Пребиотик

С Википедије, слободне енциклопедије
Кртола артичоке из које се добија инулин

Пребиотици су посебна врста несварљивих влакана и другихе супстанци које обезбеђују одговарајуће окружење у цревима за раст бактерија цревне флоре.

Дефиниције - пробиотик и синбиотик[уреди | уреди извор]

Пробиотици су живи микроорганизми односно микробни састојци хране који се конзумирају у одговарајућем броју и чија присутност у човековом организму благотворно делује на одржање здравља.[1]

Синбиотици су комбинација пробиотика и пребиотика, у коме пробиотици и пребиотици делују синергистички (појачавају ефекат).[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Кртола Yacon-а која се традиционално гаји на Блиском истоку, Средњим Андима у Колумбији и у Аргентини. Осим што спада у функционална храна, користи се у лечењу високог холестерола и дијабетеса, јер туберкуле садрже много фруктана, углавном инулина и фрукто-лигосахарида (ФОС), једињења отпорних на желудачне сокове и који пролазе кроз дигестивни тракт без метаболише, обезбеђујући мање калорија и обављајући сличне функције као храна која садржи дијетална влакна. Може се сматрати и пробиотичком храном.

Пребиотици нису живи организми већ супстанце које људско тело не разграђује. Њихово распадање почиње тек у дебелом цреву под утицајем бактерија. Њихови производи разградње уништавају патогене организме и стимулишу раст нормалне цревне флоре.[3]

Најпознатији пребиотик је инулин,[4] полисахарид који се састоји од Д-фруктозе и мале количине (2-3%) Д-глукозе. Инулин стимулише раст бактерија млечно-киселинског врења (пробиотика). Ако се претрера са уносом производа које садрже инулин може доћи до надувавања и надимања.Због немогућност варења инулина у желуцу и танком цреву, његово дејство на ниво шећера у крви је минимално, јер се не разлаже на моносахариде, па га могу користити оболели од шећерне болести.

Инулин у организму побољшава апсорпцију калцијума.

Функција[уреди | уреди извор]

Већина истраживања о пребиотицима се фокусирала на ефекте које пребиотици дају на бифидобактерије и лактобациле.[5][6][7] Ове бактерије су истакнуте као кључни пробиотици и корисне бактерије у цревима јер могу имати неколико корисних ефеката на домаћина у смислу побољшања варења (укључујући, али не ограничавајући се на побољшање апсорпције минерала)[8] и ефикасност и интринзичну снагу имуног система.[9]

Показало се да и бифидобактериjае и лактобацили имају различите пребиотске специфичности и да селективно ферментишу пребиотска влакна на основу ензима карактеристичних за популацију ових бактерија.[10] Тако, лактобацили преферирају инулин и фруктоолигосахариде, док бифидобактерије показују специфичност за инулин, фруктоолигосахариде, ксилоолигосахариде и галактоолигосахариде.[10]

Производ који стимулише бифидобактерије је описан као бифидогени фактор, концепт који се преклапа, али није идентичан са пребиотиком. Студије су такође показале да пребиотици, осим што стимулишу раст корисних цревних бактерија, такође могу да инхибирају раст штетних и потенцијално патогених микроба у цревима,[5][11] као што је нпр. клостридија.[5]

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Ферментација је главни механизам деловања за коју пребиотици користе корисне бактерије у дебелом цреву.[5][12][13] И бифидобактерије и лактобацилус су бактеријске популације које користе сахаролитички метаболизам да разбију супстрате.[5]

Бифидобактеријски геном садржи многе гене који кодирају ензиме који модификују угљене хидрате, као и гене који кодирају протеине за унос угљених хидрата.[12] Присуство ових гена указује на то да бифидобактерије садрже специфичне метаболичке путеве специјализоване за ферментацију и метаболизам олигосахарида биљног порекла, или пребиотика.[12] Ови путеви у бифидобактеријама на крају производе кратколанчане масне киселине,[5][12][13] које имају различите физиолошке улоге у функцијама тела.[6][14]

