Превалис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Провинција Превалис
Provincia Prevalis
284.—395.
Ancient balkans 4thcentury-sr.png
Римска провинција Превалис у 4. веку
Главни градСкодра
ЗемљаРимско царство
СтатусБивша покрајина
Историја 
• Успостављено
284.
• Укинуто
395.
Претходник
Следбеник
Далмација (римска провинција)
Горња Мезија
Превалис (византијска провинција)

Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру. Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux). Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Реформе новца[уреди]

У време владавине Диоклецијана долази до девалвације новца. Уводи се порез у натури (лат. annona) који углавном оптерећује сточаре. Порез у новцу оптерећивао трговце и занатлије у градовима, лат. auri iustralis collatio наплаћиван је у злату од времена Константина I.

У време Диоклецијана и Константина I новац добија име солид, касније перпер и тежи 4, 48 г. злата. Реформа сребрног новца је извршена 313. Тада је уведена силиква. Трећа реформа новца спроведена је за време цара Анастасија 498. Анастасије I (491.—518.) је укинуо лат. auri iustralis collatio али анона почиње да се скупља у новцу. Анастасијевом реформом новца долази до консолидација бронзаног фолиса. За фунту злата (72 солида) добија преко 20.000 бронзаних новчића што остаје на снази у Византији до 11. века.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]