Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Када је Дмитриј Иванович Мендељејев радио периодни систем хемијских елемената, оставио је места за тада непознате елементе којима је и предвидео њихова карактеристична својства. Ово су предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева или Мендељејвљеви предвиђени хемијски елементи, а привремено их је назвао користећи префиксе ека-, дви- и три- из санскрта, који су означавали колико су места удаљени од постојећих елемента са сличним својствима.[1]

За четири таква елемента лакша од лантаноида: ека-алуминијум (El), ека-бор (Eb), ека-манган (Em) и ека-силицијум (Es), предвиђена својства су се добро слагала са својствима галијума, скандијума, технецијума и германијума, елемената који су накнадно попунили места која је Мендељејев предвидио.

Ека-бор и скандијум[уреди]

Скандијум је као оксид изолирао Ларс Фредрик Нилсон у пролеће 1879. године. Сличност је препознао Пер Теодор Клеве, који је касније те године обавестио Мендељејева. Мендељејев је за екабор предвидио атомску масу од 44, а атомска маса скандијума је 44,955910.

Ека-манган и технецијум[уреди]

Технецијум су изоловали Карло Перијер и Емилио Сегре године 1937, дуго након Мендељејевљеве смрти, на узорцима молибдена који је био бомбардован језгрима деутеријума из Лоренсовог циклотрона. Мендељејев је за ека-манган предвидео атомску масу од 100, а атомска маса најтежег изотопа (технецијум-98) износи 97,907215.

Ека-силицијум и германијум[уреди]

Германијум је изолован 1882. и дао је најбољу потврду теорије у то доба због веће разлике својстава у односу на суседне елементе него што је она била код претходно откривених предвиђених елемената.

Својство Ека-силицијум Германијум
атомска маса 72 72,59
густоћа (г/цм3) 5,5 5,35
талиште (°C) високо 947
боја сива сива

Референце[уреди]

  1. ^ Kaji, Masanori (2002). „D.I.Mendeleev's concept of chemical elements and The Principles of Chemistry (PDF). Bulletin for the History of Chemistry. 27 (1): 4—16. 

Литература[уреди]

  • Scerri, Eric (2007). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.