Метагеномски, метаболомски, гликомични и други омички приступи и напредак у аналитичкој хемији, као и клиничке студије на људима вероватно ће пружити нове увиде у механизме помоћу којих пребиотици функционишу ин виво.[15] Чак и ако би се могла постићи консензус дефиниција, она би морала бити довољно флексибилна да би се прилагодила неизбежним новим открићима у биологији црева. У супротном, наука о ефектима пребиотика на микробиоту и здравље домаћина може једноставно надмашити дефиницију. На крају крајева, за научнике и ненаучнике, као и за индустрију и регулаторе, неопходно је решавање дефиниције пребиотика како би се омогућила наставак употребе термина.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Spence, J. T. (2006): Challenges related to the composition of functional foods, Journal of Food Composition and Analysis, 19 (S4–S6)
  2. ^ Rastall RA, Maitin V. Prebiotics and synbiotics: towards the next generation. Curr Opin Biotechnol. 2002;13:490–496. [PubMed] [Google Scholar]
  3. ^ „Probiotik, prebiotik, simbiotik...”. Galen Pharm Apoteke (на језику: српски). 2015-02-27. Приступљено 2021-12-09. 
  4. ^ GIBSON, G. R.. Dietary modulation of the human gum microflora using the prebiotcs oligofrutose and inulin. The Jornal of Nutrition, [S.l.], n. 7, p. 1438-1441, 1999.
  5. ^ а б в г д ђ Slavin J (April 2013). "Fiber and prebiotics: mechanisms and health benefits". Nutrients. 5 (4): 1417–35. doi:10.3390/nu5041417. PMC 3705355. PMID 23609775.
  6. ^ а б Salminen SJ, et al. (August 2017). "Expert consensus document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics (ISAPP) consensus statement on the definition and scope of prebiotics" (PDF). Nature Reviews. Gastroenterology & Hepatology. 14 (8): 491–502. doi:10.1038/nrgastro.2017.75. PMID 28611480. S2CID 11827223.
  7. ^ Pandey KR, Naik SR, Vakil BV (December 2015). "Probiotics, prebiotics and synbiotics- a review". Journal of Food Science and Technology. 52 (12): 7577–87. doi:10.1007/s13197-015-1921-1. PMC 4648921. PMID 26604335.
  8. ^ Coxam V (November 2007). "Current data with inulin-type fructans and calcium, targeting bone health in adults". The Journal of Nutrition. 137 (11 Suppl): 2527S–33S. doi:10.1093/jn/137.11.2527S. PMID 17951497.
  9. ^ Seifert S, Watzl B (November 2007). "Inulin and oligofructose: review of experimental data on immune modulation". The Journal of Nutrition. 137 (11 Suppl): 2563S–67S. doi:10.1093/jn/137.11.2563S. PMID 17951503.
  10. ^ а б Wilson B, Whelan K (March 2017). "Prebiotic inulin-type fructans and galacto-oligosaccharides: definition, specificity, function, and application in gastrointestinal disorders". Journal of Gastroenterology and Hepatology. 32 Suppl 1: 64–68. doi:10.1111/jgh.13700. PMID 28244671.
  11. ^ CK Rajendran SR, Okolie CL, Udenigwe CC, Mason B (1 October 2017). "Structural features underlying prebiotic activity of conventional and potential prebiotic oligosaccharides in food and health". Journal of Food Biochemistry. 41 (5): e12389. doi:10.1111/jfbc.12389. ISSN 1745-4514.
  12. ^ а б в г Pokusaeva K, Fitzgerald GF, van Sinderen D (August 2011). "Carbohydrate metabolism in Bifidobacteria". Genes & Nutrition. 6 (3): 285–306. doi:10.1007/s12263-010-0206-6. PMC 3145055. PMID 21484167.
  13. ^ а б Lamsal BP (August 2012). "Production, health aspects and potential food uses of dairy prebiotic galactooligosaccharides". Journal of the Science of Food and Agriculture. 92 (10): 2020–28. doi:10.1002/jsfa.5712. PMID 22538800.
  14. ^ Byrne CS, Chambers ES, Morrison DJ, Frost G (September 2015). "The role of short chain fatty acids in appetite regulation and energy homeostasis". International Journal of Obesity. 39 (9): 1331–38. doi:10.1038/ijo.2015.84. PMC 4564526. PMID 25971927.
  15. ^ Dewulf EM, Cani PD, Claus SP, Fuentes S, Puylaert PG, Neyrinck AM, Bindels LB, de Vos WM, Gibson GR, Thissen JP, Delzenne NM. Insight into the prebiotic concept: lessons from an exploratory, double blind intervention study with inulin-type fructans in obese women. Gut. 2013;6:1112–1121.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tanaka R, Takayama H, Morotomi M, Kuroshima T, Ueyama S, Matsumoto K, Kuroda A, Mutai M. Effects of administration of TOS and Bifidobacterium breve 4006 on the human fecal flora. Bifidobact Microflora. 1983;2:17–24. [Google Scholar]
  • Okazaki M, Fujikawa S, Matsumoto N. Effect of xylooligasaccharide on the growth of bifidobacteria. Bifidobact Microflora. 1990;9:77–86. [Google Scholar]
  • Ito M, Deuguchi Y, Miyamori A, Matsumote K, Kikuchi H, Matsumoto K, Yajima T, Kan T. Effects of administration of galactooligosaccharides on the human faecal microflora, stool weigh and abdominal sensation. Microb Ecol Health Dis. 1990;3:285–292. [Google Scholar]
  • Hidaka H, Tashiro Y, Eida T. Proliferation of bifidobacteria by oligosaccharides and their useful effect on human health. Bifidobact Microflora. 1991;10:65–79. [Google Scholar]
  • György P, Norris RF, Rose SR. Bifidus factor. I. A variant of Lactobacillus bifidus requiring a special growth factor. Arch Biochem Biophys. 1954;48:193–201. [PubMed] [Google Scholar]
  • Coppa GV, Bruni S, Morelli L, Soldi S, Gabrielli O. The first prebiotics in humans: human milk oligosaccharides. J Clin Gastroenterol. 2004;38(Suppl. 6):S80–S83. [PubMed] [Google Scholar]
  • Kitaoka M, Tian J, Nishimoto M. Novel putative galactose operon involving lacto-N-biose phosphorylase in Bifidobacterium longum. Appl Environ Microbiol. 2005;71:3158–3162. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  • Holsinger VH. Lactose. In: Wong NP, Jenness R, Keeney M, Marth EH, editors. Fundamentals of dairy chemistry. 3rd ed. Van Nostrand Reinhold Co.; New York, NY, USA: 1988. pp. 279–342. [Google Scholar]
  • Rettger LF, Cheplin HA. A treatise on the transformation of the intestinal flora with special reference to implantation of Bacillus acidophilus. Yale University Press; New Haven: 1921. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  • Leach JD, Gibson GR, Van Loo J. Human evolution, nutritional ecology and prebiotics in ancient diet. Biosci Microflora. 2006;25:1–8. [Google Scholar]
  • Gibson GR, Roberfroid MB. Dietary modulation of the human colonic microbiota: introducing the concept of prebiotics. J Nutr. 1995;125:1401–1412.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).