Превалис

Провинција Превалис Provincia Prevalis
Римска провинција Превалис у 4. веку
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Земља		Римско царство
Главни град		Скодра
Друштво
Званични језици		латински
Религија		Паганизам, хришћанство
Владавина
Оснивање		284.
Престанак		395.
Статус		Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Далмација (римска провинција) Горња Мезија	Превалис (византијска провинција)
Портал:Историја

Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру. Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux). Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Реформе новца

У време владавине Диоклецијана долази до девалвације новца. Уводи се порез у натури (лат. annona) који углавном оптерећује сточаре. Порез у новцу оптерећивао трговце и занатлије у градовима, лат. auri iustralis collatio наплаћиван је у злату од времена Константина I.

У време Диоклецијана и Константина I новац добија име солид, касније перпер и тежи 4, 48 г. злата. Реформа сребрног новца је извршена 313. Тада је уведена силиква. Трећа реформа новца спроведена је за време цара Анастасија 498. Анастасије I (491.—518.) је укинуо лат. auri iustralis collatio али анона почиње да се скупља у новцу. Анастасијевом реформом новца долази до консолидација бронзаног фолиса. За фунту злата (72 солида) добија преко 20.000 бронзаних новчића што остаје на снази у Византији до 11. века.

Види још

• Источни Готи у Превалису

Спољашње везе

• Мапа
• Мапа
• Мапа

Литература

• Драгојловић, Драгољуб (1991). „Етничке промене на тлу позноримске провинције Превалитане”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 35—42. 
• Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Mijović, Pavle (1991). „Komanska kultura i pitanje dolaska Slovena u Prevalis”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 69—76. 
• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета. 
• Поповић, Радомир В. (1995). Рано хришћанство на Балкану пре досељења Словена (Србија, Повардарје, Црна Гора). Београд. 
• Popović, Radomir V. (1996). Le Christianisme sur le sol de l'Illyricum oriental jusqu'à l'arrivée des Slaves. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies. 
• Поповић, Радомир В. (2004). Хришћанство на тлу источног Илирика пре досељења Словена. Београд. 
• Стаматовић, Александар Д. (2006). „Хришћанска црква на тлу данашње Црне Горе прије досељавања словенских племена”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 5—12. 
• Stevović, Ivan (2016). „Early Byzantine Doclea and its citizens: Longe ab patriam” (PDF). Niš and Byzantium. 14: 121—136. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.