Предак

Из Википедије, слободне енциклопедије

Предак је крвни рођак, сродник по очевој или мајчиној линији у даљој прошлости. Као што има много назива за родбину и рођаке, српски језик познаје и много речи за претке у различитим степенима сродства. Најближи преци су баба и деда, ту су и прабаба и прадеда, чули смо за чукунбабу и чукундеду (родитељи прабабе и прадеде, или бабини или дедини баба и деда, или мамини и татини прадеда и прабаба), али ту се ни приближно не исцрпљује множина предака. Може се рећи да тек ту ступају на сцену: наврдеда и наврбаба, курђел и курђела, аскурђел и аскурђела, курђун и курђуна, курлебало и курлебала, сукурдол и сукурдола, сурдепач и сурдепача, парђупан и парђупана, ожмикура и ожмикурка, сајкатава и сајкатавка и, на концу, бели орао и бела пчела, као шеснаесто колено предака. Бела пчела у неким крајевима означава и пети степен потомства, или се рачуна да су беле пчеле свака осамнаеста генерација. Понегде се под аскурђелом подразумева прапредак, родоначелник – далеки предак од којег потиче читав род, и који по њему носи презиме.

Вера и обичаји[уреди]

Стари народи, укључујући Словене, имали су, пре примања хришћанства, развијен култ предака. Веровали су да после смрти душе предака одлазе на други свет, одакле се старају о потомцима. Многи елементи култа предака очували су се до данас, нарочито у погребним обичајима. У славском култу место митског претка заузео је хришћански светитељ. Уобичајено је да припадници истог рода имају исту славу.

Уметност[уреди]

Преци се приказују на породичном стаблу. Чувене су фреске са представом линије наслеђа средњевековне владарске породице Немањића у манастирима Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]