузланском затвору написао је збирку „Кастрирање ветра” која је изашла 2005. године после више од две деценије. Један је од организатора демонстрација против НАТО агресије над Србијом и Црном Гором 1999. које су (када је реч о српској дијаспори) једино у Торонту трајале свих 78 дана.[5] Један је од оснивача добротворног фонда „Цар Лазар” у дијаспори и организације „Кнез Мирослав” у Бијелом Пољу. Писао је за „Православље”, „Књижевну реч” и „Књижевне новине” између осталих листова.

Члан је Удружења књижевника Србије, Српске књижевне задруге, Удружења књижевника Републике Српске и Интернационалног удружења песника (Сједињене Америчке Државе). Почасни је члан Удружења књижевних стваралаца (Канада). Интернационално удружење песника прогласило га је 2007. године амбасадором поезије Сједињених Америчких Држава. Оснивач је Урбаног књижевног круга.[6]

Од 31. јануара 1987. године живи у Канади.[7] Отац је четворо деце.[6]

Дела[уреди]

  • „Размишљања једног леша” (Београдска књига, 2004)[a]
  • „Београде, добро је, би’ из Торонта теби” (Београдска књига, 2004)[b]
  • „Кастрирање ветра” (Београдска књига, 2005)[c]
  • „Девето колено све/мира” (Београдска књига, 2005)[d]
  • „Wet” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Repatriates” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Catching Saliva” (UBC Canada Press, 2013)
  • „A Few Good Little Thoughts” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Thoughts of a Corpse” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Belgrade, It's All Good” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Castration of the Wind” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Ninth Step of the Universe” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Влажно” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Повратници” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Хватање пљувачке” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Неколико лепих малих мисли” (UBC Canada Press, 2014)

Награде и признања[уреди]

Добио је награде: „Змајеву” за књигу у рукопису (Београд, Србија), „Змајеву” за песму (Београд, Србија), награду „Минерва” за ширење истине о Србима животним делом и писаном речју (Торонто, Канада) и награду „Књижевне критике” за песму (Сједињене Америчке Државе).

Напомене[уреди]

  1. Књига се налази у Библиотеци Матице српске
  2. Књига се налази у Библиотеци Матице српске
  3. Књига се налази у Конгресној библиотеци
  4. Књига се налази у Конгресној библиотеци

Извори[уреди]

  1. Радио-телевизија Србије (2004). „Интервју, РТС ~ Првослав Вујчић, књижевник”. Приступљено 2. 12. 2015. 
  2. Српска дијаспора (24. 02. 2004). „Сваки Србин роман за себе”. Приступљено 24. 10. 2017. 
  3. Bar None Group (4. 10. 2016). „Ginsberg, Whitman, Banned Poetry and a Supermarket in California”. Приступљено 17. 5. 2017. 
  4. Првослав Вујчић, Кастрирање ветра, стр. 7, Београдска књига. 2005. ISBN 86-7590-107-0.
  5. Политика (28. 3. 2004). „Отаџбина на Гембл авенији”. Приступљено 23. 6. 2017. 
  6. 6,0 6,1 Урбани књижевни круг (16. 5. 2013). „Биографија Првослава Вујчића”. Приступљено 27. 7. 2013. 
  7. Урбани књижевни круг (07. 08. 2014). „Француски маргарин с „друштвене” мреже...”. Приступљено 24. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]