Превалис

Провинција Превалис Provincia Prevalis
284.—395.
Римска провинција Превалис у 4. веку
Главни град	Скодра
Земља	Римско царство
Статус	Бивша покрајина
Историја
• Успостављено	284.
• Укинуто	395.
Претходник Следбеник Далмација (римска провинција) Горња Мезија Превалис (византијска провинција)

Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру. Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux). Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Реформе новца

У време владавине Диоклецијана долази до девалвације новца. Уводи се порез у натури (лат. annona) који углавном оптерећује сточаре. Порез у новцу оптерећивао трговце и занатлије у градовима, лат. auri iustralis collatio наплаћиван је у злату од времена Константина I.

У време Диоклецијана и Константина I новац добија име солид, касније перпер и тежи 4, 48 г. злата. Реформа сребрног новца је извршена 313. Тада је уведена силиква. Трећа реформа новца спроведена је за време цара Анастасија 498. Анастасије I (491.—518.) је укинуо лат. auri iustralis collatio али анона почиње да се скупља у новцу. Анастасијевом реформом новца долази до консолидација бронзаног фолиса. За фунту злата (72 солида) добија преко 20.000 бронзаних новчића што остаје на снази у Византији до 11. века.

Види још

• Источни Готи у Превалису

Спољашње везе

• Мапа
• Мапа
• Мапа

Литература

• Драгојловић, Драгољуб (1991). „Етничке промене на тлу позноримске провинције Превалитане”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 35—42. 
• Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Mijović, Pavle (1991). „Komanska kultura i pitanje dolaska Slovena u Prevalis”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 69—76. 
• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета. 
• Поповић, Радомир В. (1995). Рано хришћанство на Балкану пре досељења Словена (Србија, Повардарје, Црна Гора). Београд. 
• Popović, Radomir V. (1996). Le Christianisme sur le sol de l'Illyricum oriental jusqu'à l'arrivée des Slaves. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies. 
• Поповић, Радомир В. (2004). Хришћанство на тлу источног Илирика пре досељења Словена. Београд. 
• Стаматовић, Александар Д. (2006). „Хришћанска црква на тлу данашње Црне Горе прије досељавања словенских племена”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 5—12. 
• Stevović, Ivan (2016). „Early Byzantine Doclea and its citizens: Longe ab patriam” (PDF). Niš and Byzantium. 14: 121—136. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 12. 2016. Приступљено 30. 04. 2019. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.