Предање о Пави и Ахмету

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Предање о Пави и Ахмету
Нематеријално културно наслеђе
Регион Црна Гора
ПредлагачУправа за заштиту културних добара
Датум уписа2015. године

Предање о Пави и Ахмету је прича о љубави Паве и њеног мужа Ахмет-паше. То је познато предање-легенда с подручја Вранешке долине, које припада територији општини Бијело Поље у Црној Гори, и које се више од три и по века чува од заборава.[1]

По јунакињи легенде Пави настао је топоним Павино Поље.[2] Недалеко од центра Павиног Поља, налазе се надгробне плоче Паве и Ахмета које представљају сведочанство о несвакидашњој љубави.[1]

Предање о Пави и Ахмету је најпознатије предање-легенда с подручја Вранешке долине.[3]

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Управа за заштиту културних добара је 2013. године започела израду елабората процене културних вредности нематеријалних добара и законом заштитила 19 нематеријалних културних добара Црне Горе међу којима је и Предање о Пави и Ахмету.[4]

На иницијативу публицисте и новинара Веселина Коњeвића 2015. године, Управа за заштиту културних добара прогласила је предање о Пави и Ахмету нематеријалним културним добром Црне Горе.[3]

О легенди[уреди | уреди извор]

Предање је прича о љубави лепотице православне вероисповести Паве и Ахмет-паше исламизираног мештанина, и о чијој љубави сведоче две надгробне плоче, једна поред друге, са крстом и полумесецом.[2]

Легенда[уреди | уреди извор]

Легенда каже да се пре три и по века јединица кнеза Николе Миликића из Вранеша, Пава, удала за Ахмет-пашу Хасанбеговића који се после много година вратио у крај и заљубио у Паву. Пре чина склапања брака договорили су се да свако задржи своју религију. Сем тога и да мушка деца коју изроде буду исламске вероисповести, а женска правосалвне. У мираз Ахмет-паша је добио поље.

На првом порођају Пава је родила синове Мушу, Хасана и Даута. Синови су волели мајку и сваке недеље су је испред цркве чекали док не заврши обред. На другом порођају, Пава је умрла, рађајући кћерку Анђелију. Убрзо након тога умрла је и ћерка. Сахрањене су заједно као православке, а Ахмет-паша је у знак велике љубави Пави, поседе које му је донела у мираз, назвао Павино поље.

На самрти Ахмет је имао само једну жељу да буде сахрањен поред Паве. И данас тамо стоје две камене плоче, од којих је на једној у рељефу урезан крст, а на другој полумесец.[2][3]

Књига[уреди | уреди извор]

Године 2010. Веселин Коњевић је објавио књигу "Вранешка легенда: предање о Пави: између историје и легенде".[5] Коњевић је дошао до изворне верзије из 1901. године која је била на турском језику.[2]

Легенда као инспирација[уреди | уреди извор]

Легенда о Пави и Ахмету је многим писцима и сликарима била инспирација за настанак дела где је свако на свој начин покушао да исприча и дочара причу о великој љубави.

Године 2012. Пошта Црне Горе је издала поштанску марку на којима је визуализовала ликове Паве и Ахмета.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „PREDANJE O AHMETU I PAVI”. vijestibp.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ а б в г д „Legenda o Pavi i Ahmetu: Drevna ljubav kao temelj tolerancije”. slobodnaevropa.org. Приступљено 9. 10. 2021. 
  3. ^ а б в „Predanje o Pavi i Ahmetu da zaštiti Unesko”. Оld.dan.co.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  4. ^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffemontenegro.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „Vraneška legenda : predanje o Pavi : između istorije i legende”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предање_о_Пави_и_Ахмету&oldid=26981242”