Преговори у Рамбујеу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дворац Рамбује у којем су вођени преговори.

Преговори у Рамбујеу су били преговори вођени на мировној конференцији о Косову и Метохији, која је 6. фебруара 1999. почела у француском Дворцу Рамбује у граду Рамбујеу код Париза.

На конференцији су учествовали представници власти СР Југославије и косовских Албанаца, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ, Кристофера Хила, Бориса Мајорског и Волфганга Петрича. Крах конференције, након безуспешних 17 дана преговора, означио је крај настојања да се косовска криза реши мирним путем. Уследило је бомбардовање тадашње СР Југославије.[1]

У књизи „Пут у Рамбује” др Предраг Симић наводи да су спорне одредбе преговора биле војно присуство НАТО у СР Југославији и одржавање референдума на Косову и Метохији, после три године.[1]

Ричард Холбрук састао се последњи пут са Слободаном Милошевићем 22. марта 1999. и понудио му последњу шансу да прихвати споразум из Рамбујеа. Милошевић је то одбио, што је довело до НАТО бомбардовања СРЈ, које је трајало 78 дана, од 24. марта до 10. јуна 1999.

Касније је Волганг Петрич пред Хашким трибуналом изјавио да је предлог споразума из Рамбујеа био у интересу Југославије. Он каже да је било предвиђено да се споразум из Рамбујеа „преиспита и ревидира” после три године на основу „воље народа”, али да је та формулација у одлучивање укључила и српску и албанску страну и није неминовно предвиђала референдум, будући да је међународна заједница „научила лекцију референдума у БиХ”.[2] Бивши начелник Државне безбедности Србије Горан Петровић је 2007. године изјавио да би било паметно тражити ретроактивно прихватање споразума из Рамбујеа.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]