Предак

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Предак је крвни рођак, сродник по очевој или мајчиној линији у даљој прошлости. Као што има много назива за родбину и рођаке, српски језик познаје и много речи за претке у различитим степенима сродства.

Најближи преци су баба и деда, њихови родитељи су прабаба и прадеда, пре њих чукунбаба и чукундеда (родитељи прабабе и прадеде, или бабини или дедини баба и деда, или мамини и татини прадеда и прабаба). У српској традицији крвно сродство рачуна се 16 колена уназад,[1] тако да пре чукунбабе и чукундеде претходе следећи преци:

  • наврдеда и наврбаба,
  • курђел и курђела,
  • аскурђел и аскурђела,
  • курђун и курђуна,
  • курлебало и курлебала,
  • сукурдол и сукурдола,
  • сурдепач и сурдепача,
  • парђупан и парђупана,
  • ожмикура и ожмикурка,
  • сајкатава и сајкатавка,
  • бели орао и бела пчела, као шеснаесто колено предака.

Бела пчела у неким крајевима означава и пети степен потомства, или се рачуна да су беле пчеле свака осамнаеста генерација. Понегде се под аскурђелом подразумева прапредак, родоначелник – далеки предак од којег потиче читав род, и који по њему носи презиме.

Вера и обичаји[уреди | уреди извор]

Стари народи, укључујући Словене, имали су, пре примања хришћанства, развијен култ предака. Веровали су да после смрти душе предака одлазе на други свет, одакле се старају о потомцима. Многи елементи култа предака очували су се до данас, нарочито у погребним обичајима. У славском култу место митског претка заузео је хришћански светитељ. Уобичајено је да припадници истог рода имају исту славу.

Уметност[уреди | уреди извор]

Преци се приказују на породичном стаблу. Чувене су фреске са представом линије наслеђа средњовековне владарске породице Немањића у манастирима Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]